Мирослав Б. Душанић
Поглед у понор
Прије него што одем у болницу
Испићу чашу црног вина
Да ублажим страх од шума
Бијелог мантила и благе ријечи
Која ништа добро не обећава
Погледом ћу да потражим птицу
На брези у комшилуку
И сачекати одбројавање звона
Са цркве Светог Андреја…
Када кренем одјекиваће кораци
Ништа неће бити као што је било
Савко Пећић Песа: Мост на Илови – Појезна
Савко Пећић Песа
Мирославе мој брате рођени
Сачекаћу вријеме да прође
јер не могу да судим и кудим
о времену које није прошло
а тек треба да дође
А дотле нека звона звоне
радосну оду постојања
коју ћемо слушати
у шуми уз цвркут птица
и гдје тишину вјетар односи
у далеке снове о времену прошлом
и времену које тек долази
Мирославе мој брате рођени
Драшан је од окопнелог снијега ових дана излио
Устава се замутила
а Дањишта натопљена водом
гдје чизме пропадају до глежњева
код кућа Милошевића и Бећаревића
све мање дими дима из оџака
а сланина не мирише више онако оштро као некад
ни шпиритуша ракија и гермуља се не пије
а и комовицу шљиву слабо ко проба
јер су сви обољели од озона без кисеоника
што нестаје кроз неузоране њиве
Не пуцају више ни прангије
и ништа више није као прије
Појежанско звоно се чује слабије
а сунце све више грије у тјеме убија
поред Илове чобана нема
у шашу љубави и мириса рогоза
бјелином ноге не гледају табанима небо
Понекад се виром на Драшану
виле појаве и купају
ноћас сам их видио можда сам сањао
све се около у мртвило завукло
па пустаром постајемо
треба чекати вријеме да дође
Хвала Мирославе,
Испред овог моста на Илови је игралиште овдашњег Фудбалског клуба “4.јул“ Појезна, гдје преостали дио нашег, све малобројнијег рода за лоптом трчкара и ливадом од статива до статива и шутира. Долазе и лигашки гости,па се окупе гледаоци, Појежани, Церанчани и Осињани да виде како се лопта гура.
На другој страни је на стотињак метара од Илове у Митровићима Атопут Прњавор – Добој,а ми ћемо у Митровиће, па даље у Станаре, гјдје је већ у проби рада термолектрана Станари ићи преко надвожњака.
Драги Савко, ја сам само прослиједио прилог који је урадила наша Веселинка. Треба њој да се захвалимо… А знам да је ту стадион нашег клуба. Није лоше да се још нешто изгради уз Илову. Илова је кроз историју одиграла велику улогу за наше становнике, а остала је некако по страни. Више нас раздвајала од наших најближих из комшилука но што нас је спајала. Хвала Господу да неко покрену инцијативу и „поправи ћуприју“, увијек су биле путешествије када ју је требало прелазити, када се ишло у родбину или другим послом…