SUŠTINA MOLITVENOG ŽIVOTA
Zašto se moliti, zašto postiti, zašto se ispovedati i na kraju krajeva zašto se pričestiti. Kako su sve te stvari neophodne i povezane
Stalno se susrećem sa jednim te istim pitanjima, zamislima i ponašanjima savremenog čoveka, bio on vernik ili ne. Zapanjujuće je koliki broj vernika jednostavno ne razume neke stvari oko Crkve i vere, iako iskreno misle da su dobri vernici. Ali to njihovo iskreno mišljenje o sebi nije potkrepljeno istinitim činjenicama a pre svega nije potkrepljeno znanjem o veri i duhovnom životu. Ljudi su lenji da uče. Zatim, skloni su da idu linijom manjeg otpora, to jest da rade samo ono što njima prija a ne ono što treba. Skloni su i sujeverju i praznoverju, kao i usvajanju lažnih učenja. Da ne govorim o jereticima ili paganima, kod kojih je sve dozvoljeno što se čoveku snilo i što mu je milo, ne razmišljajući da su Božiji zakoni obavezujući od prirodnih zakona, koje mi smatramo apsolutno nužnima.
Isus Hristos i isterivanje demona
Stoga ću pokušati kroz neka pitanja i odgovore da ponudim ljudima informacije zašto se moliti, zašto postiti, zašto je ispovest ključna, a pričešće suštinska Sveta tajna Pravoslavne crkve i celokupnog života. Ne nadam se, a nemojte se ni vi nadati, da možemo kvalitetno odgovoriti na sva ova pitanja, za to treba čitati svetitelje i svetootačku literaturu gde je sve temeljnije i bolje napisano i objašnjeno. Moja misija ovog teksta je da skrenem pažnju na važnost i povezanost molitve, posta, ispovesti i pričešća, da naučimo osnovne pojmove, slova duhovne azbuke. A na vama je da dodjete do svega ostalog kroz revnostan život.
Pitanja i odgovori o značaju molitve, posta, ispovesti i pričešća
Zašto se moliti ako je to dosadno, umara, oduzima vreme, uvek su iste molitve, zar nije dovoljno što sam ja dobra osoba da bih bio Bogu ugodan.
Sam Gospod Isus Hristos se, iako Sin Božiji, molio Ocu Nebeskom. On Sam nam je dao primer da je to neophodno za spasenje duše. Jer, kada se molimo onako kako Pravoslavna crkva propisuje, kroz molitve koje su nam ostavili andjeli i sveti ljudi, mi kroz tu molitvu privlačimo Sveti Duh da čisti dušu našu, da je snaži i oživljava od nagomilanih grehova koji nas guše.
Na primer, neki ljudi su jako negativni, depresivni, zlovoljni. Otkuda to? Što svi nismo takvi ili drugačiji, što neko ko je veseo i živahan odjednom postaje mračan i povučen. Zašto se ljudi menjaju ka zlu, zašto počinju da misle negativno? To je zato što negativne misli uvek dolaze od demona, koji vam ih naturaju, koji vas plaše, uvlače u vas apokaliptične misli i žele da postanete depresivni i očajni. A demoni ulaze u vas i vaš um jer ste ih grešnim životom pustili unutra. Greh po greh, skuplja se gomila greha na vašoj duši i ona pod uticajem greha počinje da tamni i sve zloćudniji i jači demoni počinju da se lepa na vašu dušu, um i telo.
A lek za njih je uvek isti i vekovima jedino pouzdan: svakodnevna molitva ujutru u uveče, post, ispovest, pričešće.
Svakodnevna molitva udaljuje demone od nas, prži ih, ali se oni opet vraćaju posle nekog vremena ako je duša i dalje u crnilu. Zato se stalno moramo moliti dok se duša ne očisti i ne sija blagodatnom svetlošću tako da se oni teže približavaju. A duša se jedino čisti kajanjem, ispovešću i pričešćem. Medjutim, da bi došli do iskrenog kajanja, mora Sveti Duh da nas dodiruje i da nam otvara dušu, da shvatimo svoju grešnost i slabost, da se ocelomudrimo. To se postiže molitvom. Molitva jača dušu, priziva Sveti Duh koji nam daje snage da se odupremo grehu, koji nam daje uvide u duhovne zakone, pokazuje nam pravi put ka spasenju, daje nam direktno razumevanje stvarnosti.
