BOGOMISLIJE
Kako smirenoumno i kada razmišljati o Bogu i Božijim tajnama a da se neiskusno ne upadne u gordost, prelast i umišljenost. Pouke duhovnika o Bogomisliju
Sveti Dimitrije Rostovski i Tihon Voronješki su se bavili bogomislijem, tj. svetim razmišljanjem o očovečenju Boga Logosa, o Njegovom čudesnom prebivanju na zemlji, o Njegovim strašnim i spasonosnim stradanjima i drugim sličnim dubokim tajnama hrišćanstva. Sveta razmišljanja pomenutih svetitelja izložena su u njihovim delima. Takva razmišljanja sveti Petar Damaskin, kao i drugi asketski pisci, svrstava u duhovna viđenja, i među duhovnim viđenjima određuje im četvrti stepen. Svako duhovno viđenje predstavlja posmatranje tajni određene vrste, koje se kod podvižnika pojavljuje u skladu sa njegovim očišćenjem kroz pokajanje…
Pokajanje ima svoju postepenost, pa tako postepenosti imaju i duhovna viđenja. Tajne hrišćanstva podvižniku se otkrivaju postepeno, u skladu sa njegovim duhovnim napredovanjem. Onaj ko želi da se bavi bogomislijem, neka čita dela svetih. Takvo bogomislije biće sasvim nepogrešivo i veoma dušekorisno.
Nasuprot tome, bogomislije će biti nepravilno i štetno za dušu ako podvižnik, pre no što se očisti pokajanjem, bez jasnog poznavanja hrišćanskog učenja, dopusti sebi samovoljno razmišljanje koje ne može da ne bude pogrešno i stoga ne može da ne donese samoobmanu i posledice štetne za dušu, ne može da ne povuče u propast pogibeljne zablude.
Svetitelji su sasvim tačno i detaljno poznavali pravoslavno bogoslovlje, pa su se zato svetim životom uzdigli na visinu hrišćanskog savršenstva; za njih je bogomislije bilo prirodno, a neprirodno je za podvižnika koji nema postojana i tačna poznanja u bogoslovlju, i koji nije očišćen pokajanjem. Zato su Sveti Oci branili bogomislije monasima početnicima, pa i uopšte, svim monasima koji za to nisu bili pripremljeni naukom i koji ga svojim životom još nisu dostigli.
Sveti Jovan Lestvičnik kaže: ʺNeizmerna je dubina dogmata i umu bezmolvnika nije lako da se pogruzi u nju. Veoma je opasno plivati u odeći: isto je toliko opasno onome ko se nalazi u ropstvu strasti da se dotiče bogoslovljaʺ. Ovo upozorenje upućeno je bezmolvnicima; poznato je da se bezmolvije dopušta samo monasima koji su već uznapredovali. U starini su mnogi monasi padali u pogibeljni bezdan jeresi samo zato što su dopuštali sebi da razmatraju dogmate koji su nadilazili njihovu sposobnost razumevanja. ʺSmirenomudreni monah ‐ nastavlja Lestvičnik ne dozvoljava sebi ljubopitljivo istraživanje tajni; gordi, naprotiv, stremi ka tome da istraži i sudove Božijeʺ. Upravo tako! Želja za upuštanjem u bogomislije kod onoga ko za to još nije sposoban i sazreo predstavlja nagovor umišljenosti ‐ to je nerazumna i gorda želja.
Vežbaj se u molitvi i čitanju dušekorisnih knjiga, to će ti biti vežbanje u Bogougodnom i ispravnom bogomisliju. Kao što čulne oči, kada se iscele od slepila, vide po svome prirodnom svojstvu, tako i um, očišćen od grehovne bolesti, prirodno počinje da sagledava tajne hrišćanske vere. U svome podvigu osloni se na Boga. Ako je za tebe i za opštu korist hrišćanstva potrebno da sagledavaš duboke tajne i da ih propovedaš svojoj braći, onda će ti Bog svakako dati taj dar. Ako pak to nije blagougodno Bogu, onda treba da stremiš ka onome što je suštinski nužno za tvoje spasenje i što će u potpunosti da zadovolji tu tvoju potrebu: treba da stremiš ka zadobijanju čiste molitve, sjedinjene sa pokajnim osećanjem i plačem, uz sećanje na smrt, na sud Božiji i na strašne adske tamnice u kojima gori večni oganj i vlada večna tama. Ova molitva, sjedinjena sa takvim sećanjima, predstavlja nepogrešivo, sjajno i dušekorisno Bogomislije.
Sveti Ignjatije Brjančaninov