SJAJAN ŽIVOT U 40-oj
Samo da znate da za 4 meseca punim 40 godina. Nećete verovati šta će se tada desiti!
Kada čovek sedi bolestan više dana za redom sam kod kuće (a to se pritom retko dešava – da sedi sam, ne da je bolestan) obično se posle prve faze oporavka, spavanja i opšte dosade posveti/vrati svojim zaboravljenim hobijima.
Pošto sam odslušao sve piratski skinute albume (nikada nisam mislio da će mi biti muka od muzike), popravio sve električne uređaje u kući, pročitao svako slovo ispisano na socijalnim mrežama, seo sam da napišem nešto. Mrzi me da d..am, igram igrice i sviram.
Kako bih pokupio što više pohvala kada objavim tekst, odabrao sam relativno pompeznu temu koju čeka solidan broj mojih prijatelja (a i ništa drugo mi nije padalo na pamet).
Idem da uzmem rakiju kako bi tekst dobio onaj poseban seksualni zanos kom svi pisci teže.
Tu sam. Tastova šljiva. Dobra.
Elem, pre nego što se upustite u tekst, odmah da vam kažem da je 98% šanse da neću odmaći daleko od svih dobro poznatih klišea kojima se ove vrste tekstova bave. Vi me hvalite, svejedno.
Nikada nisam verovao da ću o ovome razmišljati, a kamoli pisati, ali tema koja mi se na zadnja vrata poslednjih godina uvukla u život je smrt. Skoro sam siguran da ona nije povezana sa godinama, već sa roditeljstvom i „računanjem“ koliko još kvalitetnih godina imam sa svojim detetom. Kada sam poslednji put razmišljao o tome, nisam mogao da prestanem da plačem 2 sata pa bih da preskočim lamentiranje. Ali znate šta hoću da kažem. Ako imamo sreće, na pola smo.
Odmah iza ove odvratne teme, sledi – ZAŠTO MI SVI JEBENO PERSIRAJU??????!!!!! Kada imate 39 ili 40 ili 37 ili 42, ljudi vas posmatraju kao odrasle, ali svi mi dobro znamo da to nije tako. I oni malo veseliji i oni malo sumorniji, ozbiljniji… jednostavno znam da se svi u sebi osećate kao da ste još uvek deca. Da, imamo poslove. Da, postali smo roditelji. Ili nismo. Da, ne skačemo svaki dan po baricama… ali u dubini duše i dalje želimo da nas neko pazi, da nas neko mazi (i zove Đole), da budemo zaštićeni, maženi i paženi kao kada smo stvarno bili deca.
I kada nam neko kaže „Vi“, taj mehur iluzije pukne, a sapunica nam uleti pravo u usta.
Čak i nama koji se trude da vanjštinom opšte svoj mladalački duh, ne vredi. U ovim godinama, češće nego ne, „Vi“ će vas dočekati iza ugla.
(S druge strane kada „Vi“ pretvoriš u poen u krevetu, kažu da on vredi duplo. (Nisam probao, samo tako čujem)).
Pretpostavljam da uz ove godine dolazi i cela ona priča o predisponiranim očekivanjima šta bi i kako nečiji život trebao da sadrži, ali pošto se lično ne obazirem na tu priču, niti dopuštam da mi je neko imputira, nemam razloga ni da se žalim.
Treća negativna stvar. Impotencija!
Šalim se, sve ok tu.:)
Ok, mislim da je to to od negativnih. Nije loše. Smrt i „Vi“. Hajde da sumiramo dobre.
Sa 40 (ako si ja) se osećaš u naponu dobre energije. Onaj BS o miksu iskustva i snage stvarno radi. Imam viziju. Imam plan. Imam realizaciju. Imam 9,15 prosek na faksu. Imam cool porodicu koja funkcioniše. Posao takođe. Ponekog ortaka i izlazak u grad. Poneku ribu sa strane. Šta bi još čovek mogao da poželi?? Ribu sa strane.
Jebeno dobar osećaj, mogu vam reći. Osećam se kao da držim svet u šaci, a živim u jebenoj Srbiji i naručujem picu samo kada slavimo nešto. (Hranu picu, ne picu-picu).
Dalje… više nisam najmlađi na poslu i ne idem po burek. Za ponešto se pitam i ponešto odlučujem. Kapiram da ide sa godinama i mudrošću. Ne ložim se na moć na poslu, ali se ložim da svojim razmišljanjem napravim da nešto radi. Ili ne radi.
Takođe, negde od 38., K..ac je po prvi put manjinski vlasnik mog mozga. Počneš sebi da govoriš lajnove kao što su „ne, neću još jedno pivo, umoran sam“, „neću da se upoznam sa njom, šta će mi problemi“, „zašto bi organizovali masne fote kada možemo da igramo Riziko“. Dobro, malo serem.
Ali, u get the point.
Ukratko, 40-te su cool. Ne previše mator, a dovoljno mator . I još uvek ti se diže.
Sve 5.
Pišemo se za 10.
.
Nikola Milosavljević
Izvor: FB autora