STIHOVI POVRATKA, TUGE I LJUBAVI
Nada Hadži-Perić iz Prizrena i njena prva zbirka poezije „Vraćam se“
Autorka se vraća Prizrenu, zavičajnom gradu nadstvarne lepote, Bogorodici Ljeviškoj, zaštitnici doma opasanoj žicom, sa kojom i danas molitveno diše… I ona i svi Prizrenci njeni… A njen se brat i bratanci vraćaju još stvarnije, iz Švajcarske, jer kreću da obnove život na starom ognjištu.
Nada Hadži-Perić sa svojom prvom zbirkom poezije „Vraćam se“
Zbirka poezije „Vraćam se“, Nade Hadži-Perić, sudije Apelacionog suda u Beogradu, rođene u Prizrenu i prognane iz Prizrena, poetski je zapis autorke, njene porodice i srpskoga naroda iz Prizrena i okoline. Njen pesnički prvenac je istovremeno i čvrsto uverenje i verovanje da se povratak korenima, zavičaju i identitetu dešava. I da će se desiti (!) sasvim izvesno i konačno, jer je to neizbrisiv i zapovedni kod u svesti prognanika. Svoju prvu knjigu literarnog karaktera Nada Hadži-Perić objavila je uz punu podršku Lele Marković, afirmisanog književnog stvaraoca takođe iz Prizrena, koja je jedan od recenzenata ovog dela a drugi recenzent je prof. dr Zoran Čičkarić. Knjiga pesama „Vraćam se“ predstavljena je na umetnički organizovanoj promociji, kako to samo Prizrenci umeju, u prepunoj sali u Parohijskom domu hrama Svetog Save u Beogradu.
Prognaničko rodoljublje
O poetskoj zbirci Nade Hadžiperić govorili su Lela Marković i Zoran Čičkarić. U umetničkom delu učestvovali su Hor „Kosovski božuri“ sa Gavrilom Kujundžićem i Ivanom Žigon koji su pevali stare prizrenske i metohijske pesme, a izvedena je i najnovija pesma Gavrila Kujundžića koja je oduševila publiku. Jednu pesmu iz ove knjige govorila je mlada devojka Marija Jakšić. Iznenađenje autorki priredili su bratanci iz Lugana u Švajcarskoj kada su uneli u salu tortu u obliku knjige sa motivima dvorišta u Sredskoj u kome je Nada Hadžiperić odrasla. Ovaj gest učinio je raspoloženje još toplijim i otvorenijim. Njen brat i bratanci se , inače, vraćaju iz Švajcarske u rodni kraj gde planiraju da obnove život „na starom ognjištu“. Poetsko veče je svojim prepoznatljivim i istaknutim umetničkim bićem upotpunila dramska umetnica Ivana Žigon koja je i čitala delove poezije.
Nada Hadži-Perić, prognanik i rodoljub, hrabro korača stazom koju joj je Gospod namenio, ali se sve vreme osvrće i uporno ponavlja: „Vraćam se“.
Nije nimalo slučajan izbor naslova. Ona ne govori: Vratiću se, već „Vraćam se“. Kako se to vraća svom zavičaju Nada Hadži-Perić? Vraća se mislima, snovima, stihovima, kaldrmom ka jugu… Njene su misli setne, bremenite tugom, njeni su snovi protkani nostalgijom, njeni su stihovi odjek žubora Bistrice a njeni koraci odzvanjaju kaldrmom. Bistrica se seća njenih dlanova a rodni prag pamti poslednje reči koje je izgovorila: Vratiću se. I vratila se , kaže Lela Marković. Nada Hadžiperić se vraća i Bogorodici Ljeviškoj, opasanoj žicom, zaštitnici doma, kojoj su Prizrenke upućivale mnoge molitve vekovima unazad…
A Nada Hadži-Perić otvara svoju dušu svetu stihovima:
“pričam sa njom svakog dana,
Nekad radosna a nekad uplakana,
ona je svedok mog veselja i mojih rana“.
Ispovedni ton pesama Nade Hadži-Perić, kako kaže dr Zoran Čičkarić, ukazuje na činjenicu da je autorka morala da napiše ovu i ovakvu knjigu. Po nalogu srca i duše, katarzičnog dejstva. S jedne strane da bi se oslobodila mora, trauma, mučnih snoviđenja, jednom rečju „kosovskog sindroma“ koji ju je stigao posle izlaska iz čarnojevićevskog, kosovskog pakla. S druge strane da bi objavila svoju duboku ljubav prema rodu, narodu i zavičaju, kaže dr Čičkarić.
O lepoti zavičajnih predela
U tematskom i motivskom pogledu knjiga ima trodelnu strukturu. Prvi deo je posvećen srpskoj kosovskoj Golgoti iz 1999. godine, drugi zavičaju, rodnom gradu, treći porodici. U pesmama posvećenim zavičaju Nada Hadži-Perić pravi, po obliku kratku, ali bogatu retrospektivu svog detinjstva i svoje mladosti provedenih u rodnom Prizrenu i zavičaju svojih roditelja Sredačkoj župi.
Taj, bezmalo, odličan život viđen iz ugla prognanika, odvija se u bajkovitom, drevnom gradu koji je gradila istorija , koji je u neko vreme bio i carski i vazalski i konzulski u kome su srećno ukrstile svoje kulture orijent i Evropa u jedinstveni arhitektonski i, uopšte, duhovni lik, konačno u gradu nadstvarne lepote sublimisane u šadrvanu, plahoj brzici Bistrici, starom kamenom mostu, spletu čipkastih sokaka, veličanstvenim hramovima, tvrđavi Kaljaji i njenom predgrađu. Potkaljaji i gorostasnoj Šari, najzelenijim proplancima Sredačke župe, u pitomoj grozdnoj Metohiji, kaže Čičkarić.
Nada Hadži-Perić rođena je 1959. godine u Prizrenu gde je stekla osnovno i srednje obrazovanje. Tada je kao učenica Gimnazije objavila neke pesme u časopisima za omladinu. Diplomirala je 1981. godine na Pravnom fakultetu u Prištini i svoj radni vek kao pravnik započela u Fabrici lekova „Farmakos“ u Prizrenu a od 1988. godine radi u pravosuđu. Rat je 1999. godine zatiče na poslovima sudije Okružnog suda u Prizrenu. Od izmeštanja sudova po Kumanovskom sporazumu radila je kao sudija u Okružnom sudu u Požarevcu. Živi u Beogradu i od 2010. godine radi kao sudija Apelacionog suda. Iz domena sudijske prakse objavila je nekoliko stručnih radova.
Slavica Đukić