САВИНДАН
Прослава Савиндана, 2016.
На уласку – дочек гостију, дели се „Здравац“ и „Билтен“ (на крају) и поздрав „Буди срећан“ и наруквица љубави (на почетку). (Одговорни: Оља Богдановић и Љиља Јанковић, ученици IV3 и неколико ученика из трећег разреда)
Први ред је за професоре у пензији и оне који су некада били запослени у школи. Поделити им (одговорна је Биља Николић за слање текстова) текстове песме „Док Ђетиња тихо шуми“. (Одговорни: Оља Шопаловић и матуранти)
Одредити особу за организовање награђених (сви излазе одједном) _______________
Молитвени чин освећења славског колача (колач и жито – Историјска секција)
(Фонд вероучитеља Медицинске школе награђује три ученице које уче веронауку, које промовишу хришћанске вредности и креативно изражавају своје православне идеје – новчане награде) – Свештеници: Михајло, Александар и Милан (бивши вероучитељи у нашој школи). Свештеник парохије је Душан Томић.
Изложба икона мр Јелене Гускић-Петровић је део сценографије (са четири прозора). (Одговорна особа: Проф. Будимир Радојичић)
Фонд вероучитеља (кратка беседа једног вероучитеља, један минут, и награђивање девојчица – Марија Лучић III6, Тијана Катић IV6 и Катарина Радовић IV3)
Поздравна реч Богданке Ђорђевић, директора Школе
Уметнички програм „Пут задужбинарства“ (сценарио: В. Златановић-Марковић)
Музички део: проф. Драган Мирчић
Валентина Златановић Марковић
Текст програма: проф. Валентина Златановић-Марковић
Техничка помоћ око сценографије: Предраг Костић – Коле
Израда позивница: Биљана Николић, специјалиста за односе са јавношћу
Књиге за награђене (писање пригодног текста и наручивање књига) – проф. Гоца Рогић
Директорка одређује дежурне професоре
Уметнички програм „Пут задужбинарства“
Хор – Химна Светом Сави
Наратор – Душан
Драмски студио (Каћа, Бојан, Александра)
Др Лола Вељовић – Беседа о Светом Сави
Додела награда ученицима из Хуманитарне фондације „Светосавље“ др Лоле Вељовић
Драмски студио ( Милица, Богдан, Сара)
Хор – Гаудеамус
Драмски студио (Јована)
Клавир – сестре Николић
Драмски студио (Бојан, Александра, Милица, Каћа)
Др Слађан Обућина
Фрула – Скомрашка игра, Радомир, Радоје, Јаков
Етно песма – Изгрејала сјајна месечина, Тијана Тановић II1
Наратор – Душан
Музика – Док тихо Ђетиња шуми
Проф. М. Познановић
Проф. М. Гујаничић
Проф. М. Познановић
Хор – Док тихо Ђетиња шуми
Директорка – додела награда јубиларцима, ученицима, наставницима и додела захвалница
Отварање изложбе икона мр Јелене Гускић-Петровић (директорка најављује)
Изложбу отвара и о Јеленином иконописању говори _________________
Директорка позива на послужење
(Ученици су у Клубу, наставнци у канцеларији)
Уметнички програм Пут задужбинарства (учествују ученици и наставници)
Светосавска химна (наставници и ученици и деца из Вртића „Ђурђевак“)
Наратор: Душан Стефановић, III5
Прича о Светом Сави – Матија Бећковић
Кад је Свети Сава ишао по земљи,
Још пре свога рођења,
Док се звао Растко,
Као што иде и сада,
Само га не видимо,
А можда је то било и доцније.
Кренуо је Савиним стопама,
Ка Савином извору
На Савином врху
Куда и ми идемо,
Јер другог пута и нема.
Када је негде око Савина дана
Наишао Савином страном,
Напали су га пси,
Као што и сад нападају
Свакога ко се упути Савиним траговима.
Путник је најпре саставио три прста,
Како је одредио да се и ми крстимо,
Плашећи их законом
Од кога су још више побеснели,
А ни до данас нису узмакнули.
