Gluvo doba – zašto se moliti, postiti i ispovedati

 

SUŠTINA MOLITVENOG ŽIVOTA

Zašto se moliti, zašto postiti, zašto se ispovedati i na kraju krajeva zašto se pričestiti. Kako su sve te stvari neophodne i povezane

 

Stalno se susrećem sa jednim te istim pitanjima, zamislima i ponašanjima savremenog čoveka, bio on vernik ili ne. Zapanjujuće je koliki broj vernika jednostavno ne razume neke stvari oko Crkve i vere, iako iskreno misle da su dobri vernici. Ali to njihovo iskreno mišljenje o sebi nije potkrepljeno istinitim činjenicama a pre svega nije potkrepljeno znanjem o veri i duhovnom životu. Ljudi su lenji da uče. Zatim, skloni su da idu linijom manjeg otpora, to jest da rade samo ono što njima prija a ne ono što treba. Skloni su i sujeverju i praznoverju, kao i usvajanju lažnih učenja. Da ne govorim o jereticima ili paganima, kod kojih je sve dozvoljeno što se čoveku snilo i što mu je milo, ne razmišljajući da su Božiji zakoni obavezujući od prirodnih zakona, koje mi smatramo apsolutno nužnima.

Stoga ću pokušati kroz neka pitanja i odgovore da ponudim ljudima informacije zašto se moliti, zašto postiti, zašto je ispovest ključna, a pričešće suštinska Sveta tajna Pravoslavne crkve i celokupnog života. Ne nadam se, a nemojte se ni vi nadati, da možemo kvalitetno odgovoriti na sva ova pitanja, za to treba čitati svetitelje i svetootačku literaturu gde je sve temeljnije i bolje napisano i objašnjeno. Moja misija ovog teksta je da skrenem pažnju na važnost i povezanost molitve, posta, ispovesti i pričešća, da naučimo osnovne pojmove, slova duhovne azbuke. A na vama je da dodjete do svega ostalog kroz revnostan život.

Pitanja i odgovori o značaju molitve, posta, ispovesti i pričešća

Zašto se moliti ako je to dosadno, umara, oduzima vreme, uvek su iste molitve, zar nije dovoljno što sam ja dobra osoba da bih bio Bogu ugodan.

Sam Gospod Isus Hristos se, iako Sin Božiji, molio Ocu Nebeskom. On Sam nam je dao primer da je to neophodno za spasenje duše. Jer, kada se molimo onako kako Pravoslavna crkva propisuje, kroz molitve koje su nam ostavili andjeli i sveti ljudi, mi kroz tu molitvu privlačimo Sveti Duh da čisti dušu našu, da je snaži i oživljava od nagomilanih grehova koji nas guše.

Na primer, neki ljudi su jako negativni, depresivni, zlovoljni. Otkuda to? Što svi nismo takvi ili drugačiji, što neko ko je veseo i živahan odjednom postaje mračan i povučen. Zašto se ljudi menjaju ka zlu, zašto počinju da misle negativno? To je zato što negativne misli uvek dolaze od demona, koji vam ih naturaju, koji vas plaše, uvlače u vas apokaliptične misli i žele da postanete depresivni i očajni. A demoni ulaze u vas i vaš um jer ste ih grešnim životom pustili unutra. Greh po greh, skuplja se gomila greha na vašoj duši i ona pod uticajem greha počinje da tamni i sve zloćudniji i jači demoni počinju da se lepa na vašu dušu, um i telo.

A lek za njih je uvek isti i vekovima jedino pouzdan: svakodnevna molitva ujutru u uveče, post, ispovest, pričešće.

Svakodnevna molitva udaljuje demone od nas, prži ih, ali se oni opet vraćaju posle nekog vremena ako je duša i dalje u crnilu. Zato se stalno moramo moliti dok se duša ne očisti i ne sija blagodatnom svetlošću tako da se oni teže približavaju. A duša se jedino čisti kajanjem, ispovešću i pričešćem. Medjutim, da bi došli do iskrenog kajanja, mora Sveti Duh da nas dodiruje i da nam otvara dušu, da shvatimo svoju grešnost i slabost, da se ocelomudrimo. To se postiže molitvom. Molitva jača dušu, priziva Sveti Duh koji nam daje snage da se odupremo grehu, koji nam daje uvide u duhovne zakone, pokazuje nam pravi put ka spasenju, daje nam direktno razumevanje stvarnosti.