Molitva je stalan proces. U prvo vreme je teška i mučna ali vremenom postaje laka, kako duhovno uzrastamo i kako duša postaje lakša. Nakon dužeg ili kraćeg vremena provedenog u molitvi, ako su i svi ostali aspekti uradjeni kako valja, molitva postaje žudnja duše i velika radost. Svi svetitelji su potvrdjivali da su dobijali veliku radost i sreću kada su bivali u molitvi, ali to je molitva duhovno čistih duša, koje puna blagodet obasjava, to se retko dešava običnim ljudima.
Kako doći do stanja da nam molitva bude radost?
Postoje jeretičke i mnoge okultne sekte koje koriste molitvu da bi upadali u ekstazu. To je duhovna obmana, to jest prelast. Po svaku cenu izbegavajte da ulazite u takva stanja, jer ekstaza dolazi od spoljnih zlih sila. Božija blagodat izaziva smirenoumlje a ne ekstatičnost misli i emocija. Da bi se stiglo do smirenoumlja, molitva mora biti smirena i mora da se posti.
Zašto je važan post u svemu tome?
Post slabi demonsko delovanje, daje čoveku smirenje i čisti nas od strasti. Post je duhovni podvig ali i fizičko smirenje tela, obuzdavanje svih onih divljih strasti. Vernik koji ne može da posti, nikada se neće osloboditi sila i demona strasti, kao ni mnogih bolesti koje su utemeljene u delovanju demona na naše telo. Usled greha i grešnog života, demoni se kao pijavice hvataju za naše telo i um. Često se uhvate i nekog organa i počinju da ga guše dok ne izazovu bolest. Otuda se kaže da je bolest uvek posledica greha.
Post priprema vernika umno, duševno i fizički da može da se oslobodi zlog podnebeskog sveta koji se nakačio na njega i koji ga ometa, guši, stiska. U Bibliji je sam Gospod Isus Hristos rekao da se neki demoni ne mogu isterati ničim osim postom i molitvom vernika, kada su ga apostoli upitali kako to da sa blagodaću koju su oni imali nisu mogli da izleče jednog čoveka.
Čovek ne može sam da se oslobodi tih demona. Nikada nije ni mogao. Svi oni magovi i čarobnjaci, sektaši i pagani koji tvrde da će vas osloboditi demona i bolesti, ne čine ništa drugo do jedne duhove zamenjuju drugima, još pogubnijima. Da paradoks bude veći, to je tako lukava igra koju šamani, magovi, vračevi igraju sa ljudima, da se često dešava da čovek zaista ozdravi od bolesti koja ga je mučila, dobije zdravlje ali izgubi nešto mnogo važnije: porodicu, um, posao, prijatelje, život.
Kako onda čovek može da se oslobodi greha i demona koji ga muče?
Čovek mora prvo da se pokaje. Molitvom počinje da uvidja stvarnost, post ga smiruje i slabi uticaj demona, um mu bolje funkcioniše i čovek počinje da uvidja svoju grešnost. Počinje da se kaje za sve svoje grehe, male i velike. Zato odlazi nakon posta i blagoslova sveštenika na ispovest.
Nakon ispovesti, ako je valjano obavljena, vernik pristupa na liturgiji pričešću, Svetim darovima, krvlju i telu Hristovom, koje je on dao nama svima na spasenje duše. Primanjem svetih darova na pričešću mi postajemo jedno sa Gospodom, i ako smo se valjano pripremili za pričešće kroz molitvu, post, ispovest, ako smo ozbiljno sebe sagledali i nismo to radili samo formalno, Gospod nam oprašta grehe i otpušta ih. U tom trenutku kada primamo svete darove dešava se najveće čudo na zemlji i najvažnija stvar u vasioni, Njegovom milošću nam se opraštaju gresi. Demoni kao sprženi otpadaju od naše duše, ona svetli i raduje se. Čovek se duhovno isceljuje a često i telesno.
Da li to znači da će meni biti svi gresi oprošteni ako se pričestim posle posta i ispovesti?
