FINANSIRANJE STUDIJA U INOSTRANSTVU
Koje sve stipendije postoje za obrazovanje van zemlje. Koliko košta školovanja u inostranstvu i kako pristupiti obrazovanju u inostranstvu
VREMENA SE MENJAJU
Kada uporedim situaciju danas u 2015, sa 2010. godinom kada sam ja aplicirala stipendija je daleko manje. Zbog političkih prilika, stipendija za Balkan nema kao pre, i polako se sele ka Ukrajini, Bliskom Istoku… Nije da stipendija više nema, ima ih i biće ih, ali manje i u manjim iznosima. Sa druge strane, konkurencija je veća. Studenti sa Zapadnog Balkana više se prijavljuju nego ranije (mi to vidimo i po konstantnom rastu čitanosti ovog sajta), kao i u celom svetu, jer su studenti su postali mobilniji i daleko je više dobrih aplikacija nego ranije.
KOJE STIPENDIJE I DALJE POSTOJE?
Erasmus Mundus ostaje najbolja EU stipendija, iako je broj stipendija nevelik. Tu je i Erasmus + sa svojim malim mrežama razmene i stalno novim projektima. Ostale su nacionalne stipendije Nemačke (DAAD), Britanije (Chevening), Švedske (Institute of Sweden), Francuske (Francuski institut) koje daju do 5 stipendija za Srbiju. Sada će se preko Erasmus + stalno raspisivati jednokratne stipendije, zato pomno treba pratiti njihovu stranicu. Naravno, ostaje stipendija Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije koja sada iznosi 4, 5 hiljada evra godišnje, što nije dovoljno za celu godinu ali dosta znači. Nju dobija svako ko je imao prosek iznad 8.5 na državnom univerzitetu (akademske studije, strukovne ne mogu), upisan je na univerzitet u inostranstvu koji je na Šangajskoj listi i imaju manje od 27 godina za master studije, odnosno manje od 29 godina za doktorske. Konkurs je otvoren do oktobra 2015. i možete ga videti ovde. Ono što dosta pomaže kandidatima su aplikacioni planovi koje pravimo gde damo pregled svih stipendija i programa koje odgovaraju profilu kandidata.
SAMOSTALNO FINANSIRANJE STUDIJA U INOSTRANSTVU
Studenti koji samostalno finansiraju studije se mogu podeliti u dve grupe i nazvaćemo ih A i B grupa.
- A grupa – jeftinije zemlje i državni fakulteti (Italija, Austrija, Nemačka, Belgija, Francuska) Oko 10-15 hiljada evra godišnje celokupni troškovi školarina i život.
- B grupa – skuplje zemlje i/ili privatni fakulteti (Holandija, Engleska, Švajcarska, Amerika, Kanada). Od fakulteta to su LSE i Londonske škole, Bocconi, Hult, Webster.. 20000 evra pa na više za troškove života i školarinu po godini.
GRUPA A – JEFTINIJE STUDIJE
Većina naših ljudi koji studiraju u inostranstvu spada u ovu grupu. Poslednjih godina ona je u stalnom porastu jer su studije u inostranstvu pojeftinile, a u Srbiji poskupele, pa ljudi više vole da ulože u studije napolju. Što se osnovnih studija tiče, najčešće se ide u Italiju ili Austriju, zbog blizine i dobrih državnih fakulteta, koji nisu skupi i koštaju uglavnom oko 1500 evra godišnje. (Beč, Grac, Venecija, Trst, Rim, Bolonja…). Studije su na italijanskom/nemačkom, a postoje i studije na engleskom na nekoliko fakulteta u Italiji o čemu smo već pisali. Za život 500-1000 evra mesečno, uglavnom oko 700, i onda to izađe na 12000 evra godišnje. Kao bogati Crnogorac koji šalje sina u Beograd :)
Roditelji koji imaju dovoljno sredstava se sve češće odlučuju na ovu opciju. Što se mastera tiče, ove dve zemlje, plus Belgija, Francuska i Nemačka nude mastere po ceni od 300 do 1000 evra po semestru, na veoma dobrim državnim univerzitetima, a cena života nije visoka kao u Švajcarskoj, Americi ili Engleskoj. Često master studenti pola studija finansiraju sami, a pola plate stipendijom Fonda za mlade talente, ili nađu part time posao. (Sa studentskom vizom u EU možete raditi do 20 sati nedeljno. Izuzetak je Češka, gde po trenutnim zakonima sa studentskom vizom možete raditi full time.)