Molitva je stalan proces. U prvo vreme je teška i mučna ali vremenom postaje laka, kako duhovno uzrastamo i kako duša postaje lakša. Nakon dužeg ili kraćeg vremena provedenog u molitvi, ako su i svi ostali aspekti uradjeni kako valja, molitva postaje žudnja duše i velika radost. Svi svetitelji su potvrdjivali da su dobijali veliku radost i sreću kada su bivali u molitvi, ali to je molitva duhovno čistih duša, koje puna blagodet obasjava, to se retko dešava običnim ljudima.

Kako doći do stanja da nam molitva bude radost?

Postoje jeretičke i mnoge okultne sekte koje koriste molitvu da bi upadali u ekstazu. To je duhovna obmana, to jest prelast. Po svaku cenu izbegavajte da ulazite u takva stanja, jer ekstaza dolazi od spoljnih zlih sila. Božija blagodat izaziva smirenoumlje a ne ekstatičnost misli i emocija. Da bi se stiglo do smirenoumlja, molitva mora biti smirena i mora da se posti.

Zašto je važan post u svemu tome?

Post slabi demonsko delovanje, daje čoveku smirenje i čisti nas od strasti. Post je duhovni podvig ali i fizičko smirenje tela, obuzdavanje svih onih divljih strasti. Vernik koji ne može da posti, nikada se neće osloboditi sila i demona strasti, kao ni mnogih bolesti koje su utemeljene u delovanju demona na naše telo. Usled greha i grešnog života, demoni se kao pijavice hvataju za naše telo i um. Često se uhvate i nekog organa i počinju da ga guše dok ne izazovu bolest. Otuda se kaže da je bolest uvek posledica greha.

Post priprema vernika umno, duševno i fizički da može da se oslobodi zlog podnebeskog sveta koji se nakačio na njega i koji ga ometa, guši, stiska. U Bibliji je sam Gospod Isus Hristos rekao da se neki demoni ne mogu isterati ničim osim postom i molitvom vernika, kada su ga apostoli upitali kako to da sa blagodaću koju su oni imali nisu mogli da izleče jednog čoveka.

Čovek ne može sam da se oslobodi tih demona. Nikada nije ni mogao. Svi oni magovi i čarobnjaci, sektaši i pagani koji tvrde da će vas osloboditi demona i bolesti, ne čine ništa drugo do jedne duhove zamenjuju drugima, još pogubnijima. Da paradoks bude veći, to je tako lukava igra koju šamani, magovi, vračevi igraju sa ljudima, da se često dešava da čovek zaista ozdravi od bolesti koja ga je mučila, dobije zdravlje ali izgubi nešto mnogo važnije: porodicu, um, posao, prijatelje, život.

Kako onda čovek može da se oslobodi greha i demona koji ga muče?

Čovek mora prvo da se pokaje. Molitvom počinje da uvidja stvarnost, post ga smiruje i slabi uticaj demona, um mu bolje funkcioniše i čovek počinje da uvidja svoju grešnost. Počinje da se kaje za sve svoje grehe, male i velike. Zato odlazi nakon posta i blagoslova sveštenika na ispovest.

Nakon ispovesti, ako je valjano obavljena, vernik pristupa na liturgiji pričešću, Svetim darovima, krvlju i telu Hristovom, koje je on dao nama svima na spasenje duše. Primanjem svetih darova na pričešću mi postajemo jedno sa Gospodom, i ako smo se valjano pripremili za pričešće kroz molitvu, post, ispovest, ako smo ozbiljno sebe sagledali i nismo to radili samo formalno, Gospod nam oprašta grehe i otpušta ih. U tom trenutku kada primamo svete darove dešava se najveće čudo na zemlji i najvažnija stvar u vasioni, Njegovom milošću nam se opraštaju gresi. Demoni kao sprženi otpadaju od naše duše, ona svetli i raduje se. Čovek se duhovno isceljuje a često i telesno.

Da li to znači da će meni biti svi gresi oprošteni ako se pričestim posle posta i ispovesti?