Samo, pričešće nije automatski proces, ne oprašta Gospod svima sve grehe. Nekome bude oprošteno sve, nekome nešto a nekome ništa, čak mu može biti i štetno ako je nedostojno primio Svete darove, na primer, nije postio ili se nije ispovedio. Tada umesto milosti dobija osudu, jer je pokušao da prevari samog Boga. To se stalno dešava, posebno sa vernicima koji idu stalno na pričešće a bez istinske pripreme i blagoslova duhovnika, jer su stekli ubedjenje da im pričešće znači, pa im je pričešće pričešća radi, egoistična manija da su dobri. Takvim vernicima um potamni jer se „čisto vino ne sipa u prljave sudove“, odnosno Božija blagodet ne pomaže zacrnjenim dušama.
Mogu li nešto od ovih stvari da preskočim: molitva, post, ispovest, pričešće.
Ne, ne možeš. Sve je povezano i sve je bitno. Post bez molitve ne znači više od dijete. Ispovest bez molitve znači da verovatno nećete sagledati svoju grešnost, pa će to biti samo forma, vrtite se u krug. Ispovest bez posta znači da najtvrdokorniji demoni na vašoj duši neće biti ni dodirnuti. Pričešće bez svih ovih prethodnih radnji znači da se niste pripremili i nepripremljeni idete pred Gospoda, biće vam na štetu.
Šta će biti ako ne očistim potpuno dušu svoju od greha?
Bićeš verovatno posle smrti dat onima koji vladaju tobom – demonima. I odveden u pakao. Kažem verovatno, jer u pakao idu svi oni nepokajani razbojnici, a to smo svi mi koji nosimo grehe na duši svojoj, pošto je greh naš gospodar. Kome je Bog gospodar, on ne greši.
Čovek ne može imati dva gospodara. Mora se odreći jednog. Sve je ovo put odricanja od Satane i njegovih sila, obmana, spletki, iskušenja, podmetanja, kojima nas on vezuje za ovaj pali svet i njegovo gospodarenja nad nama. Jedino uz Božiju pomoć možemo na tom putu pobediti a kroz Bibliju, Svetu Pravoslavnu Crkvu i Sve Svete nam je dato uputstvo šta treba da radimo da do pobede dodjemo.
Kako ću znati da mi je oprošteno i da li je time moj posao oko čišćenja duše okončan?
Znaćeš da ti je oprošteno ako te taj greh više ne progoni i nema uticaja na tebe. Na primer, ako je neko sladostrastan pa samo misli o ljubavnim aktima, pa ako je to pošteno ispovedio i ako mu je greh oprošten, neće ga te strasti više napadati sa takvom snagom i on će moći da im se odupre. Te strasti i iskušenja neće nestati, nailaziće ponovo, ali vernik ima smiren um i snagu da im se odupre. Ako je neko stalno osudjivao i klevetao druge, pa ako mu se taj greh oprosti, on će misliti i govoriti o drugima bez zlobe i strasti, neće ih ni osudjivati a ni ogovarati.
Duša je očišćene od tog greha i tog demonskog uticaja, sad to može da kontroliše. Ali to ne mora da bude zauvek, ako se čovek ne odupre grehu koji mu se ponudi. Jer, život je takav, iskušenja su na svakom koraku, a i demoni znaju gde ste bili slabi, ponovo će krenuti u tom smeru, napašće vas mislima i pomislima, željom. Sada je samo na vama i vašoj volji koju je Bog ojačao, ali vam se može desiti da ponovo zgrešite iako imate snagu da to ne uradite. Pad će vam biti još dublji, jače sile će vas napasti nego pre. Pokušajte da se podignete što pre i zamolite Gospoda za milost i oproštaj grehova. Pokaj se i ispovedi. Pričesti.
Proces nikada nije konačan jer mi nemamo predstavu koliko smo grešni, tek kada krenemo ovim putem počnemo da shvatamo dubinu našeg greha. Duhovna borba se vodi do zadnjeg našeg daha na zemlji ali je nagrada za pobednike velika – večni život. Nekada Bog nekome neće dugo vremena opraštati neke grehe, iz Bogu samo znanih razloga, najčešće da bi vernik duhovno uznapredovao ili nešto naučio, savladao, pokazao drugima.
Ispovest i pričešće konačno čiste dušu od greha. A od čiste duše kada zli dusi otpadnu, čovek dobija mir – smirenoumlje. Zli duhovi ga ne uznemiravaju u umu, blagodat mu nesmetano pristupa, on je u radosti Božije ljubavi koja sa punim dejstvoim Svetog Duha dolazi. To je suština duhovnog života.
