KUĆA NA SELU
Da li je ostvariv san odlaska iz grada i života na selu. Šta me očekuje na selu.
Padom kvaliteta života (tragično nam nedostajuća toplina, pravda, sreća, solidarnost…), svi mi još pomalo uspravni i držeći počinjemo da razmišljamo i maštamo o „kući na selu“, našem spasonosnom utočištu i letnjikovcu, probnom „slatkom malom raju“ (a pre sudnjeg časa i odlaska Bogu na istinu).
Nažalost, srpsko selo u našoj ojađenoj realnosti nije nimalo nalik predstavi ušuškanog seoceta u sred idealnog pejzaža, okruženog stalnim cvrkutom ptica i čarobnom pletenicom (sto posto prirodnih) zvukova i mirisa.
Ustajalost, neuređenost, zapuštenost, zarđalost, zaparlaženost, lenjost i sveprisutni osećaj nekog zastrašujućeg mrtvila, truleži i vlage prosto izbija iz trošnih zidova polunapuštenih srpskih zavičaja, apsolutno nespremnih da se tek-tako pretvore u intimnu čaroliju naše čežnjive nostalgije. A da ne govorimo o teškoćama komšijskog uklapanja i nadigravanja sa starosedeocima i nadljudske kompleksnosti „zarađivanja za život“ na daljinu (tamo daleko od gradova u kojima smo odrasli). I još mnogo drugih zamki, teškoća i neprijatnosti svih vrsta…
Dočna čežnja se tu brzo sapliće o suvu i tvrdu realnost.
Tako da ne znam nijednu skuplju, ni praktično komplikovaniju opciju pokušaja trajne promene života, od ove (romantične i naizgled vrlo jednostavne) opcije.
Šteta. Baš šteta.
P. S.
Ja sam, tako, i sam uzeo kuću u Perlezu („blizu Čente“), ali se, pokazao teško ostvarivim čitav ovaj moj plan (i ceo komplet stvarnog preseljenja i konačne promene životne adrese)…
Dragoslav Bokan
Izvor: FB profil autora