Онда се сагнуо да дохвати камен,
Али камење беше замрзнуто,
Свезано за земљу студеним синџирима,
Јер беше јака зима,
Као и ове године,
Као увек око Савина дана.
Већ су разносили Савина стопала,
Савин кук и Савин лакат,
По продолима и јаругама земље
Због које је подељен свет,
Кад је Свети Сава отпасао мач уста,
Једино оружје које је носио,
А које је и нама оставио,
Говорећи ове речи:
— Нека је проклета земља у којој су
Пашчад пуштена, а камење свезано!
Катарина Радовић:
И ми смо кренули Савиним стопама,
Ка Савином извору
На Савином врху
Куда су и наши преци ишли,
„Јер другог пута и нема.“
Бојан Димитријевић:
Смисао нашег путешествија је у континуитету светосавске идеје,
у чувању завештања предака, у неимарском раду.
„Јер другог пута и нема“
Александра Чарапић:
„Отворили су се прозори на море и самоћа је шапнула даљини да није тако тешко бити сам.“ (В. Парун)
Отворили су се Савини прозори и наш поглед усмерен је ка висинама.
Спас нашег народа је у опредељењу за пут Светога Саве.
На том путу је и наша драга гошћа која нам долази из Краљевине Норвешке. трансфузиолог и психијатар, др Лола Вељовић, некадашњи професор школе, лекар, песник, просветни радник, пре свега – Човек.
И ми смо се на путу задужбинарства и сусрели.
„Како бисмо се без Светога Саве препознали ко смо?“ (С. Ракитић)
Беседа др Лоле Вељовић – О Светом Сави (7 минута). Када др Лола заврши са беседом, дели награде ученицима који су написали најбоље радове на тему „Какве су ти мисли, такав ти је живот“. Нема прозивке ученика, уручује им књиге, проф. Гоца помаже, заједничка фотографија.
Док траје уручивање, Милица Словић говори.
Милица Словић:
Ево нас, на ПУТУ, сабрани у идеји задужбинарства, остварујућу везу са прошлошћу, градећи будућност. Др Лола, хвала Вам на свим речима и љубави (рећи захвалност на норвешком језику). Др Лола, хвала Вам на свим речима, на доласку из Норвешке, на љубави према ученицима, школи, граду. Хвала Вам од срца што и ове године награђујете из своје Хуманитарне фондације „Светосавље“ вредне и успешне ученике. Овога пута је то био рад на тему „Каккве су ти мисли, такав ти је живот“. Награђени ученици су: Ђорђе Станковић IV2, Марија Пешић IV6, Зорица Драшковић IV6, Тијана Катић IV6, Милица Тодоровић III5, Марија Лучић III6, Теодора Тијанић II6 и Андреа Илић I6. Хвала у име ученика и за стручно предавање које ћете сутра одржати у нашој школи. Надамо се да ће нам се путеви укрштати у светосавској идеји.
„Јер другог пута и нема.“
„А шта данас, после толико векова, значи бити на том путу?“ (С.Ракитић)
Богдан Миловановић:
За мене значи да сам у Медицинској школи толико тога добио – у знању, пријатељству, љубави, хуманости. И надам се да сам својим радом, успехом, рецитовањем, глумом – оставио неки траг у овој школи и у нашем граду.
Стихови Милоша Биковића – Ако икад видиш човека
Ако
Ако видиш
Ако икад видиш човека
Старог
Ако икад видиш старог човека
Теби страног и чудног
Никоме потребног
Сети се
Сети се да је и он некоме отац
Или ако више није
Да је био отац
Или ако није ни био
Да је могао бити некоме отац
Да је могао бити тата
Да је теби могао бити тата
И ако ти није отац
А могао је да ти буде тата
Самим тим што је могао
Ипак ти је тата
Мало
Говорио сам ову песму младог глумца Милоша Биковића у разним приликама. Али сам везу са собом и светосављем осетио када смо били на поклоничком путовању у организацији нашег вероучитеља. Пред игуманом манастира Јовања код Ваљева, оцем Михајлом, говорио сам песму његовог брата Милоша. Снимак оца Михајла је отишао до глумца Милоша, који је био радостан и захвалан. У Политици, у додатку из културе, Милош Биковић је рекао да му је то дало мотивацију да настави са писањем поезије. Та размена међусобне захвалности и уметничког израза је задужбинарство. На том путу сијале су и речи љубави и сузе умиљења оца Михајла. И ми, ученици и наши наставници – слушали смо о љубави срца и – плакали. То је тај пут. Са овог пута, лако је стићи до циља! Веза са школом остаје зауек!