Samo, pričešće nije automatski proces, ne oprašta Gospod svima sve grehe. Nekome bude oprošteno sve, nekome nešto a nekome ništa, čak mu može biti i štetno ako je nedostojno primio Svete darove, na primer, nije postio ili se nije ispovedio. Tada umesto milosti dobija osudu, jer je pokušao da prevari samog Boga. To se stalno dešava, posebno sa vernicima koji idu stalno na pričešće a bez istinske pripreme i blagoslova duhovnika, jer su stekli ubedjenje da im pričešće znači, pa im je pričešće pričešća radi, egoistična manija da su dobri. Takvim vernicima um potamni jer se „čisto vino ne sipa u prljave sudove“, odnosno Božija blagodet ne pomaže zacrnjenim dušama.

Mogu li nešto od ovih stvari da preskočim: molitva, post, ispovest, pričešće.

Ne, ne možeš. Sve je povezano i sve je bitno. Post bez molitve ne znači više od dijete. Ispovest bez molitve znači da verovatno nećete sagledati svoju grešnost, pa će to biti samo forma, vrtite se u krug. Ispovest bez posta znači da najtvrdokorniji demoni na vašoj duši neće biti ni dodirnuti. Pričešće bez svih ovih prethodnih radnji znači da se niste pripremili i nepripremljeni idete pred Gospoda, biće vam na štetu.

Šta će biti ako ne očistim potpuno dušu svoju od greha?

Bićeš verovatno posle smrti dat onima koji vladaju tobom – demonima. I odveden u pakao. Kažem verovatno, jer u pakao idu svi oni nepokajani razbojnici, a to smo svi mi koji nosimo grehe na duši svojoj, pošto je greh naš gospodar. Kome je Bog gospodar, on ne greši.

Čovek ne može imati dva gospodara. Mora se odreći jednog. Sve je ovo put odricanja od Satane i njegovih sila, obmana, spletki, iskušenja, podmetanja, kojima nas on vezuje za ovaj pali svet i njegovo gospodarenja nad nama. Jedino uz Božiju pomoć možemo na tom putu pobediti a kroz Bibliju, Svetu Pravoslavnu Crkvu i Sve Svete nam je dato uputstvo šta treba da radimo da do pobede dodjemo.

Kako ću znati da mi je oprošteno i da li je time moj posao oko čišćenja duše okončan?

Znaćeš da ti je oprošteno ako te taj greh više ne progoni i nema uticaja na tebe. Na primer, ako je neko sladostrastan pa samo misli o ljubavnim aktima, pa ako je to pošteno ispovedio i ako mu je greh oprošten, neće ga te strasti više napadati sa takvom snagom i on će moći da im se odupre. Te strasti i iskušenja neće nestati, nailaziće ponovo, ali vernik ima smiren um i snagu da im se odupre. Ako je neko stalno osudjivao i klevetao druge, pa ako mu se taj greh oprosti, on će misliti i govoriti o drugima bez zlobe i strasti, neće ih ni osudjivati a ni ogovarati.

Duša je očišćene od tog greha i tog demonskog uticaja, sad to može da kontroliše. Ali to ne mora da bude zauvek, ako se čovek ne odupre grehu koji mu se ponudi. Jer, život je takav, iskušenja su na svakom koraku, a i demoni znaju gde ste bili slabi, ponovo će krenuti u tom smeru, napašće vas mislima i pomislima, željom. Sada je samo na vama i vašoj volji koju je Bog ojačao, ali vam se može desiti da ponovo zgrešite iako imate snagu da to ne uradite. Pad će vam biti još dublji, jače sile će vas napasti nego pre. Pokušajte da se podignete što pre i zamolite Gospoda za milost i oproštaj grehova. Pokaj se i ispovedi. Pričesti.

Proces nikada nije konačan jer mi nemamo predstavu koliko smo grešni, tek kada krenemo ovim putem počnemo da shvatamo dubinu našeg greha. Duhovna borba se vodi do zadnjeg našeg daha na zemlji ali je nagrada za pobednike velika – večni život. Nekada Bog nekome neće dugo vremena opraštati neke grehe, iz Bogu samo znanih razloga, najčešće da bi vernik duhovno uznapredovao ili nešto naučio, savladao, pokazao drugima.

Ispovest i pričešće konačno čiste dušu od greha. A od čiste duše kada zli dusi otpadnu, čovek dobija mir – smirenoumlje. Zli duhovi ga ne uznemiravaju u umu, blagodat mu nesmetano pristupa, on je u radosti Božije ljubavi koja sa punim dejstvoim Svetog Duha dolazi. To je suština duhovnog života.

Ali, sve to mora da se održi revnosnim životom po Jevandjelju, bez greha. I opet stalna molitva, post, ispovest, pričešće.

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.