Ruski plan za Srbiju – šta i kako Rusi rade u Srbiji

Mnogi se, s pravom, pitaju da li je moguće da američka strana toliko ulaže u svoje agente uticaja i (plaćene i neplaćene) saradnike, a da Rusija ne daje ni jednu rublju i nikakav „mig“ ma kome od srpskih, proruski nastrojenih nacionalista.

I čudom se čude, izvlačeći iz ove neprijatne i nama ne baš najjasnije ČINjENICE – sasvim pogrešne zaključke.

Tomislav Nikolić i Vladimir Putin

Te „Ruse baš briga za nas“, te „Rusi nisu nikakva velika sila“, te „Rusi samo obećavaju, a nikad ništa od obećanog ne ispune“, te „ma daju Rusi novac, ali pogrešnim ljudima“, te „Putin nije nezavistan, već je i on i njegova vizija samo međunarodna izmišljotina za javnost i naivne“, te „Rusi su u suštini isti kao i svi ostali, gledaju samo svoje interese“, te „kad su to pa nama Rusi pomagali“… i sve tome slične gluposti (Hrvati bi rekli: „bedastoće“).

Ništa od toga nije u igri.

Niti su Rusi naivni, niti neobavešteni, niti sebični, niti bahati, niti pasivni, niti naivni (to ponajmanje).

Ne.

U pitanju je nešto sasvim prosto, kako to obično i biva sa istinom (nezašećerenom i neposrednom).

Rusi znaju da su u tragičnom i nenadoknadivom, višedecenijskom zaostatku – u poređenju sa Amerikom i velikim zapadnim zemljama – kada je reč o „radu sa srpsko-jugoslovenskom elitom“ (samim tim i sa ovdašnjim političarima, biznismenima, novinarima i intelektualcima).

Oni su svesni da je naš narod, većinski, na njihovoj strani, uprkos svemu – ali, isto tako, da ONI NI NE MOGU DA USPOSTAVE KONTAKT SA NARODOM – VEĆ UPRAVO I JEDINO SA NAŠOM „ELITOM“ (koja tobože „predstavlja srpski narod“). Znaju Rusi da bi to bilo samo honorisanje i olakšavanje inače ne previše teškog života srpskih političara koji nisu našli blagovremeno uhlebljenje na drugoj strani. A ima i mnogih koje su Ameri odbacili kao škart i sad oni, kao trebaju da budu „na ruskoj strani“?! Uz one koje su stratezi CIA-e i predvideli kao svoje Trojanske konj(in)e, „petu kolonu“ i „insajdere“ unutar neprijateljskih ruskih redova.

Pa nisu Rusi „veslo sisali“, niti je Putin glup i naivan.

Procenili su da je to nepotreban i uzaludan posao, predugačak i prespor i zaobilazan put ka širenju svog realnog uticaja na balkansku zonu.

Znajući da su skoro svi srpski nacionalisti međusobno do krvi posvađani, da je među njima i mnogo ludaka i neuračunljivih psihopata (takvi im se najlakše i najradije nude), da se ovde teško živi i „ne bi bilo zgoreg dobiti nešto i sa ruske strane“ (kako kažu od svih ostavljeni, osiromašeni srpski profesionalni nacionalisti: „život nije nimalo jeftin“, „treba ulagati“, „ne možemo bez novca da se borimo sa najvećom imperijom na svetu“).

I, što je najvažnije, znaju da je ovdašnja kulturna i politička elita odavno još izgubila realni kontakt sa narodom i tako ostala bez i onog najmanjeg broja glasača potrebnih da se pređe cenzus i uđe u Parlament.

Znaju sve što je vidljivo i slepcu, a ne super-inteligentnim bivšim obaveštajcima i nadahnutim vizionarima nekog novog i drugačijeg „svetskog poretka“ (zasnovanog na istini i slobodi, dozvoljenom rodoljublju i zaštićenom državnom suverenitetu).

I zato deluju u skladu sa svojim saznanjima.

A za one koje zaista (a ne prevashodno iz ličnih interesa) zanima kakav je onda RUSKI PLAN za Balkan (i, posebno, za Srbiju) reći ću samo ovo.

Rusi će SILOM i tenkovima, raketama, efikasnim vojnim i političkim sredstvima zauzeti Bugarsku, Srbiju (sa Kosovom) i Crnu Goru i sebi tako napraviti balkanski koridor, do svoje granice do mora.

Bez puno priče i smaranja sa nesposobnim „saveznicima“ obaviće ono što moraju da bi sačuvali svoj geopolitički, ekonomski i kulturni (duhovni) uticaj i vratili se, posle toliko godina, na Balkan i region „jugoistočne Evrope“ (kako se Balkan danas naziva na Zapadu).

Zašto bi se drndali i navlačili sa budućim Vučićima i Nikolićima, kad sve to isto mogu, mnogo elegantnije i efikasnije, da urade sami (mnogo diskretnije i pouzdanije, radikalnije i brže)?

A kad „Rusi dođu“ onda će sve u srpskoj sudbini biti sasvim drugačije: i naš (sada očajni) televizijski program, i srpsko znanje ruskog jezika, i ustavni položaj Kosova i Metohije, i položaj „nevladinih organizacija“ i „LBGT populacije“, i borba sa međunarodnim kriminalom i evro-američkim obaveštajcima, i odnos sa Hrvatskom, i pravedno rešavanje „jasenovačkog pitanja“, i nalaženje odgovarajućih saradnika na terenu, i uloga Crkve u životu srpske države, i pitanje „bele kuge“, i početak rešavanja svih (zastrašujuće nagomilanih) ekonomskih i privrednih problema…

To će onda biti TO.

P. S.

Kako da se Rusi u srpskom slučaju uopšte pouzdaju u ikoga (mislim ZAISTA POUZDAJU) kad im je pred očima Vučićev i Nikolićev slučaj?

A njih dvojica nisu bili „bilo ko“, već najvažniji saradnici najznačajnijeg srpskog nacionaliste u vreme otadžbinskih ratova.

Pa kad je on, inteligentan i po prirodi nepoverljiv, mogao da pogreši i podigne iz anonimnosti dvojicu svojih budućih izdajnika (skućio ih je, dao im ime i ugled, upoznao sa ljudima, naučio mnogim političkim veštinama…), kako onda da Rusi kontrolišu, posredno i izdaleka, svoje izabranike?

A unapred znaju da će sve što ima veze sa njima istog trenutka biti izloženo najstrašnijim i najlukavijim pritiscima najpokvarenije i trenutno najmoćnije civilizacije sveta.