Proizvodnja kamilice – Kako se sadi i uzgaja kamilica

 

KAKO SE UZGAJA KAMILICA

Kako se sadi i uzgaja kamilica. Proizvodnja kamilice može biti unosan i isplativ posao ali treba znati neke specifičnosti proizvodnje kamilice

 

Kamilica (Matricaria chamomilla L.) se gaji prvenstveno zbog cvetnih glavica koje se suše za čaj ili upotrebljavaju u farmaceutskoj, hemijskoj ili kozmetičkoj industriji, dok se destilacijom kamilice u cvatu dobija etarsko ulje koje ima sve više kupaca.

Cvet kamilice se najviše upotrebljava u narodnoj ali i konvencionalnoj medicini u vidu čaja ali iza ispiranje rana, kože, sluzokože, za tretman kose, iritacija na koži… Kada je reč o etarskom ulju, sadržaj njega u kamilici varira, a njegov glavni sastojak je azulen, ključna materija za kvalitet ulja. Zbog svih ovih kvaliteta, kamilica je vrlo važan izvozni artikal a njeno gajenje postaje sve unosniji posao.

 

Kako se proizvodi kamilica

Etarsko ulje upotrebljava se u medicini, farmaciji a poslednjih godina sa uspehom u kozmetici i hemisjkoj industriji. Sadržaj hemijskog ulja u kamilici je prilično neujednačen. Naša kamilica ima etarskog ulja u granicama od 0,2 do 1 %

1. Izgled i osobine kamilice

Kamilica je jednogodišnja zeljasta biljka, visine 30-60 cm. Visina zavisi od zemljišta na kome se biljka nalazi. Na vojvodjanskim slatinama visina kamilice ne prelazi 25-30 cm, a na normalnim zemljištima raste i do 60 cm.

Lišće kamilice je višestruko perasto deljeno, jako urezano i vlaknasto. Stabljika je razgranata. Cvetna glavica je prečnika 1,5-2,5 cm, a sastoji se od mnogo zbijenih cvetova učvršćenih na širokoj loži. Po obodu glavica ima 15-18 jezičastih belih latica u zrakastom rasporedu. Dužina ovih latica je 4-8 mm, a širina 2-3 mm. Žuti cevasti ili fertilni cvetići su levakstog oblika, pri dnu srasli u cev. Cvet ima karakterističan prijatan miris, a ukus malo nagorak i aromatičan.

Cveta krajem aprila i maja. Jednom cvetu za njegov pun razvoj potrebno je 20-25 dana. Pored prave kamilice postoje i druge vrste roda koje nemaju isto farmakodinamsko svojstvo kao prava kamilica. Ove vrste slične kamilici razlikuju se od nje što prava kamilica ima šuplju cvetnu ložu, dok ostale vrste u preseku cveta nemaju šupljinu.

2. Botaničke i biološke karakteristike, sorte kamilice, klima i zemljište

Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Poslednjih godina se proizvodi i etarsko ulje, koje se dobija destilacijom kamilice u cvetu. Cvet kamilice se upotrebljava u narodnoj i naučnoj medicini kao neotrovno i neškodljivo sredstvo protiv upala kože i sluzokože. Daje se za lečenje raznih opekotina i rana za ispiranje očiju i dr. Pranje glave jakim čajem kamilice pomaže obolelom korenu kose.

Etarsko ulje upotrebljava se u medicini, farmaciji a poslednjih godina sa uspehom u kozmetici i hemisjkoj industriji. Sadržaj hemijskog ulja u kamilici je prilično neujednačen. Naša kamilica ima etarskog ulja u granicama od 0,2 do 1 %. Gajena ima veći procenat etarskog ulja od samonikle .Glavni sastojak ulja je azulen, koji je nosilac karakteristične plave boje boje ulja. Od sadržaja azulena zavisi kvalitet ulja.

Podneblje – iako se kamilica kao samonikla javlja na severu Evrope, pa gotovo do krajnjeg juga, ona za razvoj zahteva umereno vlažnu i toplu klimu. Ukoliko su klimatski uslovi povoljniji, utoliko je njen prinos veći. Na niske temperature je veoma otporna.

Zemljište – u pogledu zemljišta kamilica ne postavlja neke odredjene uslove: može da se gaji na gotovo svim zemljištima kako na plodnim u bogatim tako i na siromašnim. Kao samonikla kod nas se javlja na zaslanjenim zemljištima Vojvodine. Zbog toga se smatralo nekad da kamilica najbolje uspeva na zaslanjenim zemljištima. Kasnije je ogledima utvrdjeno da kamilica najbolje prinose daje na normalnim zemljištima ali da dobro uspeva i na zaslanjenim. Dobar uspeh kamilice na našim slatinama tumači se time što se ona relativno rano bere (krajem aprila, početkom maja), kada je vlažnost zemljišta još povoljna, pa koncentracija soli nije postala takva da štetno deluje na biljku. Zbog osobine da dobro uspeva na slatinama kamilicu bi trebalo najviše gajiti baš na tim zemljištima.

