Savetnik za posao i poslovni savet zlata vredan

 

SAVETNIK ZA POSAO

Poslovni savet zlata vredan ili kad konsultant traži savet od drugog konsultanta

 

Da li imate savetnika za posao? Ko vas savetuje u poslu? Da li prihvatate tudji savet u poslu? Tražite li poslovni savet i konsultaciju?

Dobar deo moje karijere je bio posvećen poslovnom savetovanju drugih, medjutim kako sam od pre nekog vremena i sam ušao u privatan business, sada je vreme da mene ljudi savetuju.

Zvuči vam neobično, da savetnik traži savet od drugog savetnika, u oblasti u kojoj on pametuje?

Da, u mom slučaju je to tako, jer sam spreman da priznam da uvek neko drugi ima bolju, pametniju, kreativniju ideju, ili drugačiji pogled na svet i posao koji može da donese rezultat. Dobar savet zlata vredi, može potpuno da promeni situaciju i napravi progres u poslovanju firme. Čak je zapravo najpotrebniji onima koji su dobro organizovani i dobro rade ali su se našli u zastoju, jer je u takvim firmama teško naći ideju koja će biti dobitna. Za slabo organizovane firme i preduzetnike, koji su neiskusni, naivni, bez znanja, baza znanja je lako dostupna i ima je svuda.Ovde ne govorim o bazičnim uputstvima za rad, već o tome kako da poslovni savet unapredi već utemeljen biznis.

Da bi napredovali u poslu morate da usvajate nova znanja i nove ideje. Da bi to postigli morate da učite ili da vas drugi nauče, što je uvek jeftinije i bolje. Poslovni savetnik vam štedi vreme i trud – on je prečica ka uspehu. Tu filosofiju sam uvek koristio u poslu, slušao sam sve oko sebe, zaposlene, kolege, partnere, kupce, od svih sam učio i skupljao savete. Mnogi od tih saveta su bili jako uspešni, neki su bili korisni jer su rodili dobru ideju a neki su bili bezvredni, ali su i oni u krajnjoj liniji bili korisni, jer smo možda na taj način uspeli da se razumemo ili otklonimo neznanje, neiskustvo ili pogrešne ideje.

Moje kao rukovodioca je bilo samo da prepoznam dobar savet okoline i ko je dobar poslovni savetnik. Ali da bih ga prepoznao, moram i da znam nešto o temi kao i da pitam, da istražujem i da razgovaram sa svima, što inače nije model ponašanja kod naših poslovnih ljudi i preduzetnika, jer svako već ima spremljeno „svoje“ mišljenje o svom ili tudjem poslu. Taj način suviše ličnog mišljenja je zastupljen i u našim porodicama i donosi nam mnogo svadja, ljutnje, inata, prekih pogleda i nerazumevanja, jer nisu svi spremni da saslušaju i razgovaraju. Setite se samo prepirki i nerazumevanja sa roditeljima, koji nisu hteli ili želeli da razgovaraju sa vama, da vam objasne situaciju, da poprave vašu naivnost, nego su samo kruto naredjivali.

Na ovom mestu, moram da priznam, tokom života iz najbolje namere stalno sam pravio greške, pokušavajući da ljudima pomognem savetom, sugestijom ili idejom. I dan danas napravim tu grešku, posebno sa meni dragim i bitnim ljudima – savetujem ih a oni savetnika ne žele, niti savet cene.

Treba da se svesno potrudim da ispravim tu grešku, tako što više savete neću deliti nikome ko mi ne traži ali ću zato sam tražiti savet od drugih. Jer, prva stvar koju sam pokrenuo kada sam krenuo sa svojim poslom je bila da istražim i nadjem dobre i kvalitetne savetnike iz oblasti u kojoj poslujem. I tu dolazimo do srži ove male priče o savetovanju i savetnicima.

Radeći svojevremeno kao rukovodilac u velikoj korporaciji, imajući partnere rukovodioce iz još većih korporacija, imao sam prilike da upoznam različite karaktere, znalce, menadžere. Najimpresivniji utisak na mene su ostavili oni zaista najuspešniji, a glavni utisak koji nosim iz sastanaka sa njima je njihova poslovna radoznalost. Osim što su svi bili ljubazni po korporativnim standardima, svi su bili zainteresovani da čuju drugo mišljenje, da problem sagledaju iz svih uglova, nisu se ustezali da pitaju, da traže istraživanje, da naprave brain storming, da pohvale svaki savet ma kako glup ili pametan bio. Nisu nastupali kao oni koji sve znaju, nego kao oni koji ništa ne znaju, očekujući da ih mi podučimo. Sve ideje i savete su skupljali i procesuirali, ne bi li došli do najboljeg zaključka. Kroz razgovor sa njima i pitanja koja vam postavljaju, ako imalo imate pronicljivosti, brzo shvatite da znaju mnogo više od svih nas, ali da žele da saznaju još više, kako bi doneli kvalitetnu odluku. Jer, na kraju krajeva, mi smo pametovali a oni su donosili odluke, koja je uvek „njihova“ bez obzira čiju ideju usvojili i koga istakli za doprinos rešavanju problema.

To je mnogo različito od srpskog preduzetnika i biznismena, koji odmah izlazi sa „svojom ušančenom idejom“ i brani je od svih drugih ideja, jer on zna najbolje, najiskusniji je, zna sve cake i trikove, ima iskustvo svega i svačega, jer je on izgradio taj biznis. To jeste u velikoj meri tačno, ali tako ostajete zatvoreni za uvide i mogućnosti koje drugi bolje vide ili poznaju. Domaći preduzetnici generalno ne traže savet od okoline, oni ga dele i donose odluke na osnovu svojih vidjenja. Svi okolo su publika za pozorište koje izvode.

Tako se propuštaju mnoge prilike.

Zato se naša privreda sporo razvija – svi znaju sve u velikom neznanju. Doduše, moram priznati da nije ni lako kod nas naći pravog savetnika, jer odličan poslovni savetnik često zna da bude sakriven, da vi ne znate za njega, može biti i skup ako je na glasu, ili iz nekog razloga nedostupan. Pre nego što angažujete bilo koga da vam bude poslovni savetni i konsultant, uradite domaći zadatak, istražite i proverite ko je zaista odličan poslovni savetnik koji može da unapredi vaš biznis. Nekada samo jedna njegova sugestija vredi za vas mnogo.

Malo ću kroz primere pisati u narednim postovima o ovoj temi, jer je smatram važnom za mali i srednji biznis.

Zlatko Šćepanović