Сара Кнежевић:
(Дамјан и Сара – микс песама)
Тако је то било: представе, концерти, рецитовања… Тако ће и бити. Поред струке, човек увек нађе времена за уметност. Јер – „лепота ће спасити свет!“
Понећу савете, добронамерну критику, подршку, веру, помоћ професора.Захвална сам својим професорима што су ми отворили пут и научили ме да стварам.
Одавде – све је близу.
„Vivat academia! Vivant professorеs!“ (пева)
Хор: Гаудеамус
Јована Вукотић:
Ми, матуранти, некада смо били прваци. Опрезно смо улазили у свет науке и уметности, откривали смо живот, сазревали, богатили своју душу. На том путу су нас пратили и уливали самопоуздање наши професори. Задужбинарили смо међусобно. Учествовала сам у разним програмима. Говорила пред владиком жичким, у Дому за старе, у Дому за ученике, у Удружењу слепих, у основним сеоским школама, у Библиотеци, Музеју, Позоришту, на разним манифестацијама, често хуманитарним, у разним градовима и ван граница наше земље. И увек као ученик Медицинске школе. Волела сам да говорим поетске записе Исидоре Секулић, прве жене академика. Ипак, најдража ми је беседа Аве Јустина Поповића „Срна у изгубљеном рају“. Говорила сам је много пута. Посебно сам почаствована што сам говорила „Срну“ на гробу Аве Јустина у манастиру Ћелије. Драго ми је да ме препознају као Срну и да сам у бележници једног професора уписана баш као Срна. Радује ме симболика овог хришћанског знака. Хвала професорима што су у мени препознали срну нежну, усплахирену.
Клавир – сестре Николић (у четири руке)
Бојан Димитријевић:
На мом путу било је и недоумица, узлета и падова. И увек смо на неком новом почетку. Волео бих да ме ЧОВЕК СРЦА, кога сам играо у представи „Птице у недрима“, прати у свим мојим плановима у будућности. Човек срца је човек живота, смирен је и сигуран, „мудар као змија и безазлен као голуб“. Мислити светосавски значи бити на правом путу. Знам да ћемо, једнога дана, са поносом моћи да кажемо, не заборављајући своју земљу, своју породицу, своју веру, језик, наставнике, да смо кренули одавде, из ове школе, као што су наставници кретали из срца да би нас, с љубављу, хранили – васпитавали. Ова генерација ће школи оставити неке своје погледе у свет, који неће само красити зидове школе, већ ће служити као надахнуће будућим генерацијама и биће нит која ће нас спајати, ма где да смо.
