PATRIJARH PAVLE O POSTU

Par reči o postu, zašto je post važan i kako treba postiti

Sveti Vasilije Veliki iznosi još jedan razlog za post, a on je u tome što je post uzrok veselja. Da to dokaže Sveti Vasilije rasuđuje ovako: „Ne primećuješ li da je sunce svetlije posle noći, i budnoća prijatnija posle sna, i zdravlje dragocenije posle iskušenja bolesti? … Kao što žeđ daje piću slast; i prethodna glad čini jelo ukusnim, tako i post čini prijatnijim uzimanje jela“.

Patrijarh Pavle o postu - duhovni i telesni post

Patrijarh Pavle

Po Svetom Jovanu Zlatoustu, postom se odgone demoni od ljudi, zato on savetuje: „Čuvši o postu nemojte se prepasti od njega. On je strašan ne nama, nego demonima. Ako je neko obuzet zlim duhom, pokaži mu lice posta i on, okovan strahom, biće nepokretniji od samog kamena. Osobito kad ugleda u zajednici s postom sestru i prijateljicu posta – molitvu. Jer i Hristos veli: Ovaj se rod ne izgoni sem molitvom i postom“ (Mt 17, 21).

Sveti Grigorije Bogoslov dovodi u vezu pravoslavni post pred Pashu sa 40-dnevnim postom Spasiteljevim i veli da oba imaju isti smisao: „Hristos je postio pred kušanjem, a mi postimo pred Pashom. Značenje oba posta je jednako, no u pogledu vremena razlika je ne mala. Hristos protivstavlja post iskušenjima, a kod nas on označava smrt sa Hristom i služi kao pretprazničko očišćenje“.

I po Svetom Amvrosiju Milanskom, post pred Pashu je u vezi sa postom Hristovim: „Ko od hrišćana ne posti u Svetu Četrdesetnicu, taj pokazuje verolomstvo i uporstvo. Kakav si ti hrišćanin – veli on – kad se presićuješ u to vreme u koje je Gospod postio?“

Telo koje je bolest smirila nepotrebno je i postom slabiti.

Telesni i duhovni post

Još u Starom zavetu, prorok Isaija razlikuje u postu dve strane: Jednu sa telesnim oznakama, za koju veli da je Bog ne prima ako ne bude u vezi sa drugim duhovnim činjenjem dobra bližnjima (Isaija 58, 3-7).

U Novozavetnoj Crkvi Sveti Oci takođe naglašavaju da prava vrednost posta nije samo u uzdržanju od hrane, nego u pomoći koju on pruža duhovnom uzrastanju, u odsecanju zlih navika i sticanju vrlina: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržanje od zlih dela“, veli Sveti Vasilije Veliki.

Slično govori i Sveti Jovan Zlatoust: „Ne govori: Ja sam toliko i toliko dana postio, to i to nisam jeo, ni vina pio…, nego mi pokaži jesli li postao krotak od gnevljivog, kakav si bio, i čovekoljubiv od grubog, kakav si dotle bio? Jer ako si ispunjen gnevom, zašto onda ugnjetavaš svoje telo? Ako je iznutra zavist i koristoljublje, kakva je korist što piješ vodu?“

Očistivši tako svoju dušu od prljavštine greha i ukrasivši je ukrasom vrlina, mi se udostojavamo Gospoda u Svetoj Tajni Pričešća.