Ali, sve to mora da se održi revnosnim životom po Jevandjelju, bez greha. I opet stalna molitva, post, ispovest, pričešće.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
@Bodin
Branite pravoslavlje i hrišćansku religiju jer je Vaš subjektivni osećaj (religija se i ne preispituje objektivno) pripadnost tom učenju. To i jeste nedoumica ateista sadržana u argumentu protivrečnih otkrovenja – mnogi teolozi i vernici su dali protivrečna i medjusobno isključiva otkrovenja. Ona osoba koja nije bila svedok otkrovenja mora da ga prihvati ili odbaci samo na osnovu autoriteta njenog predlagača. Prihvatanje bilo koje religije zahteva odricanje od drugih, a suočavanje sa ovakvim konkurentskim pretenzijama, u odsustvu ličnog otkrovenja, zahteva tešku odluku.
Problem zla, toliko aktuelan u današnjem svetu, ne može da se pomiri sa postojanjem Boga svemogućeg i dobrog. Epikur (antički grčki filozof) je rekao:
„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može ali ne želi; ili pak niti može niti želi. Ako želi a ne može, onda je nemoćan. Ako može, a ne želi, onda je zao. Ali ako Bog može i želi da ukine zlo, otkud onda zlo u svetu?“ Da li mislite da ovo razmišljanje ne zaslužuje pažnju?
Argument neverovanja (argument za razumno neverovanje) ili argument svetog skrivanja glasi: „Ako ima Boga zašto nam se ne pokaže?“ Ovaj argument se temelji na pet tačaka:
1. Ako Bog postoji, On voli sve, On je svemoćan, pravedan i On želi da ga svi lično poznaju
2. Ako osoba razumno ne veruje, onda mu nije data prava šansa da upozna Boga
3. Ako Bog postoji, On ima i moć i motiv da poništi razumno neverovanje
4. Razumno neverovanje postoji,
5. Dakle, Bog ne postoji.
Argument za neverovanje odnosi se na Boga koji je svemoguć, koji sve voli, koji je sveznajuć, koji je potpuno pravedan i ima želju da ga svi poznaju. Ove osobine su atributi koji hrišćanski Bog poseduje. Na bilo kog Boga, koji ne poseduje ove osobine, ovaj argument ne utiče.
@ Bodin
Ako mogu da primetim…
Rekoste da ako se kritikuje autor teksta time se kritikuju i svi sveti i sam Bog-licno ,tj trilicno ?
Da li vi to imate neke informcije o nepogresivosti autora teksta ?
( Pitanje je za Bodina i ne odnosi se na gornji tekst niti je kritika teksta ili autora. )
Aleksandre,
koji su to teolozi i vernici dali različita otkrovenja? A i neka bude da ih ima. Argument koji ste naveli odlično funkcioniše u oba smera. Dakle, ako se određena osoba bavi predviđanjima, a ne proročanstvima, kao Muhamed, recimo, i ona se ne ostvare – znači da kredibilitet te osobe nije zadovoljavajući. I moramo je odbaciti kao proroka. To može opovrgnuti islam, budući da je evidentno da njegov osnivač nije imao Božija otkrovenja (grešio je, i to silno), ali koja su to proročanstva Isusa Hrista promašena? Naveo sam vam jedno ostvareno o širenju Vere, a izrečeno u trenutku kada je broj hrišćana bio negde oko stotninu. Ima ih i neostvarenih, ali im nije ,,prošao rok“.
Kao što sam Vam rekao: Bog ne stvara zle, nego dobre ljude. Ljudi biraju da ne budu dobri i samim tim postaju zli. Nemojte brkati pojmove ,,dobar“ i ,,zao“ sa ,,savršen“ i ,,užasan“. Ljudi su stvoreni kao dobri, sa potencijalom da postanu savršeni. Da se navikavanjem na činjenje isključivo dobra popnu na pijedestal savršenosti. To je ljudska misija u ovome svetu. Činjenjem suprotnog, zlih dela – postajemo užasni, kada nam to pređe u naviku. Ekstremno je jednostavno.
Drugo, vaš filozof nije bio upoznat sa istorijom sveta od postanja. U njoj jasno stoje zabeležene Božije intervencije kada više nije bilo nade za izlečenje. Potop, Sodom i Gomora, Vavilon, itd. Neke od tih intervencija su dokazane i detaljno istražene.
