AZBUKA ISTINE
Duhovne pouke vladike Nikolaja po slovima kao Azbuka istine – deo od slova dj do slova z
Đ
Đače učeniče, šta to učiš? Sva tvoja učevina na smrt mi miriše. Zato te vidim tužna i očajna. Gde ti je nauka o Životu i Životodavcu? Ko ti je dao oči, pomoću kojih duša tvoja gleda? Ko ti je dao uši, pomoću kojih duša tvoja čuje? Ko li ti je dao razum pomoću koga učiš?
Ako ti hartija koju čitaš kaže, da ti je priroda dala i vid i sluh i razum, ti upitaj hartiju i hartijaše: A od koga priroda pozajmi da meni da? Sine čovečji, zar ti srce ne gori kao od ognja, kad se pomene ime Tvorca i Oca tvojega? Umiri srce svoje, prvo ga umiri, pa zagledaj u nj kao u mirno Jezero, potom ga oslušni i najzad primi nauku njegovu. Tako ćeš poznati Tvorca i Zajmodavca prirode. Tako ćeš osetiti prisustvo Života i slavu Životodavca. I učevina tvoja neće biti miris smrti no miris života. A tuga i očajanje tvoje okrenuće se na radost i klicanje.
E
Evgenije znači blagorodni. Kakogenije znači zlorodni. Genije znači samo rodni. Genije nema svoga puta; on mora poći putem ili Evgenija ili Kakogenija. Stari Jelini su i demona nazivali genijem. Očigledno je, dakle, da poneki genije može biti i kakogenije, to jest zlorodni, ili na zlo rođeni.
U Evropi su nazvani genijima svi najdarovitiji ljudi, no bez razlike u pogledu blagorodstva i zlorodstva. Otuda mi vidimo u nekim od tih evropskih genija angelske ljude a u nekima, opet prave demone. Evgenije je onaj čovek koji zna svoje srodstvo s Bogom, i shodno tome živi i vlada se.
Kakogenije je onaj čovek koji odriče svoje srodstvo s Bogom i nalazi ga u zemlji ili adu, pa shodno tome i živi i vlada se.
Genije je onaj čovek kome je Tvorac pozajmio mnoge talente, a on te talente upotrebio ili kao Evgenije ili pak kao kakogenije. Pravi hrišćanin može biti Genije, ne sme biti Kakogenije, mora biti Evgenije.
Ž
Žar-ptica spominje se često kod ruskih pesnika. Ona se predstavlja kao ptica sreće, čudne lepote. Ona pritiče u pomoć nevinim protiv nečistih, i pravednim protiv nepravednih. Stari Misirci su obožavali pticu feniks, koja je umirala i ponovo vaskrsavala. I u jednom i u drugom slučaju mi vidimo simvol duše čovečje, koja je stvorena od Boga, puna topline, puna blaženstva i prečudne lepote.
Po svojoj prirodi duša je čista i nevina i svetla i pravedna. No greh je žaoka smrti, koja dušu usmrti. Greh udaljava od Boga u zemlju daleku, gde se duša hladi i mrzne i bludi i umire. Takvoj duši treba Spasitelj, Povratitelj, Vaskrsitelj i Pomiritelj. Dušo ljudska, ne očajavaj i ne čekaj Onoga koji je već došao. Došao je tvoj Spasitelj, Povratitelj, Vaskrsitelj i Pomiritelj.
Vospreni, ptico pokisla, i budi opet žar-ptica, kakva si i bila kad te je Tvorac tvoj Svojim Duhom i dahom zagrejao i okrilatio.
Z
Zavet je dragovoljna obaveza. Zavet predstavlja dva zavetodavca, jednoga koji daje i drugoga koji prima. Zavetodavac koji se obavezuje davati, jeste sam Bog; zavetodavac pak koji se obavezuje ispuniti sve uslove primanja, jeste čovek. Dva Zaveta učinio je Bog sa rodom čovečjim: Stari i Novi. Stari Zavet učinio je Bog onda dok je rod ljudski bio još mlad i po godinama i po grehu, a Novi onda kad je rod ljudski postao star i po godinama i po grehu.
Prvi Zavet zasnovan je na zakonu Božjem i na krvnoj žrtvi Božjih životinja. Tim Zavetom Bog se dragovoljno obavezao davati čoveku dobar i dug život na zemlji i svako zemaljsko obilje s kolena na koleno, a čovek se od svoje strane obavezao ispunjavati propisani zakon Božji i prinositi Bogu krvne žrtve od Božjih životinja. Bog je održao Zavet od Svoje strane, no čovek ga je svega pogazio grešeći protiv Boga Zavetodavca i očekujući uporno da mu Bog ipak daje sve – bezuslovno. Kroz tu obmanu Stvoritelja svoga rod čovečji se ubolestio do smrti.
Tada je Stvoritelj ljudi učinio Novi Zavet s čovekom. Taj Novi Zavet zasnovan je na ljubavi Oca i na krvnoj žrtvi Sina Božjega. Tim Zavetom Bog se dragovoljno obavezao dati čoveku večni život i carstvo nebesko, a čovek se od svoje strane obavezao odgovoriti ljubavl.u na ljubav, i žrtvovati sebe vascelog Ocu svom nebeskom.
To je Novi Zavet – ljubav i žrtva s obe strane.
Vladika Nikolaj Velimirović