3. Obrada zemljišta za kamilicu

Zemljište za kamilicu treba pripremiti tokom leta, a najkasnije do početka jeseni, tj. u septembru. Naročito je važno da se zemljište što ranije obradi u onim krajevima gde nema dovoljno atmosferskih taloga. Prema tome obradjivanje zemljišta treba otpočeti odmah posle skidanja prethodnog useva.

Dubina oranja za kamilicu, ako se gaji na slatinama ne treba da predje 10-15 cm. Oranjem na većoj dubini izvaljuju se velike buse i grudve koje se kasnije površinskom obradom teško mogu da usitne. Osim toga postoji i opasnost da se dubokim oranjem isprana natrijumova so vrati u gornje slojeve zemljišta, pa da se na taj način još više zaslani. Na normalnim zemljištima za kamilicu se ore do 30 cm duboko.

Pri obradjivanju zemljišta za kamilicu najveću pažnju treba posvetiti uništavanju korovskih biljaka. Kamilica koja se na istom mestu gaji više godina obično je prilično zakorovljena. Naročito veliku štetu mogu da joj nanesu višegodišnji korovi, kao i oni sa širokom lisnom površinom (gorušica).

Plodored – Kamilica podnosi monokulturu, naime može da se gaji dve do tri godine uzastupno na istom zemljištu. Gajenje kamilice nekoliko godina na istom mestu preporučuje se zato jer je setva pojedinih godina nesigurna, pa se sistem zalivadjivanja smatra kao najpovoljniji način gajenja. Kamilica se zalivadjuje tako što se posle berbe preostali cvetovi ostave da dozru. Posle zrenja cvetovi se ne beru, nego se parcela jednom ili dva puta podrlja sa teškom drljačom. Drljača omlati preostalo seme, rasturi ga po njivi i pomeša sa zemljom. Kada je ovo uradjeno ako u medjuvremenu nije bilo kiše, parcelu treba jednom ili dva puta zaliti. Do jeseni na istom polju nići će nova kamilica. U proleće naredne godine redovno donosi cvet. Kamilica gajena kao monokultura se mora djubriti kombinovanim mineralnim djubrivima NPK.

Agrotehnički zahtevi pri oranju

– uništavanje biljnog pokrivača i zatrpavanje biljnih ostataka odnosno potpuno zaoravanje površinskog sloja, korovskih biljaka, biljnih ostataka i rasturenog djubriva

– stvaranje trošnog i rastresitog sloja zemljišta podesnog za razvoj biljaka

– mešanje zemljišta u cilju podsticanja biohemijskih procesa u njemu

– sprečavanje razvoja biljnih štetočina u zemljištu

– omogućavanje i čuvanje rezerve vlage u zemljištu

– da svako plužno telo zahvata plasticu iste širine i iste dubine

– da svaku plasticu plužno telo okrene i pravilno složi na prethodno izoranu

– da odedjeno zemljište bude ravno,sa neizebžnim i zaobljenim grebenima za setveno,a nešto izraženijim za zimsko oranje

– da izorane brazde budu pravolinijske

– da ostavi dno brazde čisto i dovoljno široko za prolaz točkova traktora

– da zid brazde bude ravan i da se ne ruši

– da sastav prolaza pojedinih plužnih tela ili pluga ostane neobradjen

Agrotehnički zahtevi pri drljanju

– ujednačena dubina obrde po širini zahvata i dužini prolaza

– usitnjenje i rastresanje zemljišta do potrebne dubine bez raspršivanja i prevrtanja

– razbijanje pokorice

– uništavanje korova

– presecanje kapilarnih tokova u površinskom sloju radi sprečavanja gubljenja vlage iz zemljišta

– uspostavljanje kapilarnih tokova izmedju donjih slojeva oranice i setvenog sloja

– mešanje zemljišta sa biljnim ostacima djubriva

– ravnanje površinskog sloja

– izvršenje operacija bez zagušivanja biljnim ostacima i grudvama zemlje

4. Setva i sadjanje

Kamilica se seje u jesen i u proleće. Za naše prilike jesenja setva je bolja i sigurnija od prolećne. Jesenja setva je početkom ili sredinom septembra. Nedostatak ove setve je što je septembar obično kod nas mesec bez većih padavina, pa se dešava da posejano seme ne nikne zbog nedostatka vlage. Ukoliko seme dobije dovoljno vlage, za 8-10 dana počinje da klija. Ako jesen nije sasvim suva, mlade biljke do zime ojačaju i takve prezime. Rano s proleća, čim sneg otopi, kamilica intenzivno počinje da se razvija. Ako nismo uspeli da kamilicu posejemo u jesen, onda se setva obavlja rano u proleće. Prolećna setva je krajem februara ili početkom marta, odnosno čim se može ući u njivu. Ako se taj vremenski termin propusti, onda treba odustati od setve.

