Мирослав Б. Душанић
Прије него што одлучиш
(фрагмент)
Како да кажем младом пјеснику
Не занимају ме више перфектне риме
Бритке Борхесове анализе
Ни спретно срочене мисаоне цјелине
Да ми то уопште данас нема вриједност
И да бих све метафоре и језичке чаролије
Замијенио за двије-три искрене
Мајчине ријечи: Добро ми дошао сине
Родни крај
Мирослав Б. Душанић: Фотографије –
Кућа у Појезни у којој сам одрастао, и Душанића тукови по којима сам „табанао“…
Ко је тај Мирослав Б. Душанић
Пастир без фруле и оваца
Пјесник без иједне књиге
Лутајући путник или неки патник
У предјелима сивила и кише
О којим болима и ранама пише
Да ли се на тијело жали
На болест што му кости разара
Или га мучи губитак завичаја
Напуштена кућа и мајка стара
За болест се можда нађе лијека
За родним крајем пати се довијека
Моја ријеч
Моја ријеч је једноставна
К’о сеоска кућа поред пута
Чија врата не носе браву
И увијек су одшкринута
— За старог познаника
— За путника намјерника
Моја ријеч не скрива тајне
Нит’ избија из ње снага
Ал’ је зато извор–чиста
Некад оштра чешће блага
Из ње моја душа блиста
Као свјетлост из фењера
Моја ријеч је ријеч предака
Сасвим страна њој невјера
Нема глуме ни кривина
Једном дата гарант–глава
Истина и част јој врлина
Наслијеђена од давнина
Моја ријеч је моје лице
Моје часне породице
Родни крај је закрпа на земљи,
гдје је увијек најтоплије
и гдје сунце увијек грије
и кад је зима и кад није,
јер топлина завичаја,
као мајчино млијеко
и очево топло крило
увијек табане и усне загрије.