Tri Vuka srpske izdaje – koji je sve Vuk izdao Srbiju i srpstvo

VUK

Tri Vuka srpske izdaje ili koje sve imenom Vuka izdao Srbiju i srpstvo

U istoriji srpskoj zabeležena su imena tri izdajnika, sva trojica sa imenom — Vuk. Kad je Sveti Sava uređivao treću vlast u srpskom narodu, Vukan se javlja kao izdajnik. Kad se Lazar borio na Kosovu Vuk se javlja kao izdajnik. Kad je Karađorđe vodio ustaničku borbu, Vujica se javlja kao izdajnik. U odsudnim časovima svi ovi vukovi pokazali su se kao lisice.

No svi presudni događaji u istoriji sveta imali su svoje izdajnike. Prototip svima njima jeste onaj Juda koji je Boga izdao. Ne može ni biti niko izdajnik svoga naroda i pravih narodnih vođa ko najpre nije postao izdajnik Boga.

Da li je veliki gospodin Vuk izdao na Kosovu svesno ili nesvesno, to je bezrazlično. Bez svake sumnje, pre nego što je izdao svetu vojsku Kosovsku on je morao izdati narodne ideale u duši svojoj. Morao je izbaciti iz svoje duše narodne ideale, i na mesto tih, svetih i nebesnih ideala, ispuniti dušu svoju zemljom.

Ja ne verujem, da u Jugoslaviji danas ima svesnih izdajnika. Ali se bojim, da ih ima nesvesnih

To su oni koji teže da Kosovsku ideologiju odbace, Kosovsku Knjigu pocepaju, Kosovsku Nauku pogaze.

To su oni koji bez straha Božijega stvaraju razdor u narodu, da bi se oni istakli kao sudije među zavađenim, radi trule slave i trule dobiti.

To su oni kod kojih je samoljublje jače od ljubavi prema narodu, od ljubavi prema Srbima i prema Hrvatima, od ljubavi prema Kralju i Otadžbini.

To su oni koji liče na velikaše pred Kosovskom bitkom, na velikaše koji su drobili carstvo na komade i otimali se o vlast i čast dok je azijski sultan stajao na granici sa svojom fanatičnom vojskom.

To su oni za koje je časni krst suviše teško breme a sloboda zlatna suviše krupna moneta.

Mi ih ne možemo imenovati po imenu kao što je Miloš imenovao Kosovskog izdajnika na carevoj večeri. Možda se i oni sami ne osećaju kao izdajnici. Takva im je škola; tako vaspitanje, suprotno kosovskoj Nauci.

Ali pre nego što padne kletva Kraljeva i kletva narodna na njih i na decu njihovu mi ih pozivamo na pokajanje. U ime Svetoga Save, i u ime Kosovskih vitezova i u ime srpskohrvatskog naroda mi ih u ovome dramatičnom času svetske i naše istorije pozivamo, da se pokaju. Da promene svoje misli i svoje srce. Da se povrate narodnim idealima. Neka počnu zidati gde ruše, i miriti gde zavađaju, i uzdizati gde obaraju.

Neka obraduju i nas i sav narod jugoslovenski svojim pokajanjem i povraćajem na pravi put. Pa onda neka zajedno s nama pođu, da u duhu i mislima čestitamo krsnu slavu čestitome knezu. Neka zajedno s nama, u duhu i mislima, večeras posedaju za trpezu kneževu, samo svi bliže Milošu nego Vuku.

U dnu sofre, na poslednjem mestu, sedeo je prvi vitez Kosovski! Kakva krasota i veličina u skromnosti! Evo najpotrebnije pouke za naše dane i naše ljude. Evo jednog naročitog lista Kosovske Nauke, koji u malo nismo zaboravili, a koji je našem oholom vremenu neophodan kao vazduh.

Evo sjajnog primera, na kome se i u našoj istoriji, u njenom najdramatičnijem činu, obistinila ona reč Hristova: Mnogi će biti prvi – poslednji, a poslednji – prvi.

Vladika Nikolaj Velimirović