SNAGA MOLITVE
Eksperiment sa umirućom ženom koji je postao naučni dokaz kako molitva deluje i kolika je snaga molitve
Dobitnik Nobelove nagrade, prof. dr. medicine Aleksis Karel, naziva molitvu najmoćnijim oblikom energije. Po njemu, to je snaga jednako stvarna kao i sila teže. Nakon njega je čuveni američki naučnik dr. H. J. Stovel, u jednom čudesnom otkriću, izmerio moć molitve.
„Bio sam cinični ateista… Jednog sam dana radio u velikoj patološkoj laboratoriji jedne klinike. Bavio sam se zadatkom kako da izmerim talasnu dužinu i jačinu zračenja ljudskog mozga.
Hteli smo istraživati šta se događa u ljudskom mozgu kad čovek prelazi iz života u smrt. Izabrali smo jednu ženu koja je bolovala od smrtonosnog raka mozga. Žena je bila duhovno, psihički potpuno normalna. Gledajući uopšteno, upravo je iznenađujuća bila njena životna vedrina, pri njenom beznadežnom telesnom stanju. Znali smo da je na umoru. I ona je to znala. Takođe smo znali da se radi o ženi koja je živela sa verom u svog Spasitelja Hrista.
Neposredno pre njene smrti, smestili smo u njenu sobu visoko osetljiv aparat za snimanje. Taj aparat trebalo je da nam pokaže šta se odigrava u njenom mozgu u poslednjim minutima. Pri tome smo još na krevet smestili mali mikrofon da bi smo mogli čuti šta govori, ukoliko uopšte još bude mogla dati kakav znak života.
Za to vreme smestili smo se u sobu do njezine. Bilo nas je petoro trezvenih naučnika. Među nama ja sam bio najtrezveniji i najtvrđi. Puni isčekivanja i unutrašnje napetosti, stajali smo ispod svojih instrumenata. Kazaljka je stajala na nuli i mogla je pokazivati sve do 500 stupnjeva u pozitivnom vrednovanju na desno i 500 stupnjeva u negativnom vrednovanju na levo. Pre nekog vremena, pomoću istog aparata, merili smo emisiju jedne radio stanice čiji je program bio odašiljan u etar jačinom od 50 kNj. Radilo se o poruci koja je morala biti prenesena oko čitave kugle zemaljske. Tim merenjem ustanovili smo vrednost od devet stepeni pozitivnog merenja.
Učinilo nam se da je bolesnici došao poslednji trenutak. Odjednom smo začuli kako je počela moliti i slaviti Boga. Molila je Boga da oprosti svima ljudima koji su joj u životu učinili nepravdu. Tad je izrazila svoju čvrstu veru u Boga rečima: „Znam da si Ti jedini poverljiv izvor snage za sva Tvoja stvorenja i to ćeš ostati“.
Zahvaljivala Mu je za snagu kojom ju je nosio čitav njezin život, kao i za sigurnost što sme biti Njegovo vlasništvo. Svedočila Mu je da njena ljubav prema Njemu uprkos svoj patnji, nije postala manja. U trenutku kad je govorila o oproštaju svojih grehova kroz Isusovu žrtvu, iz njenih reči odjekivala je neopisiva sreća.
Konačno, zahvatila ju je radost pri pomisli da će uskoro smeti gledati svoga Iskupitelja.
Potreseni stajali smo pred svojim aparatom. Već smo i zaboravili da smo zapravo hteli istraživati. Pogledali smo se i pri tom se nismo stideli svojih suza. Toliko sam bio zahvaćen time što sam čuo, da sam morao plakati, kako od svog detinjstva nisam činio.
Iznenada, dok je žena još molila, čuli smo na svom instrumentu neki ton koji je tuckao. Kad smo pogledali, videli smo da je skazaljka pokazivala 500 stupnjeva pozitivno i neprestano udarala na granicu aparata.
Naše su misli sustizale jedna drugu. Tehničkom merenjem sad smo po prvi put otkrili neverovatnu stvarnost: mozak umiruće žene, koja je bila molitvom sjedinjena s Bogom, razvio je snagu koja je bila 55 puta jača od snage zračenja one svetske radio stanice!
U tom trenutku počeo se rušiti moj ateistički pogled na svet. Stajao sam pred licem sveznajućeg Boga. Potpuno mi je smešnom postala moja nevera. Tako sam postao sretan Hristov slebdenik…“.
Iz knjige „Pomoć iz onostranosti – šta može molitva“, Rhom Verlag, Bietigheim
Pripremio: Zoran Lazarević