Na ,,skrivanje“ sam Vam već odgovorio, ali ste ignorisali odgovor. Ako lovac krene u šumu da nađe i ulovi životinju, da li on stane nasred šume i čeka da mu životinja sama priđe? Ne. On traži i razlikuje tragove željene životinje i prati ih. I, ako je uporan, naćiće je – bilo na pašnjaku, bilo u jazbini, bilo na pojilu. Naši tragovi su čuda. Ali ne bilo kakva čuda – ležanje na ekserima, hodanje po oštrici, snaga đavoimanih ljudi, nego ona čuda koja tvori nesumnjivo Bog. A to su isceljenja, Blagodatni predmeti i – vaskrsavanja. Takođe, Bog se može duhovno spoznati, ali to isključivo zavisi od naših napora. Ako Vam neko kaže: ,,Popni se na vrh one okomite planine, tamo je Bog“, možete li tvrditi da ga tamo zaista nema, ako se niste popeli? To je viši stadijum poznanja, lični. I do njega je pogubno jurcati. Zato su nam u početku dati samo tragovi, da se ipak uverimo da postoji naša Lovina.
Vaš argument nema nikakvog smisla, jer pored ovolikog obilja savremenih dokaza izlišno je govoriti o ,,razumnom“ neverovanju. ,,Nojevsko“ zakopavanje glave u pesak postoji, doduše.
Vaše je subjektivno mišljenje da je moja vera subjektivna. Baš naprotiv, ni ja nisam verovao, dok mi nije dokazano. Doduše, nikada nisam otišao toliko daleko da verujem da nikakva Sila ne postoji. Da, s obzirom da ne možete dokazati da Boga nema, i ateizam je verovanje… I to je lako pokazati:
1. Bog Otac je nematerijalni Duh.
2. Garantujem da niste sposobni da vidite nematerijalna bića i obiđete svaki ,,kutak“ Vaseljene.
3. Dakle, ne možete tvrditi da Bog ne postoji.
Vidite, i Vi imate svoju veru. I moj Vam je savet da sve najpre dobro ispitate, pre nego što se konačno opredelite.
Vojsije,
svakako da Autor nije nepogrešiv, kao ni bilo ko od nas. Ali isti u ovom tekstu zastupa jedno od najosnovnijih učenja, kako Boga, tako i Svetih Otaca. I pritom nigde nije odstupio od tog učenja. Otišao bih toliko daleko da kažem da, iako nisam pročitao sve tekstove Autora, nisam našao niti jednu zamerku ni u čemu što sam pročitao od njega.
Stoga, ko tvrdi da Autor greši – tvrdi i da Sam Bog greši.
Mislim da suvise olako potezete Boga .Katolici kazu da papa ne gresi, a sad vi tvrdite nesto slicno.Grandiozno svetogrdje !
@Bodin
Niste razumeli ili možda dovoljno pažljivo pročitali komentar na suprostavljena otkrovenja. Odnosi se na sve religije i učenja i njihove teologe i vernike, a ne samo na hrišćanstvo, odnosno pravoslavlje. Da ne postoje ova suprostavljanja onda nebi postojale tolike religije i verovanja, već bi svi pripadali istoj. Morao bih da se upoznam sa većinom učenja, da bih se „opredelio“ za ono koje smatram prihvatljivim, ili da se, u nedostatku ličnog otkrovenja, opredelim za autoritet kome verujem. Da li ste Vi taj autoritet (hipotetički, bez uvrede), da li treba da se opredelim za hrišćanstvo, odnosno pravoslavlje jer sam rodjen u Srbiji? Da li Vaše opredeljenje znači da ste upoznati i sa ostalim učenjima, ali da Vam je ovo verovanje najprihvatljivije. Sve religije u svojim učenjima počivaju na ljubavi, miru, toleranciji, ili bar većina.
Ne deluje ubedljivo, da ne kažem logično, Vaš stav da Bog ne stvara zle, nego dobre ljude. Ako su svi stvoreni dobri, onda ne može da bude loših ljudi, jer nema loših da ih pokvare. Svi su dobri. Ili je Bog stvorio i dobre i zle, ili se uopšte nije bavio tom problematikom, već je ljude stvorio slobodoumnim sa pravom na izbor svog puta. Ta slobodoumnost je odraz velikog broja i dobrih i loših ljudi, ali i različitosti u mišljenjima, što je i odraz ove naše polemike. Daleko je sve od „ekstremne jednostavnosti“.
