Malina – ukusno bobičasto voće i medonosna biljka

 

MALINA – MEDONOSNA BILJKA

Malina je visoko aromatična višegodišnja listopadna samonikla voćka.

 

Malina raste u grmovima i polugrmovima, uglavnom po vrzinama, pokraj puteva ili na obroncima šuma. Često i kao živa ograda.

Vremenom je biljka kultivisana, kalemljena, pa su tako nastale i pitome vrste, koje se uzgajaju slično vinovoj lozi. Zasadjena u redovima, sa pritkama i žicom, njeno stablo i grane nemaju bodlje. Ima mnogo krupniji plod od divlje. Iz familije ruža je, Rosaceae, roda Rubus. Kažu da potiče iz Južne Azije.

Srbija je 3. zemlja u svetu u proizvodnji malina.

Najbolje uspeva na prisojnim parcelama, uz dobru ventilaciju i dovoljnu količinu vlage.

Divlju vrstu treba eliminisati u rasponu oko 200 metara oko parcele sa pitomim zasadom, jer mogu biti izvor gljivica i bakterija. Malina živi od 8-14, a često i do 20 godina. Sazreva oko mesec dana od početka cvetanja, tj. krajem juna.

U razmaku od 8-10 dana sazrevaju rane i kasne sorte. Berba traje 15 do 30 dana. Ako se transportuje dalje, mora se brati sa peteljkom.

Vrste malina

Postoji oko 200 vrsta, a najvažnije su: evropska malina, cvena malina i crna malina.

Od podvrsta najčešće su:

Miker – najmanje otporna, ali sa najviše šećera i najbogatijom aromom. Dobro podnosi transport i zamrzavanje.

Polka – najviše se gaji u Poljskoj i polako see širi Evropom. Plod joj je srednje krupan, jasno crvene boje i čvrst. Dobra i za preradu i sveža.

Polana – rana sorta, sazreva izmedju 10 i 15 jula. Plod krupan, intenzivno crven, čvrst, prinos vrlo bogat. Prosečno 13,5kg po m2.
Institut za voćarstvo u Čačku iznedrio je nove kvalitetne sorte malina:gradinu, krupnu dvorodnu i podgorinu.

Najznačajnije plemenite sorte su:

Moling promis (Malling Promise) dobijen ukrštanjem, 1937. godine u Velikoj Britaniji. Vilamet (Willamette) je nastao ukrštanjem 1942. godine u SAD Gradina je dobijena ukrštanjem, 1962. godine u Institutu za voćarstvo u Čačku.

Malina sadrži 77,4 – 90,9 % vode, 9,1 – 22,6% ukupne suve materije, 8,0 – 13,0% rastvorljive suve materije, od toga:

Šećeri (glukoza fruktoza i saharoza) su zastupljeni sa 3,4 -6,9 %,

Proteina 1,2%,

Masti 0,65%,

Ugljenih hidrata 12%.

Vitamin C je sadržan 12,8 – 53,2 mg/na 200 grama, kao i vit. B kompleksa, K, i E, ali u nedovoljnim dnevnim dozama. Najviše ima kiseline: limunske, jabučne, salicilne i mravlje. Minerali su zastupljeni skoro svi, ali u veoma malim količinama.

Malina – lek za dušu i telo

Malina je medonosna biljka. Prirodni je antioksidans, obezbedjuje energiju i pravilnu funkciju nervnog sistema. Povoljno deluje na krvne sudove, krvnu sliku, poboljšanje apetita kod dece, suzbijanje mučnine i dr.

Sok maline je dobar za bolesti želuca i creva, urinarnog trakta i protiv groznice, jer hladi.

Sok, Malinovac, se može pripremiti ovako: 3 kg malina dobro operete, uranjajući cediljku sa malinama u hladnu vodu, menjajući vodu nekoliko puta. Maline ocedite, stavite u dublji sud i nalijete 2lit. hladne vode, dodate 3dkg limunske kiseline i izmešate. Ostavite da prenoći na hladnom, pokriveno. Sutradan procedite kroz duplu gazu i propasirate, pa na taj pasir dodate 3kg šećera i mešate lagano, povremeno, dok se šećer otopi. Tada sipate u čiste, suve flaše, zatvorite pampurima (zatvaračima od plute) ili dvostrukim celofanom, namočenim u alkoholu i povežite, pa s njima u ostavu. Malinovac se pije razblažen sa vodom ili kiselom vodom.

Listovi su korisni za pripremu lekovitog čaja, za jačanje srca, lečenje hemoroida, alergijskih reakcija i ozleda kože, vrlo uspešan kod ženskog steriliteta.

Malina je pogodna i za ishranu dijabetičara, jer ima skromnu količinu ugljenih hidrata.

Pogodna je za stonu upotrebu, kao i za preradu. Od maline se najčešće prave slatka, džemovi, marmelade, sokovi, ali i alkoholna pića, razni likeri i rakije. Malina je i žensko ime.

 

Miljana Pribaković