DEKODIRANJE NARODA
Poslednje razvrstavanje ili akademici trče počasni krug
„U svakom slučaju, bolje da se razboritost pokaže onim što se prećuti, nego onim što se kaže“.
Artur Šopenhauer
Ne, ne dragi moji, nije to nikakva prefinjena kultura dijaloga, ni žuđena sloboda javnog mnenja. Još manje je viteška moralna hrabrost, a ponajmanje uzvišena i rafinirana mudrost.
Neće od naprasno prozborenih „istina“ srpska dijaloška paradigma postati kultivisanijom, niti će sloboda mišljenja osvojiti nova zabranjena prostranstva. Još manje će „hladnokrvna razboritost“ prostrujati zamuklim Narodom, a ponajmanje će nacionalno biće biti filozofski prosvetljeno „velikom i brutalnom istinom“.
Biće pre, da je po sredi, odurna i hladna samodovoljnost ostvarenih nihilista, beslovesno i drsko brbljanje sitnih duša; kukavička oportunost pod kandžama moćnog Šahrijara i naposletku, bedno udvoričko posipanje pepelom.
Da, da dragi moji, to je ono dugo očekivano, programirano buđenje opskurnih spavača, otelotvorenje njihove bizarne grobarske poetike. To je očajnički krik neuspelog nacionalnog dekodiranja. To je konačno i poslednje razvrstavanje. Tačka!
Stanimir Trifunović