Kamilica se seje uglavnom omaške i u redove. Bilo da je upitanju jedan ili drugi način setve, pravilo je da seme mora da se nalazi na površini zemljišta jer je seme kamilice sitno i klija isključivo na svetlu.

U redove seje se sejalicom za pšenicu. Rastojanje izmedju redova treba da iznosi 30-35 cm, izbegava se da se seje čisto seme kamilice, nego se prethodno pomeša sa sitnim peskom, kukuruznom prekrupom ili mineralnim djubrivom. Odnos semena kamilice prema materijalu sa kojim se meša 1:3. Posle setve, posejana površina valja se lakim glatkim valjkom da bi se seme priljubilo uz zemlju, te došlo u dodir sa zemljišnom vlagom i osiguralo da ga vetar ne odnese. Kako se valjanjem stvara pokorica koja negativno utiče na posejanu kulturu potrebno je čim se pojave mlade biljke da se pokorica razbije prašenjem ili okopavanjem.

Omašna setva se obavlja ručno. Nju može da obavi samo iskusni i vešt sejač. Seme se ovde meša prethodno sa nekim materijalom da bi se što ravnomernije rasturilo. Seje se po tihom vremenu jer i najslabiji vetar može da poremeti setvu. Posle setve zasejana površina se obavezno valja. Nedostatak ove setve izmedju ostalog je i u tome što je za održavanje parcele u čistom stanju potreban veći broj radnika jer površina može samo da se plevi.

Količina semena potrebna za setvu 1 ha zavisi od upotrebne vrednosti semena. Pri čistoći od 90 % i klijavosti od 80% dovoljno je 4-5 kg semena za setvu 1 ha. Kako se ovakva čistoća semena retko postiže, za setvu je potrebno na 1 ha oko 10-12 kg semena kamilice, pod uslovom da je klijavost semena oko 80 %.

Agrotehnički zahtevi koje sejalica treba da ispuni su sledeći

– da rasporedjuje seme što ravnomernije

– da se pri setvi ne oštećuje seme

– da svaku semenku poseje i zatrpa na odredjenu dubinu

– da se lako podešavaju u pogledu količine semena,razmaka setve i dubine setve

– da se mogu podesiti za setvu različitih vrsta semena

– da je prilagodjavanje zemljištu dobro

– da se pri radu ne zagušuju i da pružaju mali otpor kretanju

– da se lako održava pravac setve

5. Zaštita kamilice

Nega kamilice je okopavanje, plevljenje i prihranjivanje. Ako je sejana omaške, onda se nega sastoji samo u plevljenju i prihranjivanju.

Plevljenje – Kamilica za berbu pristiže rano, dok korovi još nisu krenuli tj. od početka do kraja maja, pa borba protiv korova ne iziskuje mnogo napora. Jedno prskanje protiv korova krajem marta i eventualno plevljenje krupnijih korova sredinom aprila bila bi cela nega ove kulture u toku godine.

Prihranjivanje – prihranjivanje kamilice treba da se obavi što ranije u proleće i to sa malom dozom azotnih djubriva. Preporučuje se da na 1 ha baci 100-120 kg KAN-27. Prihranjuje se samo ona kamilica koja je posejana na slabo produktivnim zemljištima.

Bolesti i štetočine – Od bolesti na kamilici je zapažena vrsta plemenjače koja je zabeležena i na drugim pripadnicima familije komposiate. U kulturi kamilice ovo oboljenje do sada nije zapaženo u većim razmerama tako da se njegovo suzbijanje ne postavlja kao problem.

Od štetočina treba spomenuti larve jednog sjajnika koji izgriza unutrašnjost cvetnih glavica ali ni ova štetočina nije kod nas zapažena u većim razmerama. Neke vrste puževa golaća koriste kamilicu za ishranu nasuprot ranijim shvatanjima po kojima su biljke koje sadrže etarsko ulje alkaloide i slične materije bile zaštićene od njih. Osušen cvet kamilice napadaju neke skladišne štetočine od kojih je najzapaženija gusenica plamenca suvog voća. Razviću većine skladišnih štetočina pogoduje vlaga a kako je osušen cvet kamilice higroskopan treba češće kontrolisati i čim se primeti da je kamilica primila vlagu odmah je treba dosušiti.

