Alchajmerova bolest i imamo li lek za Alchajmer?

NOVI LEK ZA ALCHAJMERA?

Alchajmerova bolest ne predstavlja normalno starenje – i možemo da je izlečimo

Širom sveta, više od 40 miliona ljudi pati od Alchajmerove bolesti, i očekuje se da će taj broj drastično porasti u budućnosti. Ali u borbi protiv ove bolesti nije došlo do značajnog napretka od njenog otkrića pre više od 100 godina. Naučnik Semjuel Koen izlaže novi napredak u istraživanju Alchajmera iz svoje laboratorije i širi poruku nade. Kako kaže Koen, „Alchajmerova bolest je zaista bolest i možemo da je izlečimo.“

Godine 1901, žena zvana Augusta odvedena je u mentalnu ustanovu u Frankfurtu. Augusta je bila izgubljena i nije mogla da se priseti najosnovnijih detalja iz svog života. Njen doktor zvao se Aloiz. Aloiz nije znao kako da pomogne Augusti, ali ju je pazio sve dok, nažalost, nije preminula 1906. Nakon njene smrti, Aloiz je izvršio autopsiju i pronašao čudne mrlje i čvorove unutar Augustinog mozga – kakve nikada pre nije video.

 Evo nečeg još zanimljivijeg. Da je Augusta živa danas, ne bismo mogli da joj pružimo više pomoći nego pre 114 godina. Aloiz je bio dr Aloiz Alchajmer, a Augusta Diter bila je prva pacijentkinja koja je imala ono što danas nazivamo Alchajmerovom bolešću. Od 1901, medicina je značajno napredovala. Otkrili smo antibiotike i vakcine koji nas štite od zaraza, mnoge terapije za rak, antiretroviruse za HIV, statine za bolesti srca kao i još mnogo toga. Ali nismo napravili skoro nikakav pomak u lečenju Alchajmerove bolesti.

Ja sam deo tima naučnika koji preko decenije radi na pronalasku leka za Alchajmerovu bolest. Ja stalno razmišljam o ovome. Alchajmer sada pogađa 40 miliona ljudi širom sveta. Ali do 2050, od ove bolesti patiće 150 miliona ljudi – gde će pripadati i mnogi od vas. Ukoliko se nadate da ćete živeti 85 i više godina, vaše šanse da imate Alchajmerovu bolest biće skoro jedan u dva slučaja. Drugim rečima, sve su šanse da ćete svoje zlatno doba provesti ili pateći od Alchajmera, ili pomažući u staranju oko prijatelja ili nekog dragog sa Alchajmerom. Samo u Sjedinjenim državama, briga o Alchajmerovoj bolesti košta 200 milijardi dolara godišnje. Jedan od svakih pet dolara za medicinsko osiguranje troši se na Alchajmera. To je najskuplja bolest današnjice, i predviđa se da će se troškovi povećati petostruko do 2050, kako stari generacija bejbi bumera.

Možda će vas inznediti to što je Alchajmer, prosto rečeno, jedan od najvećih medicinskih i društvenih izazova naše generacije. Ali uradili smo relativno malo toga da bismo ga rešili. Od prvih 10 uzroka smrti širom sveta danas, Alchajmerova bolest je jedini koji ne može da se spreči, izleči ili čak uspori. O nauci iza Alchajmera znamo manje nego kod drugih bolesti jer smo u istraživanje ove bolesti uložili manje vremena i novca. Vlada SAD svake godine troši 10 puta više novca na istraživanje raka nego Alchajmera uprkos činjenici da nas Alchajmer košta više i prouzrokuje sličan broj mrtvih svake godine kao i rak.

Manjak sredstava potiče iz osnovnijeg razloga: manjak svesti. Evo nečega što malo ljudi zna, a trebalo bi da znaju svi: Alchajmerova bolest je zaista bolest i mi možemo da je izlečimo. Većinu proteklih 114 godina, svako je mešao Alchajmera sa starenjem, uključujući i naučnike. Mislili smo da je senilnost normalan i neizbežan deo starenja. Ali samo treba da pogledamo sliku zdravog starijeg mozga u poređenju sa mozgom pacijenta Alchajmerove bolesti da bismo videli stvarnu fizičku štetu koju nanosi bolest. Pored toga što izaziva ozbiljan gubitak sećanja i mentalnih sposobnosti, šteta koju Alchajmer prouzrokuje na mozgu značajno smanjuje životni vek i uvek je smrtonosna.

