Светлана Пригоцкая
Моет женщина окна…
Небосвод будто соткан
Из цветущего льна…
Моет женщина окна,
Солнца, неба полна…
Начинается лето,
Золотая пора,
Окна в солнечном свете,
Как чудес зеркала…
Сердце радостно бьётся,
Льются чувства рекой…
Нынче лето и солнце,
До зимы далеко…
Здесь сирень полыхает,
Дом сиренью пропах…
Потому не смолкает
Трель сиреневых птах!
Облако голубое
Зазывает в полёт…
Моет женщина окна
И тихонько поёт..
Жена брише прозорe …
Небо као да је саткано
Од латица лана…
Жена брише прозорe,
Плавила, сунца пуне…
Почиње лето,
Златно доба…
Прозори су на сунцу
Чудесна огледала…
Срце њено радосно куца,
Осећања као река теку…
Данас је лето и сунце,
До зиме је далеко…
Јоргован је у пуном цвeту,
Кућа је пуна његових мириса,
Гроздова и боја,
Bрелâ…
Жена брише прозорe
И тихо пева…
Препев са руског језика
Веселинка Стојковић
Песма и фотографија са профила Эльмир Якубов