6. Sredjivanje odnosno ubiranje plodova kamilice

Kamilica sa gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Cvetanje kamilice počinje krajem aprila a završava se znatno kasnije. Najveći procenat etarskog ulja u cvetnim glavicama nalazi se u fazi punog cvetanja. Kamilica ne cveta istovremeno, pa se žetva produžava za duži vremenski period. Još zatvorene ili na pola otvorene glavice ne treba brati jer im je sadržaj etarskog ulja manji nego kad su cvetovi potpuno otvoreni. Najbolje je ako se berba obavi kada bele latice zauzmu vodoravan položaj.

Berba se obavlja ručno, pomoću naročito za to napravljenih češljeva. Berba kamilice obično počinje u zoru i bere se sve dok dan ne otopli. Kasnije ubrana kamilica se lako ugreje i dolazi do gubljenja kvaliteta. Berba se može obaviti i kombajnima.

Pre sušenja kamilica se rešeta na sitima odgovarajućih dimenzija i na taj način se vrši klasifikacija droge.

Sušenje – Obrana kamilica se suši u termičkim sušarama i sličnim promajnim mestima. Ako se kamilica suši po tavanima onda se ona rasprostire u što tanjem sloju i tako ostavlja dok se ne osuši. Za vreme sušenja kamilica se ne prevrće da se ne bi izdrobila. U termičkim sušarama suši se na temperaturi 30-35 stepeni. Na većoj temperaturi droga se brže suši ali znatno gubi boju i sadržaj etarskog ulja pa na taj način i trgovačku vrednost. Prirodno sušenje može da traje 7-10 dana. U sušarama vreme je mnogo kraće. Kod nas kako proizvodjači tako i stručnjaci prihvatili da se od 6 kg svežih cvetnih glavica dobije 1 kg suvih.

Dobro osušena kamilica se pakuje u sanduke koji su sa unutrašnje strane obloženi papirom. Ovako upakovana čuva se na suvom hladnom i promajnom mestu. Pored toga što je pravilno upakovana i čuvana, kamilicu treba priodati iste godine. Stara droga gubi prirodnu boji, karakterističan miris, drobi se a i podlaže kvarenju.

Prerada – osim upotrebe kao cvetne droge, kamilica se gaji i radi dobijanja etarskog ulja. Ulje je našlo veliku primenu u farmaciji a naročito u kozmetičkoj industriji. Naše etarsko ulje od kamilice veoma je traženo zbog velikog sadržaja azulena i karakterističnog i prijatnog mirisa.

7. Transport

Primenjene mašine za transport kamilice su standardnog tipa.

8. Tehnološka karta proizvodnje kamilice

Tehnološka karta proizvodnje kamilice predstavlja operativni plan proizvodnje. U sebi sadrži: nazive tehnoloških operacija i agrotehničke zahteve prema redosledu njihovog izvodjenja, obime rada, kalendarske rokove i broj radnih dana za koji treba da se obavi radni proces. Radi boljeg uvida u dinamiku izvršenja prethodnih predvidjenih radova i planiranje potrebnih sredstava mehanizacije mogu se prikazati podaci o trajanju radnog dana i njegovom efektivnom iskorišćenju. Ovi podaci obuhvaćeni u tehnološkoj karti ali utiču na organizaciju rada sa gledišta produktivnosti i utroška energije.

Operacije obuhvaćene tehnološkom kartom uslovljavaju izbor pojedinih ili posebnih mašina. One zajedno čine sistem mašina za proizvodnju šećerne repe koji odgovara postojećem načinu i uslovima proizvodnje. Tehnologija proizvodnje ima posredničku ulogu u povezivanju pojedinih mašina pri formiranju sistema mašina sa gledišta tehnoloških zahteva produktivnosti rada. Formiran sistem mašina tehnološki mora da ispuni sve zahteve agrotehnike u cilju ostvarivanja planiranih prinosa.

9. Zaključak

Kod nas kamilica počela je da se gaji ne tako davno i nemamo neka velika iskustva sa njom. Utvrdjeno je da se prinos gajene kamilice kod nas kreće u sledećim granicama.

– prinos suvih cvetnih glavica 700-1200kg/ha

– prinos sirovih cvetnih glavica5000-6500 kg/ha

– prinos semena kamilice 100-120 kg/ha

– prinos etarskog ulja 2,5-3 kg/ha

Autor rada: Milaković Predrag

Izvor: Agrobiznis Magazin