KAKO KOZACI ODGOVARAJU TURSKOM SULTANU
Zaporoški kozaci pišu pismo turskom sultanu kao odgovor na sultanovo pismo nakon opsade Zaporožja
Zaporožje – Jedan od slavnijih dokumenata u istoriji diplomatske prepiske je odgovor kozaka iz Zaporožja turskom sultanu, napisano između 1672. i 1680. Sultan je napao kozake u utvrđenju Sič, oni ga potukli, i ubrzo dobili njegovo pismo.
Slikar Ilja Rjepin je, dvesta godina kasnije, naslikao sliku Zaporoški kozaci pišu pismo turskom sultanu.
***
Turski sultan Mehmed IV piše kozacima iz Zaporožja
Ja sultan, sin Mehmedov, brat sunca i meseca, unuk i izaslanik Boga, vladar Makedonije, Vavilona, Jerusalima, Gornjeg i Donjeg Egipta, car nad carevima, vladar nad vladarima, nepobedivi vitez, čuvar groba Isusa Hrista, poverenik izabran od Boga lično, nada i uteha muslimana, zaštitnik i branitelj hrišćanstva – naređujem vam, kozaci iz Zaporožja, predajte se dobrovoljno i bez otpora i nemojte mi dosađivati više sa vašim napadima.
Kozaci iz Zaporožja odgovaraju sultanu Mehmedu IV
Tebi turska satano, brate i druže crnog đavola, sekretaru Lucifera samog, pozdrav. Kojeg si ti đavola vitez, mamu ti tvoju? Tvoje armije se ne bojimo uopšte, na zemlji i na moru u našim čajkama borićemo se protiv vas sotona do poslednjeg. Ti nekrstu, zveri Vavilona, skrnavitelju svetog Jerusalima, jebaču koza iz Aleksandrije, svinjska glavo Egipta (Donjeg i Gornjeg), jermenska svinjo i tatarski jarče, konjokradice iz Kanajameta, zlikovče iz Anadolije, unuče đavola lično, budalo, ti svinjski brabonjče, magareća guzice i klovne iz Hada, mesarsko pseto, nekrštena volino, neka đavo nosi tebe i sve Turke.
To je sve što mi kozaci imamo da kažemo, gadan si i svojoj majci, a kud hrišćanima da vladaš.
Datum ne znamo, jer kalendar nemamo, mesec je na nebu, godina u knjizi, nama je isti dan ovde ko i tebi tamo. Ti i tvoji Turci možete nas poljubiti u dupe.
Deder, ima li neko commentar na kozački odgovor ?
Спустише га Козаци само тако! Додуше, мало више су вулгарни, неке ствари су прескочили да додају и објасне, попут оне како турски султан може бити „затитиник“ и чувар Христовог гроба и свих хришћана, када знамо да су турци уништтавали све хришћанско пред собом. Само могу да замислим израз лица и бес султана када је прочито козачко писмо. Док му се сви Турци клањају, док му на двору и сенку поштују, Козаци му се отворено ругају.