PRINC DJORDJE KARADJORDJEVIĆ
Bitka za Mačkov kamen u Prvom svetskom ratu i hrabri srpski princ
Evo jedne rečite ilustracije za srpski primer dostojan DANA POBEDE.
Godina je 1914.
Glavni junak: srpski oficir kraljevske krvi i junačkog držanja.
Mesto: oganj krvave bitke u kojoj je preživljavanje – umetnost i pravo Božije Čudo.
Princ Djordje Karadjordjević
A smisao i duboka pouka ovog jedinstvenog primera (nijedan drugi član neke evropske kraljevske porodice nije bio ovako teško ranjen, niti u ovakvoj opasnosti po svoj život) je u preziru prema smrti i u viteškoj svesti o vaskrsenju svih koji su prethodno u svom srcu pobedili strah…
Ovo svedočanstvo je delo francuskog novinara, ratnog dopisnika pariskog Žurnala, Anri Barbija, koji je u knjizi „Sa srpskom vojskom“ opisao kako je princ Djordje, neopisivim ličnim herojstvom i svesnim žrtvovanjem, potpuno preokrenuo tok jedne od najžešćih borbi čitavog Prvog svetskog rata.
Evo i nepristrasnog svedočanstva junaštva koje se dogodilo 21. septembra 1914. godine i koje NIKADA NEĆE BITI ZABORAVLjENO U SRPSKOM NARODU:
„Stigavši u zoru iz Valjeva princ Djordje je na konju obišao front bitke privučen žestinom borbe na Mačkovom Kamenu i oko te pozicije.
Iznenada je, sa brda sa kojeg je osmatrao i gde se zaustavio, video kako se srpske linije povijaju. Neprijatelj je već stigao gotovo do visine artiljerijskih baterija. Situacija je izgledala beznadežno.
Za to vreme, rezervni bataljon se nije pomerao, a bio je sakriven u nekom prevoju terena.
Princ Djordje nije oklevao nijednu sekundu. Podbovši konja, jurnuo je u galopu i stigao ispred tog bataljona.
– Šta …?! – Vi ovde?!!! – podviknuo je on.
– Mi smo u rezervi.
– „Švabe“ samo što nam ne uzmu topove a vi ovde sedite prekrštenih ruku!
– Nemamo naređenje.
– Gde je zapovednik?
– Ubijen!
– Za mnom … Ja ću vam biti zapovednik.
Bataljon je oklevao da prati ovog oficira kojeg većina nije prepoznala. Princ Djordje je onda izvukao sablju:
„Vojnici!“, viknuo je – „ja sam princ Djordje, stariji sin vašeg Kralja! Neka hrabri pođu za mnom!“ …
I dalje na konju, on se bacio prema neprijatelju. Bataljon, svi kao jedan, krenuo je trčeći za njim.
Princ Đorđe na konju bio je izvanredna meta i neprijateljski meci bili su usmereni na njega. Za to vreme, trupe koje su videle kako njihova rezerva juri, prestaju da se povlače i, ojačane, ponovo kpećy na neprijatelja koji, sa svoje strane, okleva a potom počinje da se povlači.
Oslobođena artiljerija ponovo otvara vatru i uskoro je izgubljeni teren povraćen.
U poslednjem času, pošto je zahvaljujući svojoj energičnoj intervenciji vratio pobedu u srpske redove, jedno zrno pogađa i baca iz sedla princa Đorđa.
Trče prema njemu, ali on razuverava one oko sebe koji su se uplašili:
„Ne bojte se ništa“, kaže im on, „oni mene ne mogu da ubiju! A zatim … mi smo im uzeli Mačkov Kamen! … Nek „crknem“, ono nije ništa! … Živela Srbija!“ …
Zahvaljujući neverovatnoj sreći, zrno koje ga je pogodilo u slabinu zaobišlo je kičmeni stub, ne oštećujući nijedan osnovni organ…“.
Dragoslav Bokan
Izvor: FB Profil autora