Božićni post za pravoslavce

Post za pravoslavce

BOŽIĆNI POST

Za sve vernike pravoslavne veroispovesti počelo je jedno od najvećih iskušenja, šestonedeljni post koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću.

Post se sastoji od uzdržavanja od mrsne hrane, ali i loših misli, pohotnih želja kao i rđavih dela prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića. Prema verovanju,  post predstavlja pripremu za Božić koja je potpuna onda kad vernik na kraju posta primi svete tajne ispovesti, pokajanja i pričešća.

Tokom posta, dozvoljena je upotreba zejtina svim danima osim srede i petka, a tad se jede hrana pripremljena na vodi. Isto tako, vino i riba se mogu jesti svake subote i nedelje, ali i na neke veće praznike u ovom periodu čak i ako padaju u sredu ili petak. Poslednju sedmicu pre Božića, trebalo bi da se posti isključivo na vodi.

Šta Pravoslavna Crkva kaže o postu

U Pravoslavnoj Crkvi postoje jednodnevni i višednevni postovi. U jednodnevne postove spadaju sreda i petak – svake nedelje, osim naročitih slučajeva navedenih u Ustavu. Za monahe se dodaje post u čast Nebeskih Sila svakog ponedeljka. Za postove su vezani i dani praznika: Vozdviženje Časnoga Krsta – Krstovdan (14/27. septembar) i Usekovanje glave Jovana Preteče (29. avgust/11. septembar).

Božićni post – od 15/28. novembra do 25. decembra/7. januara. To je priprema vernika za praznik Roždestva Hristovog – drugi Vaskrs. U simvoličkom smislu on ukazuje na stanje sveta do dolaska Spasitelja.

Hrišćanski postovi imaju nekoliko vidova – u zavisnosti od stepena strogosti.

U postove spada:

– potpuno uzdržavanje od hrane (po Ustavu Crkve takvo strogo uzdržavanje od hrane se preporučuje za prva dva dana Svete Četrdesetnice, u Petak Strasne sedmice, u prvi dan posta Svetih Apostola);

– strogi post – na vodi, bez ulja, vina i ribe;

– običan post – upotreba ribe, ulja i svih vrsta biljne hrane.

Osim toga preporučuje se da se za vreme posta ograniči broj uzimanja hrane (na primer, do dva puta dnevno); smanji količina hrane (približno do dve trećine od uobičajene norme). Hrana treba da bude jednostavna, bez specijaliteta. Za vreme posta hranu treba uzimati kasnije nego u uobičajeno vreme – posle podneva, naravno, ako to dozvoljavaju okolnosti života i rada.

Treba imati u vidu da u narušavanje hrišćanskog posta ne spada samo jedenje mrsnog, već takođe i užurbanost u jelu, prazni razgovori i šale za stolom itd. Post treba strogo da odgovara čovekovom zdravlju i snazi. Sveti Vasilije Veliki piše da je nepravedno da se za čoveka snažnog i slabog tela odredi ista mera posta: „jedni imaju telo slično gvožđu, a drugi – slami.“

Post je manje strog: za trudnice, porodilje, majke koje doje decu; za one koji putuju i koji su dospeli u ekstremne uslove; za decu i stare osobe ukoliko starost prate nemoć i slabost. Post se ukida u uslovima kada je čoveku fizički nemoguće da nabavi posnu hranu i preti mu bolest ili smrt od gladi.

Ukoliko čovek ima tešku bolest želuca u dijetu onoga ko posti može biti uključena određena vrsta mrsne hrane, koja je neophodna ukoliko čovek boluje od te bolesti, ali je najbolje da se to prvo razmotri sa duhovnikom.

Izvor: lifepressmagazin.com i Svetoslavlje.org

Priredio: pf Velibor Mihić

oOOo