Александра Чарапић: Ми више нисмо празни рамови. Ми смо добили и садржаје. Извесна форма добила је суштину. Градили смо је са својим наставницима. Данас, ми имамо циљеве и планове. И ми имамо пријатеље и узоре у својим наставницима. „Све што је радио Свети Сава, у свом времену, било је испред времена, као што је и Христово учење било испред времена.“ (Слободан Ракитић) Све што смо радили, било је у славу Творца! Зато су наши резултати добра основа за нове путеве! Зато су наши прозори широм отворени ка свему што је добро! А све што је добро, у себи нужно мора да садржи Божију љубав. Зато је на нашим прозорима сунце Љубави које обасјава наше душе. Желимо да знате, поштовани професори, да један део нас остаје а један део вас носимо са собом. И тамо, у свету, као што је и Свети Сава био „светски путник и космополита у модерном смислу“ (С. Ракитић), знаћемо ко смо, шта смо и одакле долазимо. Хоћемо данас да подсетимо да се пут према будућности не може градити без познавања прошлости. И у овим тешким данима за наш народ, призивамо Светог Саву као нашег савременика и свевременика, да нам помогне, „јер другог пута и нема.“
Милица Словић: Знала сам – када сам на сцени у Андрићграду играла своју улогу, да треба да будем јака и да не покажем да сам се повредила. Знала сам – да пет минута пре почетка програма, беспрекорно одиграм улогу водитеља.Знала сам – да се вешто снађем у многим школским ситуацијама. Али, сада, у овој ситуацији, недостају речи. А улога није нимало захтевна. Ми, чланови Драмског студија, који смо се служили речима да искажемо своје мисли, емоције, сада говоримо са кнедлом у грлу. Зато праштајте, ради Љубави која треба да нас веже! Људи се препознају по доброти срца. Препознајмо се и будимо срећни!
Катарина Радовић:
Као што се са прозора наше школе види читав свет, као што се на нашим часовима говори о свету и у нашим учионицама упознаје свет, тако ћемо и ми у свету проносити славу своје школе, своје земље и народа. Тако нас је учио Свети Сава, „први српски задужбинар и неимар. Градио је манастире и цркве широм српских земаља и ван њих, од Дунава до Јадрана, од Паноније до Палестине и од Сент Андреје до Хиландара.“ (С. Ракитић)
Др Слађан Обућина:
Нисам ни сањао да ћу учествовати на школској приредби у овим годинама. И ова улога за мене је важна, као што је и она у болници када бринем о пацијентима и она у учионици – када држим своје часове. Свака генерација има своје квалитете, али оно што наше матуранте чини надстварним, јесте што знају колика је вредност сваке изговорене и сваке прећутане Речи.
„На почетку српског средњег века стоје отац и син, први са мачем и владарским жезлом, други са крстом и књигом. Моћ средњовековне Србије Немањића заснивала се на хармонији између државе и цркве“, записао је у својој беседи Слободан Ракитић.
Модерној Србији (у мраку) потребно је „духовне светлости средњовековне Србије, и на просветитељском, и на црквеном, и на националном, и на дипломатском, и на моралном плану.“ (С. Ракитић) Чувајмо традиционалне вредности од заборава!
Фрула – Скомрашка игра –
Радомир Стојковић III1, Радоје III1 и Јаков Јелисавчић IV3
Етно песма – Изгрејала сјајна месечина – Тијана Тановић II1
Наратор – Душан Стефановић:
Са задовољством сам играо разне улоге. Најзначајнија ми је, са поносом истичем, улога Иве Андрића, и то у Андрићевој учионици у Вишеграду. Иначе, ја сам ученик трећег разреда и чекају ме велике улоге. Поздрављам матуранте и желим им отворене добре путеве! Њихов поглед у свет у нама ће будити чежњу за даљинама! Добри путокази су највредније благо! Ми настављамо где су они стали! Савини прозори су отворени!
Музика за Ђетињу (хор излази на сцену)…
Проф. Мирослав Познановић:
Поштована публико, приметили сте да је наш мешовити хор састављен од чланова различитих генерација. И ми, професори средње генерације, учили смо од својих професора и искуснијих колега.
Проф. Марија Гујаничић: До јуче сам била у школској клупи, а данас за колеге имам своје бивше наставнике. Поносна сам што и даље могу да учим. Радосна сам што сам у колективу који је одувек имао смисла за лепо дружење.
Проф. Мирослав Познановић:
А најлепше дружење је са онима који воле да се друже, са онима од којих смо научили да се дружимо. Позивамо наше драге колеге /из првог реда/ да заједно отпевамо „нашу“ песму.
Хор – Док Ђетиња тихо шуми
Глумци прилазе са балонима и певамо сви заједно…
Програм осмислила:
Валентина Златановић-Марковић, професор српског језика и књижевности