TROŠKOVI MEDIJACIJE
Pojeftinjenje rešavanja sporova, a poskupljenje sudskih troškova?
Iako vam na prvi pogled naslov članka izgleda kontradiktoran, on je ipak veoma smislen. Naime, u toku je uspostavljanje sistema medijacije u Srbiji, kao alternativnog načina rešavanja sporova. Medijacija je oblik neformalnog postupka u kome stranke, zajednički dolaze do adekvatnog rešenja prihvatljivog za obe strane, putem pregovora i dogovora, uz pomoć treće, neutralne i nepristrasne strane – medijatora. U toku je uspostavljanja centralnog Registra posrednika u rešavanju sporova (medijatora) pri Ministarstvu pravde.
Koliki su troškovi medijacije? Naime treba napomenuti da jedan od bitnijih prednosti medijacije su mali troškovi, i to što troškove stranke dele na jednake delove, a ne kao u sudskom postupku gde troškove plaća strana koja je izgubila u sporu. U tome se ogleda pojeftinjenje sporova.
Ministarstvo pravde je propisalo Pravilnik o Tarifi o nagradama i naknadama u postupku posredovanja, čime je okvirno utvrđen trošak nagrade za medijatora. Kažemo okvirno, jer se strane sa medijatorom mogu i drugačije dogovoriti oko nagrade za rad.
Tarifa je određena po vrednosti spora, tako da za vrednost spora od:
od 1 dinar do 100 000 dinara nagrada iznosi 7, 500 RSD.
od 100 001 dinar do 250 000 dinara nagrada iznosi 12 000 RSD.
od 250 001 dinar do 500 000 dinara nagrada iznosi 15 000 RSD.
od 500 001 dinar do 1 000 000 dinara nagrada iznosi 30 000 RSD.
Više o tarifi možete pročitati na sajtu Medijator
Primer: za vrednost spora od 1 do 100 000 dinara, trošak nagrade medijatora je 7,500 rsd, to znači da će trošak nagrade po stranci izaći samo 3,750 dinara!!!
Dobra strana propisivanja u Pravilniku da se strane mogu dogovoriti i drugačije jeste da će to još dodatno pojeftiniti medijaciju, jer se cena formira u tom slučaju tržišno, te u skladu sa zakonima konkurencije može se očekivati smanjenje cena.
U isto vreme, dolazi i do poskupljenja tarife advokata, i na taj način se sudski postupak poskupljuje. Ne treba kriviti državu zbog toga. To je u interesu građana. Na taj način država hoće da izmesti sve sporove koje mogu da se reše na ovaj način van suda, time rastereti sudstvo i smanji troškove građanima.
Uspešnost medijacije je ogromna, preko 80%! Mahom ljudi na našim prostorima misle da njihov spor ne može da se reši osim sudski, jer su sa suprotnom stranom „ na krv i nož“. Probajte, i uverite se da je i to moguće, ne košta ništa ili košta malo, a može vama i vašem „krvniku“ da uštedi vreme, novac i živce.
Dipl.prav. Gorazd Đurović
Licencirani posrednik u rešavanju sporova
Privatni izvršitelji, privatni notari, privatni medijatori – šta je sledeće? Sudije privatnici za sporove male vrednosti, a potom i za malo veće vrednosti, za male a potom i velike lopove. Navodno sve u cilju rasterećenja pravosudja, veće efikasnosti, a pogotovo zbog interesa stranaka – manjih troškova. A sudske takse odoše u privatne džepove, u ogromnim iznosima, nekontrolisano. Dokle će nas zamlaćivati? Zar je to rezultat reforme pravosudja u poslednjih 25 godina?
Lako se rešava problem pravosudja – eliminišite politiku i političare iz svih sudskih instanci, ukinite funkciju predsednika suda, pristojno nagradite sudije za rad u skladu sa položenom zakletvom, obesite ih na Terazijama“ za svako postupanje suprotno zakletvi. Videćete rezultate.
A autor ovog teksta, iako je pravnik, mogao bi bolje da računa. „Nagrada“ od 7.500 din. kad se podeli na dvoje iznosi više od 3.250.
I kako je to „samo 7.500“ jeftino i povoljno za spor vredan, primera radi, 10.000 din. Spor, pošto mu je vrednost u intervalu od 1 do 100.000 din. košta stranke 7.500. Šta je tu povoljno i za koga? Verovatno samo za medijatora.
Поштовани Александре,
У шта би се претворила држава када би бесили људе на улици? Позната ми је Исламска држава ( ако је то уопште држава ) која сече удове и примењује вешала као начин кажњавања.
Ваш пример за спор од 10 000 РСД је добар пример, ипак, ако сте пажљиво прочитали текст, видећете да је та тарифа само оквирна, а да се са медијатором може договорити и другачије. У пракси, медијатори из разлога афирмације медијације као вида решавања сукоба, често своје услуге раде pro bono ( бесплатно ) чак и за спорове веће вредности. Ако пак упоредите са судским трошковима које би Вас изашли за спор од 10 000 РСД, онда трошак од 3750 РСД ( по странци ) је збиља симболичан. Ваља нагласити, да се у поступку медијације настоји решити сукоб између две стране, а спор од 10 000 рсд је само материјални изражај тог сукоба.
