Jednostavna a nezaboravna…
TORTA SA ORASIMA
Jednostavan recept kako se pravi posna torta sa orasima
Dajemo jedan jednostavan recept za tortu sa orasima koja se može praviti za posne dane na ulju i vikendom.
Torta sa orasima
Potrebno je za tortu sa orasima:
250 g kristal-šećera
250 g šećera u prahu
250 g brašna
200 g oraha
12 kašika zejtina
2 kašike kakaoa
1 limun
1 kašičica sode bikarbone.
Priprema torte sa orasima:
Staviti u suvu šerpu na šporet kristal šećer da porumeni, a zatim dodati 1/2 litra vode. Kad se šećer istopi, ostaviti ga da se ohladi. U to dodati šećer u prahu, zejtin, kašičicu sode-bikarbone, kakao, struganu koru od limuna, mlevene orahe i brašno. Sve ovo izmešati, sipati u pleh, ostaviti da stoji 30 minuta, a zatim peći na umerenoj vatri. Po želji posuti šećerom u prahu ili cimetom i služiti.
Izvor: narodni kuvar, posnajela.rs
Priredio: V. V. M. novinar
oOOo
Da ne ispadnem redovno zakeralo :) ali ipak da kažem,t.j prenesem..nema mesta ovakvim stvarima za vreme posta.
Cilj je uzdržati se, maksimalno, kako bi se telo umrtvilo a duša više mogla da deluje.Teškoje,ali je upravo u tome suština.Nema ugađanja svom stomaku,baš ni malo.O tome bi više trebalo da se govori i piše.Puno toga ljudi ne znaju,pa im ceo podvig (post) zapravo ničemu ne koristi…koliko njih se čak i ugoji!
Dakle,moramo se svi više potruditi da nam duhovni aspekt života bude u prvom planu.Mnogo će vam u tome pomoći čitanje svetootačke literature i izbegavanje svih onih sadržaja koji vas mogu navesti na greh (osuđivanje,ogovaranje i sl.).To bi ukratko značilo da gledanje televizije za vreme posta ne dolazi u obzir,a i druženja sa ljudima koji nisu pravoslavlni valjalo bi svesti na minimum.
Порука Петкани, тј., одговор на њено строго писмо-коментар… Не одобравате гледање телевизије, због поста, слажем се, може и тако да се тврди, али, Ви, сами, кршите оно што другима забрањујете – где сте прочитали рецепт за торту с орасима него на екрану свог компјутера на ком се, и те како, могу гледати (и) филмови!… Друго, не СОЛИТЕ памет другима – уздржите се, бар, за време поста, и не, бар, кад је реч о СЛАТКИМ тортама… ИМА И ОНИХ КОЈИ НЕ ПОСТЕ!!!… Рецепт није за Вас и Ваше истомишљенике – немам ништа против ПОСТА, таман посла, ја сам ВЕРНИК – али има и оних КОЈИ МРСЕ.. на Ваш ужас!… и једу, чак, и ТОРТУ С ОРАСИ(МА)!… „СУБОТКО“
Žao mi je što ste se uzrujali Velibore,no dužnost mi je da prenesem ono što znam.Mnogo je pravoslavnih danas koji pravoslavlje samo površno poznaju,pa im je i podvig takav (u današnje vreme se i post smatra podvigom).
Na ekranu kompjutera biram šta čitam,pa tako i na ovom sajtu čitam samo odabrane tekstove.
Znam da ima i onih koji ne poste,i žalosna sam zbog njih (nekada sam i sama pripadala toj grupi).
Ali ne mogu a da ne skrenem pažnju na očigledne greške koje se prave,ponajviše iz neznanja.
Svako dobro.
