Нада Петровић
Затворена врата
Затворена врата
Куцај на врата затворена,
она чије кључеве немаш,
где виси мутаво звоно, глуви гонг,
мучаљиви звекир и истргнут тучак са клепетуше.
Удри песницом, ногом, раменом, главом,
по изгравираним именима, титулама, надимцима
и оним безименим плотовима
где од твојих песница отпадају љуске сасушене боје,
са изгребаних довратника и надвратника,
са писама које нико није преузео, нити прочитао.
Моли, дозивај, тражи,
шапатом, полугласом, вриском, криком,
калаузом тишине која отвара све цилиндре,
изваљује кваке и разваљује шарке,
празним погледом који испуњава шпијунке,
пескари стакло преко мата који крије тајну
да ти више не станујеш иза тих затворених врата…