Setite se da je dr Alchajmer na mozgu Auguste pronašao čudne mrlje i čvorove pre jednog veka. Skoro čitav vek o njima nismo znali puno. Danas znamo da se sastoje od molekula proteina. Zamislite molekul proteina kao komad papira koji se normalno savija u kompleksan origami. Postoje lepljivi delovi papira. Kada se papir smota pravilno, ovi lepljivi delovi završe unutra. Ali ponekad stvari krenu kako ne treba i neki lepljiivi delovi završe napolju. Zbog ovoga se molekuli proteina lepe jedni za druge i stvaraju grumenje koje se pretvara u mrlje i čvorove. To je ono što vidimo u mozgovima pacijenata od Alchajmera.

Proteklih 10 godina proveli smo na Univerzitetu Kembridž pokušavajući da razumemo kako se dešava ova greška. Postoji mnogo koraka, a prepoznavanje koji korak treba da se blokira je složeno, poput deaktiviranja bombe. Ukoliko presečete jednu žicu, možda se neće desiti ništa. Ukoliko presečete druge, bomba će možda eksplodirati. Moramo da otkrijemo koji tačno korak da blokiramo i onda da stvorimo lek koji to radi.

BioMind biljne kapi za bolje funkcionisanje mozga i endokrinog sistema

Sve do skoro, uglavnom smo sekli žice i nadali se najboljem. Ali sada imamo raznovrsnu grupu ljudi – lekare, biologe, genetičare, hemičare, fizičare, inženjere i matematičare. Zajedno, uspeli smo da otkrijemo ključni korak u procesu i sada isprobavamo novu vrstu lekova koji bi blokirali tačno ovaj korak i zaustavili bolest.

Sada ću vam pokazati neke od najnovijih rezultata. Niko van naše laboratorije nije ovo video do sada. Pogledajmo neke snimke toga šta se desilo kada smo ove nove lekove testirali na crvima. Ovo su zdravi crvi, i možete videti da se kreću normalno. Sa druge strane, ovi crvi imaju molekule proteina unutar sebe koji se lepe – poput ljudi sa Alchajmerom. Jasno se vidi da su bolesni. Ali ako naše nove lekove damo ovim crvima na vreme, možemo videti da su zdravi i imaju normalan životni vek. Ovo je samo prvobitni pozitivni rezultat, ali istraživanja poput ovih pokazuju da je Alchajmerova bolest nešto što se može razumeti i lečiti.

Nakon 114 godina čekanja, konačno postoji prava nada da se nešto može postići u narednih 10 ili 20 godina. Ali da bi ta nada rasla, da konačno pobedimo Alchajmera, treba nam pomoć. Ovde se ne radi o naučnicima poput mene – već o vama. Potrebno je da podignete svest o tome da je ovo bolest i da možemo da je pobedimo ako pokušamo. Što se tiče drugih bolesti, pacijenti i njihove porodice povele su inicijativu za još istraživanja i pritiskale vlade, farmaceutsku industriju, naučnike i pravnike. To je bilo ključno za unapređivanje lečenja HIV-a krajem 80-tih godina. Danas vidimo istu inicijativu da se pobedi rak. Ali pacijenti koji pate od Alchajmera često ne mogu sami da se oglase. Njihove porodice, skrivene žrtve koje brinu o najdražima danonoćno, često su previše iznurene da izađu i bore se za promenu. Tako da sve zaista pada na vas. Alchajmer uglavnom nije genetska bolest. Svako ko ima mozak je podložan bolesti. Danas postoji 40 miliona pacijenata poput Auguste, koji ne mogu da stvore promenu koja im je potrebna. Pomozite da se oni oglase i zahtevajte lek.

Hvala vam.

Semjuel Koen

Izvor: TED konferencija