IN VINO VERITAS
Salon vina u hootelu Hajat i koja smo najbolja srpska crvena vina degustirali i šta smo sve još probali
Ovakvi vinski dogadjaji slute na greh :-)
Stvarno ovakvi dogadjaji navode na greh jer gde se okupi mnogo mladog lepog sveta telom i duhom i puno dobrog vina, misli se uzburkaju. Bila je gužva u sali hotela gde su bila izložena vina, bilo je zanimljivo, bučno i „energizovano“ zahvaljući čemu su se lako upostavljali kontakti izmedju nepoznatih osoba (čitajte izmedju redova šta se tu možda zbivalo).
Ipak moj primarni cilj su bila domaća crvena vina a ne druženje. Došao sam da degustiram samo najbolja srpska vina i neka sam probao, neka nisam, jer izlagači nisu bili prisutni. Šta istaći u svemu tome, koja su najbolja srpska crvena vina danas?
Ove večeri Zavet stari vinarije Janko mi je bilo najbolje crveno vino uz Radovanović caberne selection i kao Temet-ova Dobra godina. Inače, u svrhu istraživanja ko pravi najbolja crvena vina u Srbiji došao sam spreman jer sam mnoga vina prethodno probao, pričao sa somelijerima i poznavaocima vina, i baš sam namenski došao da probam samo najbolja srpska crvena vina. U tom smislu roze vina ili neka vina u trendu mode me uopšte nisu zanimala.
Nisam našao sva najbolja srpska vina sa moje liste, jer neki izlagači nisu bili prisutni na Salonu vina, kao što su na primer Kremen stari vinarije Matalj, nisu tu bili ni Rajkovići sa vinom 33 a ni skrivena vinska tajna Srbije i regiona Tri hrasta vinarije Šćepanović (daleki rodjak koga ne poznajem lično), kao ni vinarija Aleksandrović sa Rodoslovom ili podrum Jelić sa Milleniumom. Vinarija Budimir iz Župe je bila tu ali nije imala na štandu njihovo najbolje vino SubRosu, s druge strane Kardaš selection vinarije Aleksić su srećom bili tu za dobru kapljicu. Sve u svemu od 10 top srpskih vina po mom mišljenju i proceni somelijera samo sam četiri najbolja srpska crvena vina degustirao. Nije puno, a nije ni malo, s obzirom da je ostalo samo tri vina koja do sad nisam isprobao, a ona su i najskuplja. Koliko para toliko i vina :-)
Bila su tu i druga odlična crvena vina iz Srbije i regiona koje nude vinarije Vukoje (Vranac barik), Virtus (Malesan je odlično vino), Belo Brdo (Alma Mons), Stobi (Vranec Veritas), Tikveš (Bela voda), 13 juli (Vranac Barique), Zvonko Bogdan (Cuvee No.1), Ivanović (No.1/2), Vrbica (Orašac i Tarpoš), Kovačević (Aurelius).
Malo sam bio razočaran crnogorskim vinima malih proizvodjača, očekivao sam od njih mnogo jači i živahniji vranac. Dobro im je vino ali me nisu mali crnogorski vinari oduševili iako Crna Gora ima moćan potencijal za dobra vina. I sam planiram da dole pravim vranac i još ponešto autohtono, jer je to podneblje gde se može stvoriti zanimljiv i moćan vranac.
Ali glavni hit za mene je bio …. Odnosno to su bila dva vina iz jedne vinarije, makedonske vinarije.
Merlo i … Širaz.
Vinarije Chateu Kamnik.
To je bio najbolji Merlo koji sam pio kod nas, jedno moćno, puno, ukusno i doradjeno vino, kao drugo vino Širaz iz iste vinarije Kamnik, koji jedini sa ovih prostora liči na pravi Shiraz, jedno aromatično, zavodljivo, puno i ukusno vino. Svaka čast za vinariju Kamnik – u prilogu i slika njihove vinarije. Oni su mlada vinarija, ali su uložili novac u znanje i imali volje da naprave dobro vino. No, to i košta, koliko sam čuo 30-ak i plus eura za jednu bocu. Ali vredi tih para. Zapamtite Merlo Kamnik.
Na kraju, iako sam sve vreme pio samo crvena vina, za kraj sam ostavio da probam Kozlovića, koji je vrhunski hrvatski vinar, ali kako sam došao na kraju, na štandu više nije bilo crvenih vina. Devojka koja je sipala vina nije me dobro razumela, pa mi je sipala belo vino, Malvaziju. Šta ćeš, kad je već sipala vino, greh je da ga prosipam. Uzeh gutljaj bledunjavog belog vina. A mog iznenadjenja! Kakvo Božanstveno vino!
To je slatkasto, blago kiselkasto vino ali pravi božanstveni nektar zbog kojeg sam spreman čak i da pijem bela vina. Svaka čast za Malvaziju od Kozlovića!
Kao što vidite imalo se šta probati. Bilo je tu i stranih vina ali njih nisam probao, jednostavno je nemoguće probati i 10-i deo vina koji želite. I to probanje vina je samo po jedan mali gutljaj, jer ako počnete na salonu vina da pijete vina, pijanstvo je neminovna posledica, što mene nije zanimalo, mada je uz vino dobrog raspoloženja svakako bilo. Bilo je i dosta hrane, sira, pršute, peciva, ali kako sam na postu to nisam ni gledao a koliko vidim ni publika nije bila preterano zainteresovana za hranu koliko za vino.
Naše srpske vinarije se razvijaju i prave sve bolja vina. Najbolja srpska crvena vina su odlična vina i polako mogu da se uzdignu i nadju na svetskoj sceni. Njihova proizvodnja je mala, sve su to butik vinarije, nedostaje tu još i jače promocije srpskih vina u svetu, ali stvari idu u dobrom smeru. Ogroman novac što poznatog, što nepoznatog porekla, uložen je u srpske vinarije i to daje rezultat, dolaze sve bolja i bolja vina. Jedino što je opasnost za naša vina je naš mentalitet, malo ko će uspeti da dugoročno sačuva kvalitet, odnosno malo će gledati da pravi što kvalitetnije vino a više će gledati da zaradi, jer proizvodnja vina vam dozvoljava da napravite puno vino ali bez nekog kvaliteta. A to vinare povuče, posebno čim im vino postane popularno i krene da se prodaje, svi krenu da koriste trenutak i prodaju sve više vina za manje kvaliteta. Već ima takvih primera. Zato imate slučaj da naše najveće vinarije ne prave kvalitetna crvena vina, već samo masovna i jeftina industrijska vina. Imaju znanje, imaju sirovinu ali ne i volju.
No, ipak dragi moji, tu sam se složio sa jednom devojkom vinarom i pesnikinjom sa kojom sam se upoznao na Salonu vina, najbolja srpska crvena vina (i crnogorska, hercegovačka, hrvatska) su ipak iz domaće radinosti koje posvećen vinar napravi. To su prava puna domaća vina, vina koja nisu šminkerska i doradjena mirisima, enzimima, hrastovom piljevinom, tehnologijom, koja su malo divlja i razbarušena po ukusu i boji, ali puna snage i zdrava!
Takva vina pravimo i pijemo za svoju dušu. Ovo sve ostalo osim par izuzetaka koje sam naveo je samo komercijala i life style za tržište.
Zlatko Šćepanović
Mala vinarija Šćepanović