Драга „Петкана“, прво, да не пропустим, било би ми драже да сте писали ћирилицом, али, можда Вам се омакло, сметнули с ума, али, шта је, ту је, ни латиница се не може заобићи иако није основно (и по Уставу) српско писмо (латиница се користи на нашим просторима од 14. века)…
Друго, могао бих с Вама започети дугу, веома дугу племику која би се могла прекинути само мањом тврдоглавошћу једно од нас, али нећу, из више разлога, остављам Вас вашој егоцентричности: ја, па ја!… односно, Ја, па Ја!…
Пост је важан, али је Бог далеко важнији! Ви, сигурно, не схватате (или нећете да разумете) да има и оних који не верују у Бога (као оних који не посте), али је, то, тако. Свако има свој избор… Имао сам доброг друга, Бог да му прости душу, који се мени чудио – да не кажем подсмевао – што сам верник! „Зар да верујем у столара?!“ – иронично ми је, једном, рекао. Узалуд сам га убеђивао да Исус није био „обичан“ столар већ дрводеља, по његовом, сводило се на исто!,,,
На крају, поводом поста: знам старију госпођу која тако ревносно пости, најстроже што се да замислити, а стара је и болесна, неће да, бар, мало, попусти у посту него наставља по старом, начином који спроводи годинама, можда деценијама. И, шта?… Ено је у кревету. Не може ни да устане. Пости, најстроже, иако јој је, чак, угрожен живот!… Зар, то, није претеривање, молим Вас!… Човек пости колико му здравље допушта и не преко тог, став је и Цркве!
Велибор
Грешка, словна: треба: ћирилица је по Усатву српско писмо, извините!
Велибор
Грешка, словна: треба: ћирилица је по Уставу српско писмо, извините!
Велибор
Грешка, ћирица ЈЕ по Уставу српско писмо… словна грешка, Велибор
Dragi Velibore,
namera mi nije bila da kritikujem vaš tekst. Žao mi je što ste se našli uvređeni.
Što se tiče polemike koju spominjete,nemojte se plašiti,uopšte nisam zainteresovana.
Što se tiče posta (koji je ovde tema) evo citata iz jedne predivne knjige koju trenutno čitam,Sv. Ignjatija Brjančaninova „Enciklopedija pravoslavnog duhovnog života „.
Kaže Sveti : „I danas grehovna smrt nastavlja da pogađa one koji naruše svetu zapovest posta.Onaj koji ne sačuva umerenost i potrebnu razboritost u vezi sa hranom,ne može da obuzda gnev,predaje se lenjosti, uniniju i tugovanju, postaje sluga sujete i obitavalište gordosti koju u čoveka uvodi njegovo plotsko stanje,koje se najviše javlja usled raskoši i obilne trpeze. Telesni čovek je u potpunosti pogružen u grehovne naslade. On je sladostrasan i po telu, i po srcu i po umu,i nije sposoban ne samo za duhovne naslade i primanje Božanske blagodati,nego ni za pokajanje.On je sasvim nesposoban za duhovna dela : Prikovan je za zemlju,utonuo u materjalnost,za života je -mrtav dušom. „Teško vama koji ste siti, jer ćete ogladneti..(Lk,6.25)“
Za najbolji post Sveti Oci su smatrali upotrebu hrane jednom dnevno,ali ne do sitosti.Takav post ne raslabljuje telo dugotrajnim nejedenjem ali ga čuva sposobnim za dušespasno delanje.
Najprirodnija hrana je ona koju je Tvorac namenio ljudima odmah po stvaranju-hrana iz biljnog carstva.Ona najmanje raspaljuje krv,najmanje goji telo,para i gasovi koji se izdvajaju iz nje ne štete mozgu,konačno-ona je najzdravija jer u želucu proizvodi najmanje sluzi.“
.
.
I samo još ovo: „Riblja jela već imaju sasvim drugu osobinu: Osetnije deluju na mozak,telo se goji,krv raspaljuje,želudac puni štetnim sluzima naročito prilikom stalne upotrebe.Ovi efekti su neoporedivo jači kada je meso u pitanju! Kako, uzviknjuće tobožnji mudraci,Bog je ljudima dozvolio upotrebu mesa,a vi je zabranjujete! Na to ćemo odgovoriti rečima Apostola : „Sve mi je slobodno,ali sve ne koristi,sve mi je slobodno, ali sve ne izgrađuje“ Mi se klonimo upotrebe mesa ne zato što ga smatramo nečistim, nego zato što posebno opterećuje čitav naš organizam,spračavajući duhovni napredak “
Svako dobro, nadam se da će ovi redovi nekome biti od koristi.