Pretpostavljam da mislite na Bibliju, kad kritikujete grčkog filozofa, i zapise o svetu od postanka. Bibliju su pisali razni autori, u raznim vremenima, na raznim mestima, da bi odgovorili raznim potrebama. Koliko se autentičnosti izgubilo (slučajno ili namerno), koliko je izgubljeno u prevodima, koliko su verodostojna i ispravna tumačenja što teologa (bukvalna tumačenja) ili naučnika, koji su dali novu naučnu dimenziju smislu učenja? Koliko je katolička crkva uticala na sadržaj i tumačenje Biblije?
Kad govorite o objektivnosti Vašeg pristupa, morate uvažiti opšte prihvaćenu definiciju pojma religije, jer su je dali oni koji su mnogo vremena i truda uložili da nam na prihvatljiv i razumljiv način saopšte suštinu. Religija je fenomen koji možemo posmatrati jedino subjektivno, jer je isključena objektivnost kojoj podleže preispitivanje drugih pojmova. Osnov religije čini verovanje čoveka u Boga i svet koji ga okružuje. A verovanje je verovanje, ali ne i dokazana istina. Da postoje dokazi prestalo bi i verovanje, postojala bi istina-jedna jedina, opšteprihvaćena. Zbog toga i postoji ateizam – jer ateista odbija da veruje u postojanje božanstva, skeptik je u odnosu na natprirodne pojave jer ne postoje empirijski dokazi. Zato i postoje argumenti o kojima je već pisano.
Dobro je da Vaše verovanje ima na Vas pozitivan uticaj, da pod (dokazanim) uticajem verovanja i molitve nalazite duševni mir preko potreban Vašoj fizičkoj realnosti, ali otvorite um i za druge mogućnosti. Naučno je dokazan uticaj svetih mesta i molitve na ljude, ali to je fizika a ne natprirodna pojava. Ja lično sve uvažavam, ali ne mogu da se opredelim za religijska učenja, jer ne daju objašnjenje porekla i smisla života, čoveka i univerzuma. Religije nastaju, razvijaju se i nestaju.
Aleksandre,
sad Vas razumem. No, trpati sva verovanja u isti koš je krajnje besmisleno, a još je gore na osnovu njihovog mnoštva zaključivati da nijedna nije ispravna. Ako čovek vidi grom gde udara u drvo i krene da se klanja gromu i vatri, da li je to Božija krivica? Ali Vi smatrate da Bog treba da siđe sa Nebesa i objavi se čoveku i ukaže mu na ispravno verovanje. Pa, to je i učinio prve godine nove ere. Ali i dalje ima onih koji veruju u grom. I ko je sad tu kome kriv?
Ponovo pravite grešku skoro svih ljudi odgajanih prema zapadnjačkom sistemu mišljenja. Naime, Zapadnjaci mere hrišćanstvo kroz prizmu rimokatolicizma i protestantskih denominacija. Istočno pravoslavlje ni ne razmatraju, jer ga već hiljadu godina smatraju verom zaostalih varvara sa Istoka. Zaostalih varvara, čije bogatsvo su opljačkali i izmislili renesansu. U svakom slučaju, ako vam je etalon pogrešan – biće vam i sva merenja pogrešna. Ako Vas interesuju duboki, duhovni odgovori na sva Vaša pitanja – naćićete ih kod Svetih Otaca.
Vidite, čovek je obraz (slika) Božija. Kao takav on je dobar. Date su nam raznorazne vrline i sposobnosti i od nas se očekuje da ih upotrebimo za dobro. Ali, grehom pomračeni čovek će lako vrline okrenuti na propast i sebi i drugima. To je ta slobodna volja. Nema istinskog dobra bez slobodne volje. Međutim, savremeni čovek hoće slobodu, ali ne i odgovornost. Kako mušičavo! I otuda širok dijapazon besmislenih izgovora. Da, čovek može uništiti dobro u sebi i postati nalik na životinju. Stoga nam je dato 10 Starozavetnih zapovesti i dve Novozavetne. Pogledajte narode koji ih ne praktikuju i ocenite Sami. Zlo ne postoji kao tvorevina Božija. Zlo je tvorevina ljudska koja nastaje usled dobrovoljnog odvajanja čoveka od Boga. Mi, Srbi, nazivamo ga ,,greh“. Greška, pogrešno stanje.
