VLADAVINA MAMONA
Novac je postao mera svega. Ovo je civilizacija novca u kojoj vladaju materijalne vrednosti a ne duhovna vertikala. 7 prinčeva pakla
Živimo u civilizaciji novca.
I ona određuje skoro sve pisane i nepisane zakone savremenog društva.
Surova i nemilosrdna, ova moćna i neprikosnovena civilizacija je svima nametnula svoju „(bez)osećajnost“ i svoj usko-sebični, profiterski pogled na svet.
Mamon je izraz iz Novog zaveta kojim se opisuje materijalno bogatstvo ili pohlepa, najčešće personifikovano kao demon koji se ponekad uključuje u spisak sedam prinčeva pakla.
Zakoni „civilizacije novca“ nam ispisuju profesionalnu biografiju i veliki deo sudbine.
Tu nam se kuvaju „sreća“ i „nesreća“, tu nam se određuje mera udobnosti i uživanja, tu nam se otvaraju i zatvaraju vrata uspeha i karijere, tu nam se spremaju otkazi i povišice, omogućava ili onemogućava plaćanje računa i kirije, osposobljava ili onemogućava situacija za miran i spokojan život… u istom veštičjem loncu nad kojim kutlačom mešaju (često) Nepomenik i (ponekad) Božija Pomoć i Proviđenje.
Lako je na rečima se odreći ove ledene kraljice koja funkcioniše kao teško pobediva kombinacija „upotrebne vrednosti“ i „praktične korisnosti“, suda, kase, banke, kalkulatora, zavodnice, ucenjivača, đavoljeg advokata, mafijaša, makroa („Madam“), berzanskog stručnjaka, hirurga, direktora, dželata, zatvorskog čuvara, Baje Patka i barona Rotšilda…, ali je zato nestvarno teško realno i stvarno odbiti ponuđene privilegiju (i porodičnu sigurnost) zarad mlake podrške i retoričkog odobravanja sličnomišljenika…
Idealno bi bilo naći ZLATNU MERU između duhovnih zahteva, duševnog mira i telesnog užitka.
To je i najvažniji zadatak za svakog od nas ponaosob.
Ali je to i nešto najteže moguće i teško zamislivo u onim sasvim realnim etapama naše sudbine, van zajedničke maštaonice.
Život od krvi i mesa, onih kalendarskih i ovozemaljskih dana i noći nimalo ne liči na onaj neobavezno satkan od snova, struje i mastila za pisanje…
Kako se uklopiti, ostati dostojanstven i častan i ne postati pohlepan i bezdušan, pitanje je sad!
Od našeg odgovora na to pitanje sve zavisi. I za nas lično i za naše najbliže i najmilije i za Srbiju.
Sedam prinčeva pakla su, po tradiciji hrišćanske demonologije, sedam najviših demona u paklu.
Sedam demonskih prinčeva se mogu posmatrati kao ekvivalent sedam arhanđela.
Često se uzima da svaki demonski princ odgovara jednom od sedam smrtnih grehova. Kao i kad je u pitanju sedam arhanđela, definitivan spisak je teško odrediti, jer različite religijske tradicije i učenja daju različita imena. Često se za autoritativan spisak demonskih prinčeva uzima onaj koji je 1589. dao jezuita Peter Binsfild, a koji glasi:
Lucifer – ponos
Mamon – pohlepa
Abadon – požuda
Satana – bes
Belzebub (takođe poznat kao Bal) – proždrljivost
Levijatan – zavist
Belfegor – taština i lenjost
Dragoslav Bokan
Izvor: FB profil autora