GRUPA B – SKUPLJE STUDIJE
Engleska je bila i ostala vodeća evropska zemlja po broju inostranih studenata i prestižnih fakulteta. Međutim, poslednjih godina i oni doživljavaju pad broja stranih studenata, jer je mnogima preskupo. Studije u UK koštaju uglavnom oko 12 do 20 hiljada funti po godini, a bar još 10 hiljada funti godišnje za život. Što se Amerike tiče, cene su iste ili veće, te naši studenti u US idu mahom preko sportske stipendije. Švajcarska ima jeftinije univerzitete (Lozana) ali je život dosta skup (sendvič 10 evra) što naše ljude često odvraća od ove zemlje.
KADA VREDITI PLATITI (DOSTA) ZA STUDIJE?
Obrazovanje je danas postalo jedan veliki međunarodni biznis, i to je činjenica. Neko će reći da bi obrazovanje trebalo da bude besplatno, da znanje nije roba, ali bojim se da je u velikom broju zemalja upravo suprotna situacija.
Znanje jeste roba, i njome se trguje, stvara profit, kontakti i novo znanje. Ko ima relevantnije znanje i bolje kontakte, bolje će se zaposliti, napredovati i imati bolji kvalitet života. To pokazuju sve studije.
Ovaj trend je stigao i u Srbiju. Sve kompanije traže dobro obrazovan kadar, a prećutno oni sa stranom diplomom imaju malo bolji prolaz. Ako ništa drugo zbog znanja stranog jezika i malo širih pogleda, a kod nekih i zapadne radne etike. Zato se postavlja pitanje – u koje studije vredi uložiti para? Po mom mišljenju u sve! Ali obazrivo. Ukoliko su sume velike, kao što je UK ili Biznis škola HULT (čiji smo agent postali nedavno) onda preko 5 hiljada za školarinu treba uložiti samo u one škole koje imaju dobar return on investment. Dakle, biznis škole, finansije, stomatologija, studije vezane za naftu i gas, itd. Kada neko godišnje potroši 40.000 evra na studije, onda to treba da bude neki program koji će mu taj novac i povratiti. Osim ako nema baš previše novca :) Ukoliko vas zanimaju studije istorije umetnosti, bolje je odabrati neku jeftiniju zemlju, jer ova tema u većini slučajeva neće vas napraviti milionerima :)
Dakle, obrazovanje je danas investicija, berza, i treba odigrati pametno. U poslednje vreme popularne su i crowdfunding kampanje za prikupljanje novca za studije, ali ja ne znam nijednu uspešnu, iz prostog razloga što lične studije i životni uspeh pojedinca nisu opšti interes.
ŠTA DONOSE SKUPE PRIVATNE ŠKOLE I ZAŠTO IH UPISATI?
Prestižni i poznati univerziteti poput Bocconi, Hult ili Ritz škola ugostiteljstva i sl. donose dve stvari:
- Konkretno, najnovije znanje i odlične predavače, iz nauke i prakse. Naglasak je na implementaciju i zaradu.
- Kontakte! Što sa drugim studentima, tako sa mentorima, direktorima korporacija i istaknutim pojedincima sa kojima imate direktan kontakt. Ovakve škole često imaju veoma razvijen career orientation centar, te svoje studente upućuju na odlične poslove i pozicije posle studije. Studenti Bocconija često završe u Londonskim bankama (kao što je i Jovana koja je pisala za nas), studenti Hult uvećaju svoja primanja nekoliko puta posle studija, što možete videti u njihovoj brošuri, a studenti hotelijerskih škola u Švajcarskoj prakse rade rame uz rame sa CEO najboljih svetskoh hotela. Ovo naravno nije fer, i za mnoge studente je nedostupno, ali je tako, skupe škole vas dovode u direktan kontakt sa ljudima koje inače ne biste mogli da upoznate. Zato se mnogi i zaduže da bi dospeli na vrhunske škole. Pay money to get money – švajcarski pristup visokom obrazovanju, kao i američki, uvek je bio primaran za deo stanovništva koji je to sebi mogli da priušte.
OBRAZOVANJE JE NAJBOLJA INVESTICIJA
Roditelji investiraju u svoju decu, a mladi investiraju u same sebe. Naravno, najbolje je dobiti stipendiju, ali ako se to ne desi, a postoji mogućnost da napravi finansijska konstrukcija i studira u inostranstvu bar jedna godina, onda to treba i iskoristiti. Uostalom, studiranje u inostranstvu nije važno samo zbog karijere, tu su i putovanja, druženje, nove kulture i italijanski sladoled :)
Ana Marija Popović
Izvor: http://kakonamaster.com
Odlican clanak. Pitao bih kako stoje stvari za ljude koji su odavno presli 30 godina…? Pritom sam svestan da stipendije otpadajui mislim prvenstveno na samofinansiranje i da li nabrojane zemlje imaju starosnu granicu pri upisivanju…? pozz