Мирослав Б. Душанић
Омађијан
чар чарала чаралица
пјевајући ријечи
чаробнице
на бијеле овце
наметала конце
по тихој ноћи
при мјесечини
оп тако опет тако
на зло наопако
.
цијеђ циједила
од напрстка
и пасје јагоде
над мене се млада
надносила
мутним соком
жеђ ми је гасила
оп тако опет тако
на зло наопако
.
чарала ми чаралице
у дубоке дубине
у високе висине
у широке ширине
од злих очију
само измаглице
тешки снови
да је Бог убије
што ме млада залуди