Gospodine Djuroviću,
Možda je izostanak navodnika na početku (iako je stavljen na kraju) stvorio nedoumicu u ozbiljnost „predložene mere kažnjavanja“ na Terazijskim banderama, medjutim, ne sumnjam da niste shvatili poruku. Terazije, kao centar Beograda, ima značaj što zbog frekvencije ljudi može da posluži i kao stub srama za one koje gradjani plaćaju, a svoju značajnu društvenu ulogu obavljaju na nedostojan način.Ne treba sigurno te nedostojne obesiti za primer, treba ih žigosati jer su prekršili sve ono zbog čega im je ukazana posebna čast i poverenje.
U našem sistemu vladaju monopoli, kartelski dogovori i svi drugi principi koji su daleko od tržišta i slobodne konkurencije (osiguranje, telekomunikacije, energetika, i sl.). Tako se i u drugim oblastima, pa i ovim Vašim, odredjuju tarife po principu hoćeš-nećeš-moraš, bez jasne analize opravdanosti odredjenog cenovnika. Nema tu dogovora i slobodne pogodbe. To je ostavljeno za postupke koji zaobilaze zakon. Tako je u praksi i ništa ne upućuje da i u buduće neće biti isto. A i treba jednom zakonski utvrditi osnovne principe pravosudne, odnosno sudske funkcije i nadležnosti. Ne može se to na mala vrata polako prebacivati u privatni sektor.
Poštovani Aleksandre,
Jedna od osnovnih karakteristika medijacije je – dobrovoljnost. Dakle, ništa se ne mora. Pristupanje medijaciji je na volji suprotstavljenih strana, kao i na izboru medijatora ( oko svega se stranke moraju složiti ). Zato monopol ne može postojati u medijaciji.
Gorazd
Zašto se mi ne razumemo gospodine Djuroviću, kao da ne razgovaramo o istim stvarima? Jasno je da je medijacija i izbor medijatora na dobrovoljnoj osnovi – nema spora. Ali samim odredjivanjem tarife – cene za usluge medijatora uvodi se princip dogovora na nivou onih koji pružaju uslugu. Tarife su tolike i nema odstupanja. Isti princip kao i kod izvršitelja ili notara. Razlika je jedino što su izvršitelji „obavezna“ kategorija, dok su notari i medijatori dobrovoljna.
U vezi sa ovom problematikom imam dva pitanja za Vas:
1) zašto se tarifa ne odredjuje u procentu od vrednosti spora, sa odredjenim fiksnim limitima za najnižu i najvišu vrednost,
2) da li sporazum koji potpišu učesnici u medijaciji opredeljuje „krivca“ i način kako će se problem prevazići, ili samo sadrži sprorazum o načinu rešavanja spora, sve u kontekstu toga da u praksi može da dodje do kršenja potpisanog sporazuma, što znači da se dalji postupak mora ipak voditi na sudu. Da li se sudski postupak u tom slučaju vodi „od početka“ kao da stranke nisu učestvovale u medijaciji i postigle dogovor, ili je „tema“ spora samo nepoštovanje potpisanog sporazuma pred medijatorom?
Poštovani Aleksandre,
Što se tiče Vašeg prvog pitanja, ja svakako nisam adresa, jer je Ministarstvo pravde to koje propisuje Pravilnike. Ipak, praktična vrednost tarife je, da podsetim, samo okvirna, te je sasvim svejedno kako će se ona određivati. Strane u sporu i medijator, odnosno sami medijatori, mogu propisati drugu tarifu, pa i raditi besplatno.
Što se tiče drugog Vašeg pitanja, drago mi je što imam priliku da to bolje razjasnim.
a) Medijator ne ulazi u meritum stvari (ne odlučuje) te on ne određuje ko je kriv, a ko nije. Čak šta više, u samoj „Uvodnoj reči“ medijatora, on će zamoliti strane da se međusobno ne optužuju i da se ophode sa uvažavanjem.
b) Što se tiče kršenja sporazuma to funkcioniše na sledeći način: Naime, strane kada potpišu sporazum on ima snagu vansudskog poravnanja, te u eventualnom potonjem sporu ukoliko se desi, ima snagu materijalnopravnog prigovora. Takođe, strane ukoliko to žele svoj sporazum mogu overiti kod notara, te dobiti snagu izvršne isprave (snagu presude).
Medijaciji se može pristupiti ili pre spora ili u toku spora, pa čak i u fazi žalbenog postupka.
Gorazd
Hvala na jasnom i kvalifikovanom odgovoru, pozdrav.
Pozdrav, tužio bih komšiju. Gde mogu da se raspitam oko mog slučaja da li može da se ide tim mirnim putem, pošto novca baš za sudove i nemam, mada sumnjam da bi on pristao, ali treba probati?
Поштовани,
Можете се распитати преко контакт форме http://www.medijator.com/besplatna-pravna-pomoc , или преко телефона који је истакнут на сајту.
Предпостављам да кад сте тако одсечно изразили жељу да тужите свог суседа, вероватно постоји оправдан разлог, зато треба пробати свакако, јер ће вам то уштедети значајна новчана средства, а и може да вам сачува и побољша комшијске односе. Једном кад одете на суд, ти односи су трајно поремећени.
Срдачно,
дипл. прав. Горазд Ђуровић
посредник у решавању спорова