PADAJTE BRAĆO!
Padajte, braćo! plin’te u krvi!
Ostav’te sela, nek’ gori plam!
Bacajte sami u oganj dedu!
Stresite s sebe ropstvo i sram!
Ginite, braćo! junaci! ljudi!
Za propast vašu svet će da zna…
Nebo će plakat’ dugo i gorko,
Jer neće biti Srbina…
Mi nismo braća, mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin soj?
Ta da smo Srbi – ta da smo ljudi
Ta da smo braća – oh, Bože moj!
Ta zar bi tako s Avale plave
Gledali ledno u ognjen čas?
Ta zar bi tako – oh, braćo draga!
Ta zar bi tako prezreli vas?…
Prezrite bratstva pokor i kletvu;
Što nebo dade, pogaz’te vi!
Ta nije l’ grešno, nije li grozno
Krv dece vaše gledamo mi!
A gde je pomoć, il’ suza bratska,
Il’: „Juriš, rode, za brata svog?“…
U veljoj bedi, smrti, i krvi,
Danas vas same ostavlja Bog!
…Al’ opet, grešan, grešno sam pev’o
Ranjeno srce naroda mog!
Ta Srbin kipi – kipi – i čeka
Al’ ne da đavo… il’ ne da Bog!
Djura Jakšić