Istina, moglo bi se o ovome dosta razgovarati, ali ovde jednostavno nema dovoljno mesta. Kao što sam Vam rekao, potražite preko Gugla dela Svetih Otaca vezana za tematiku koja Vas interesuje i naćićete i duhovni i filozofski odgovor.
Za razliku od Vas, sebe doživljavam prvenstveno kao skeptika. Može se reći da imam pomalo duha sv. apostola Tome u sebi. Baš zato i znam da sam odabrao pravu veru. Jer sam je birao na osnovu činjenica, a ne proizvoljno. I nisam je odabrao između drugih jer mi najviše odgovara, nego zato što je jedina dala dokaze za svoje tvrdnje. Da, postoji samo jedna ispravna Vera i mnoštvo drugih neispravnih vera. Šta je u tome tako sablažnjujuće za Vas? Ako postoji laž, znači da postoji i istina. Ako postoji istina, laž može i ne mora postojati. Već sam Vam pokazao da je i ateizam samo jedna od vera. Po Vašoj logici, onda i ateizam mora biti neistinit, jer je religija (iako ne povezuje nikoga ni sa čim). Što je apsurdno, jer Bog ne može i postojati i ne postojati u isto vreme.
Vojsije,
ako smatramo da je Bog Svemudar, onda su i Njegovi iskazi istiniti. Prema tome, ako neko ponavlja Njegove reči (gospodin Š.V., ovde) – ne može biti da je pogrešio. Stoga, ako kažete da Autor greši, kažete i da Bog greši, jer su i Njegove reči istovetne Autorovim.
Papa je sebi dao za pravo da menja apostolske poslanice i da odlučuje ko ide u Raj, a ko u Pakao (ili Čistilište). Nije isti kontekst.
Koliko sam primetio iz vaših komentara gde ste izneli svoje ‚‚vjeruju‚‚ insistirate na tom da su svi ljudi dobri , kao Jošua u Majstor i Margarita .
Za razliku od gospodina Š.V. kod kog sve(t) vrvi od demona i nečistih , podnebeskih … sila vi ih ni jednom ne pomenuste ?
Sve nedoumice vezane za pravolsavlje nastaju isključivo iz našeg neznanja, iako smo spremni da mač isučemo i krenemo u dvoboj sa svakim ko nam na to sugeriše.
Nažalost, toliko toga NE znamo,da bi se zapravo trebali stideti (ja se prva stidim i gorko kajem zbog mnogih svojih pređašnjih izjava) jer ne poznajemo često čak ni osnove ovog svetog učenja. Presvetog,mogu sada slobodno da kažem.
Hvala Bogu pa i u ova mutna vremena postoje mnogi putevi koji baš tamo vode,i ljudi koji ga svedoče celim svojim bićem. Zato vam svima toplo preporučujem jeromonaha Rafaila Boljevića,da vam bude učitelj i zvezda vodilja kao što i meni jeste. Nadam se da će vaše srce biti u stanju da prihvati a vaše uši da čuju ono što nam svima ima reći.
Bodine,veliki pozdrav,šta drugo da vam kažem,drago mi je i milo oko srca svako vaše razmišljanje.
Nisam čitao pomenuti roman, ali znam o čemu se radi. Ima jedna interesantna misao da je Bulgakov pisao svoje delo pod uticajem demonskih sila, budući da je opisivao neke tada neotkrivene arheološke lokacije podno Jerusalima sa neverovatnom preciznošću. No, to je već kuloarska tema.
Daleko od toga da su svi ljudi dobri. Naprotiv. Polazim prvo od sebe, kada to kažem. Jedini suštinski dobri ljudi su svetitelji. Takvo stanje nam je cilj. Ali to ne znači da su neki ljudi stvoreni dobri, neki loši. Dobrota, odn. ljubav, je čovekovo prirodno stanje. Zlo, t.j. greh, nije. Kada bi zlo bilo od Boga, to bi značilo da neki ljudi nisu sposobni, niti imaju razloga da se menjaju. Na primeru sv. Mojsija Egipatskog se jasno vidi da i najokoreliji zločinac može postati svetac. Stvar je samo volje i truda. Nema opravdanja.
Inače, svet zaista vrvi od podnebesnih sila. Ignorisati ih je ludost. Ali treba stvari postaviti na svoje mesto. ,,Svakoga iskušava njegova sopstvena volja“. Nema opravdanja.