HRISTOVE REČI NA KRSTU
Šta znače Hristove reči izgovorene na krstu. Jednom pravoslavnom sestrinstvu: O sedam reči Hristovih sa krsta
Hteli ste znati značenje onih sedam reči, što ih je Gospod izrekao sa krsta. Zar nisu jasne?
Isus Hrist na krstu
Prva reč: Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine. Ovim rečima Gospod je prvo pokazao milost Svoju prema ubicama Svojim, čija Ga zloba nije ostavljala ni u krsnim mukama. A drugo proglasio je sa vrha Golgotske stene jednu dokazanu no nikada neutuvljenu istinu, naime: da zlotvori nikada ne znaju šta čine. Ubijajući pravednika u stvari sebe ubijaju dok pravednika proslavljaju. Gazeći Božiji zakon oni ne vide žrvanj, koji se nevidljivo spušta na njih da ih samelje. Rugajući se Bogu oni ne vide kako se njihova lica pretvaraju u skotske njuške. Opijeni zlom oni nikad ne znaju šta čine.
Druga reč: Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u Raju. Ova reč upućena je pokajanom razbojniku na krstu. Vrlo utešna reč za grešnike, koji se bar u poslednjem času pokaju. Milost je Božija neiskazano velika. Gospod vrši Svoju misiju i na krstu. Do poslednjeg daha On spasava one koji pokažu i najmanje volje da se spasu.
Treća reč: Ženo, eto ti sina. Tako reče Gospod Svojoj svetoj Materi, koja stajaše pod krstom duše raspete. A Jovanu apostolu reče: eto ti majke. Ove reči pokazuju sinovsku brigu, koju svak duguje roditeljima. Gle, Onaj koji je dao ljudima zapovest: Poštuj oca svojega i mater svoju, sam ispunjava Svoju zapovest do poslednjeg časa.
Četvrta reč: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio? Ove reči iskazuju koliko nemoć prirode ljudske toliko i vidovitost. Jer čovek strada. No ima tu jedna tajna ispod bola čovečjega. Gle, jedino ove reči mogle su da razbiju jeres, koja je u docnijim vremenima potresala crkvu, a koja je nepravilno učila, da je Božanstvo stradalo na krstu. Međutim, večni Sin Božiji zato se i vaplotio kao čovek, da bi kao čovek telom i dušom mogao u danom trenutku postradati za ljude i umreti za ljude. Jer da je Božanstvo u Hristu stradalo, znači da je Božanstvo u Hristu i umrlo. A to se ne da nikako ni zamisliti. Udubite se što jače u ove velike i strašne reči: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?
Peta reč: Žedan sam. Krv Mu se izlila. Otuda žeđ. Sunce sa zapada već Ga je udarilo u lice, i udruženo sa drugim mukama peklo Ga strašno. Prirodno da je žedan. No, o Gospode, da li si zaista žedan vode ili ljubavi? Da li si žedan kao čovek ili kao Bog, ili i jedno i drugo? Evo legionar rimski dodaje Ti sunđer umočen u sirće. Jedna kaplja milosti, koju si osetio od ljudi za tri sata višenja na krstu! To rimski vojnik ublažava greh Pilatov – greh Rimskoga carstva – prema Tebi, ma i sirćetom. Zato ćeš Ti razoriti Rimsko carstvo, ali ćeš na njegovo mesto novo sazidati.
Šesta reč: Oče, u ruke Tvoje predajem duh moj. To Sin predaje duh Svoj u ruke ocu Svome. Da se zna, da je od Oca došao a ne samovlasno, kako su Ga Jevreji optuživali. No još su ove reči izgovorene i zato, da bi čuli i razumeli budisti, pitagorejci, okultisti i svi oni filosofi koji basnoslove o seljenju duša umrlih ljudi u druge ljude, ili u životinje, ili u biljke, ili u zvezde i minerale. Odbacite sve ove fantazije pa pogledajte, kuda odlazi duh umrlog pravednika: Oče, u ruke Tvoje predajem duh moj!
Sedma reč: Svrši se. To ne znači svrši se život. Ne; nego svrši se misija iskupljenja i spasenja roda ljudskog. Svrši se, i zapečati se, krvlju i smrću na zemlji, božansko delo jedinog istinitog Mesije ljudi. Svrši se muka, a život tek nastaje. Svrši se tragedija, ali ne i drama. Na redu je poslednji, veličanstveni čin: pobeda smrti, vaskrs, slava.
Vladika Nikolaj Velimirović
Izvor: Misionarska pisma