EROZIJA MORALA
Uspon homoseksualizma i novi zakon za istopolne brakove u SAD je ozakonjenje nemorala. Agresivni gej lobi silom nameće nove društvene standarde
Slučaj današnje Evrope, gde se homoseksualizam promoviše u vreme strahovitog demografskog pada, prvi je takav slučaj u istoriji
Prošlog petka (3 juli 2015 godine) Vrhovni sud SAD doneo je presudu u slučaju „Obergefel protiv Hodžiza”, preko koje je, odlukom federalnog tela, legalizovan homoseksualni brak na teritoriji svih američkih država. Dok levoliberalna elita i dominantni mediji koje ona kontroliše slave ovu odluku kao revolucionarnu, većinsko konzervativno stanovništvo Amerike doživljava ovu presudu kao novi dramatičan korak na putu radikalnog urušavanja države kakvu su nekada njihovi očevi stvarali.
Šta je nekada govorio Barak Obama o istopolnim brakovima a šta je uradio sada?
Iako je odluka doneta tesnom većinom (pet prema četiri), ona nije neočekivana. Pripremljena je prethodnom odlukom istog suda od pre dve godine u slučaju „Sjedinjene Države protiv Vindzora”, kojom je federalnoj vladi naloženo da priznaje pravnu validnost gej brakova sklopljenih na nivou pojedinačnih država. No još je važnije od toga što je ona zapravo rezultat strahovite gej propagande, koja je na snazi u SAD bar u poslednjih 25 godina.
Još pre pola veka homoseksualno ponašanje je bilo tretirano kao bolest i kažnjavalo se globom, lečenjem i zatvorskim kaznama. Posle 1969. i napada homoseksualaca na policiju u Stounvolu u Njujorku, te prvih gej parada, koje su to počele da slave, a naročito nakon odluke Američkog psihijatrijskog društva iz 1973. kojom je homoseksualizam uklonjen sa liste bolesti, ovaj vid ponašanja prerasta u neku vrstu životnog, vrednosnog modela uz ideologiju koja ga prati i koja danas caruje širom američkih univerziteta.
Širenje gej ideologije pod firmom borbe za navodno ugrožena LGBT prava poseban podsticaj doživljava od početka devedesetih, kada osvaja prostor popularne kulture i muzike, filmova i naročito televizijskih serija, nekadašnjeg bastiona tradicionalnih porodičnih vrednosti. Danas, na primer, postoje vrlo jake nevladine organizacije koje prate kretanja procenta LGBT ličnosti koje se pojavljuju u takozvanim mejnstrim, najgledanijim televizijskim serijama. Jao onome ko proizvodi serije u kojima je takvih likova nedovoljno: pomenute organizacije istaknu takvog na stub srama, a onda oglašivači beže glavom bez obzira.
U ovo masovno zagovaranje „širenja homoseksualnih prava” uključeni su svi segmenti moći u Americi, pa i vrh političke elite. Barak Obama je u svom drugom inauguracionom govoru ogroman prostor posvetio zagovaranju prava LGBT populacije, Stounvol je promovisan u mesto od istorijskog značaja, a najdalje je otišao Stejt department, koji je u doba vladavine Hilari Klinton promovisao doktrinu na osnovu koje zaštita homoseksualnih prava postaje legitimna osnova za sve vrste intervencija SAD prema zemlji za koju se proceni da su u njoj ona ugrožena. Dakle SAD su spremne da u cilju zaštite, odbrane pa i promovisanja prava ove populacije intervenišu diplomatski, ekonomskim sankcijama, pa i vojno.
Ovde nemamo prostora da objašnjavamo kako je do ovog došlo i zašto vladajući segmenti američkog društva promovišu gej agendu suprotno volji većine samih Amerikanaca. Naime, u prethodnih dvadesetak godina oko ovog pitanja vođeni su pravi kulturni ratovi, silne debate i borbe u javnosti i ustavnopravnom sistemu. Po pravilu se pokazalo da je svuda gde su obični ljudi uspeli da se izbore za referendum, većina jasno pokazivala svoju volju da se brak definiše kao zajednica muškarca i žene. Čak su i na nivou zakonodavnih tela pojedinačnih država najčešće donošene slične odluke kojima je odbijana legalizacija istopolnih brakova. No, elita je svuda ovo pitanje gurala ka sudovima, koji su de fakto pravnim nasiljem i nekom vrstom sudijske diktature uvodili legalizaciju takvih brakova. Ovaj proces je okončan presudom koja je doneta prošlog petka.
Konzervativci su skloni da zaključe kako običan narod u Americi sve manje ima pravo da odlučuje o bilo čemu jer im život uređuje „neko odozgo”, poričući njihova prava da se drže svoje tradicije, nasleđa, vrednosti. Antihrišćanska levoliberalna elita preko medija, politike, univerziteta, pravosuđa i popularne kulture silom nameće svoj pogled na svet i suzbija hrišćanski tradicionalizam.
U Evropi slične tendencije gledamo odavno. U Hrvatskoj je nasilno, direktivom EU, oboren rezultat legitimnog referenduma kojim su se Hrvati bili izborili za tradicionalnu definiciju braka u ustavu. Mediji prećutkuju milione antigej demonstranata koji izlaze na ulice Pariza ili Rima. Otud ne treba da nas iznenađuje to što se promovisanje gej prava i gej agende stalno nameće Srbiji kao fundamentalni uslov za evropske integracije.
Uspon homoseksualizma u istoriji je uvek bio povezivan sa nekom vrstom dekadencije ili sa željom elite da njegovim promovisanjem smanji prekomerni rast stanovništva. Slučaj današnje Evrope je prvi slučaj u istoriji da se homoseksualizam promoviše u vreme strahovitog demografskog pada. Dok sa istoka ponovo nadiru varvari, vitalni, odlučni i beskompromisni, Zapad im kao odgovor nudi Končitu Vurst.