SEVDALINKE – Kako su nastale pesme uz koje se „pjeva i plače“
Najbolju definiciju sevdaha ikada izrekao je jedan devetogodišnjak, koji je rekao: „Sevdah je kad moj babo pjeva i plače“.
Iz sevdaha nastale su i sevdalinke. Sevdalinke su nastala preplitanjem osmanske i slavenske kulture. Vremenom je postala biser tradicionalne muzike Bosne i Hercegovine.
Sam naziv sevdalinka potiče od arapske reči „sawda“ što znači „crna žuč“, a u turskom jeziku ovaj pojam se veže za melanholično raspoloženje. Sevdah je predstavljao način života u Bosni i Hercegovini, koji je bio opušten i bez žurbe.
Tačnih podataka kada je sevdalinka nastala nema, ali istraživanja pokazuju njeno postojanje još od XVI veka. Prve podaci o sevdalinci se nalaze u hronici Mula Mustafe Bašeskije iz 1780. godine. Najstariji tekstualni zapis sevdalinke se nalazi u Erlagenskom rukopisu koji je 1925. godine pronašao prof. Gerhard Gesman.
Kada su Osmanlije osvojile Bosnu došlo je do novog načina života i tada dolazi do procvata ovog muzičkog žanra. Svedalinke su izvodili isključivo muškarci, koji su svirali na instrumentu koji se zove saz. Saz je instrument iz grupe tambura. Pevalo se prefinjeno i zanosno. Žene su sevdalinku pevale bez instrumentalne pratnje u kućama. Kao instrument služila im je tepsija. Jedna žena bi pevala, a druga bi okretala tepsiju u određenom ritmu. Ovo vreme se smatra „zlatnim dobom sevdalinke“.
Dolaskom austrougarske 1878. godine instrument saz zamenje harmonika, a sevdalinke se sviraju po kafanama. Iz ovog vremena potiču i prvi tonski zapisi sevdalinke. Poznati ciganski svirači i pevači sevdalinku prenose po čitavom Balkanu.
Nakon drugog svetskog rata i osnivanjem Radio Sarajeva prve zvezde sevdalinke koje su ostavile trajni pečat su: Zaim Imamović, Safet Isović, Himzo Polovina, Beba Selimović, Zehra Deović, Nada Mamula i mnogi drugi.
Devedesetih godina sevdalinka se kombinuje sa drugim muzičkim žanrovima i postaje prepoznatljiva u celom svetu.
Dvadesetprvi vek i brz tempo života su ugasili sevdah i sevdalinke u Bosni. Međutim Sarajlije su odličile da rehabilituju sevdah i to su uspeli otvorivši Kuću sevdaha. Ako se putujete u Sarajevo, videćete pored ove ustanove još i Institut sevdaha u Visokom, a možete čuti i nekoliko mladih grupa koje neguju sevdalinku na jedan savremeni način. Na jugu Srbije, sevdalinka takođe stidljivo doživljava reinkarnaciju. U modernim kafanama, sevdalinka se „naručuje“ kada ste u sevdahu, za svoju dušu što bi se reklo, zar ne?
https://www.youtube.com/watch?v=UT9vRDZOgJc