KVALITETNI PROIZVODI U ZEMLJI SRBIJI
Da li Srbija ima kvalitetne proizvode i proizvodjače hrane i kako ih naći
S obzirom da sam dugo u poslu sa robom široke potrošnje, imao sam prilike da upoznam mnogo proizvodjača i trgovaca u Srbiji, bez obzira što je fokus mog rada bio pre svega plasman stranih brendova. Dosta vremena sam proveo tražeći dobre male proizvodjače koje bih plasirao kroz postojeću distributivnu mrežu u kojoj sam radio. Bilo je tu zanimljivih proizvodjača hrane koje sam upoznao.
Slovački kulen
Medjutim, kada se prošetate hipermarketima i supermarketima po Srbiji, kao i po običnim prodavnicama, videćete da u njima dominiraju strani brendovi ili domaći brendovi u vlasništvu stranaca, i da su sve to proizvodi uglavnom osrednjeg kvaliteta. Vrhunskih domaćih proizvoda nema, ma koji sektor hrane da analizirate.
Ima više uzroka takvom stanju, počev od države koja kroz svoju pametnu i patriotsku ekonomsku politiku ne nameće trgovcima potrebu da forsiraju domaću proizvodnju, do samih trgovaca koji gledaju samo profit i samo profit, do glavnih igrača na tržištu koji drže monopol i u dogovoru sa trgovcima kojima ekstra plaćaju, ne dopuštaju malim proizvodjačima da udju, ali ima dosta i do malih domaćih proizvodjača koji su užasnuti uslovima rada sa trgovcima ili pak nemaju finansijski i proizvodni kapacitet da se uključe u veliku trku. Ima toliko priča koje se mogu na ove teme ispričati, ali to sada nije glavna tema.
Da ne zaboravim, u krajnoj liniji krivi smo i mi kao potrošači, jer ne tražimo ono što vredi, nego se povodimo za reklamom i šarenom ambalažom.
Da li Srbija ima kvalitetne proizvode ili ne?
Iz svih tih razloga zato smo mi kao potrošači lišeni kvalitetnih domaćih proizvoda u radnjama i moramo ih tražiti na drugim mestima i dovijati se da do njih dodjemo putem poznanika, oglasa, interneta ili da idemo do udaljenih radnji da bi došli do kvaliteta. Držaću se samo hrane pa ću navesti nekoliko primera za to koliko nam fali kvalitetna hrana:
– Hleb. Ne postoji u supermarketima kvalitetan hleb, nema ga. Ni u tragovima. Svi ti hlebovi izgledaju lepo ali su prazni i bez nutritivne vrednosti. A ako i imaju nutritivn vrednosti puni su svakakvih dodataka i emulgatora.
– Brašno. Nemoguće je u prodavnicama (osim u prodavnicama zdrave hrane) kupiti kvalitetno integralno brašno. Ono integralno brašno koje prodaje Maxi, Rodić, Metro, nema veze sa ni sa čim, to je neko polubelo brašno. Ko pravi domaći hleb kod kuće, neka pokuša sa tim brašnom da napravi integralni hleb i videće šta će dobiti.
– Mleko. nadjite mi mleko sa 3,2% ili možda sa prirodnih 3,6% mleka? Nema ga ni u tragovima.
– Sir. Tu se i nadje neki solidan domaći sir malih proizvodjača ali nikako i vrhunski. Velike mlekare inače svoje sireve više i ne prave, uvoze ih iz Nemačke, Francuske i okolnih zemalja gde imaju proizvodnju i samo prepakuju kod nas.
– Ulje. Suncokretovo ili maslinovo, svejedno su sva loša. Baš morate da budete obavešteni da nadjete negde kvalitetno maslinovo ulje.
– Meso. No koment. Meso je ranije moglo da stoji više od 7 dana u frižideru i da se ne pokvari, a sada …
– Jaja. Hajde pokušajte da nadjete u supermarketu jaje od kokoške koja je sunce i nebo videla za života.
– Sokovi. Osim samo par sokova, mi nemamo nijedan voćni sok koji liči na prirodni sok. Next i Nektar su ozbiljno tretirani sokovi, da bi se dobio ukus, to su sokovi tehnologije a ne voća bez obzira kako se reklamirali kao „cedjeno voće“. Probajte kod neke bake domaći sok, biće vam jasno o čemu pričam.
– Majonez i kečap. Ti industrijski proizvodi su vrhunac tehnologije da od ničega napravi nešto. To kao da nisu oni proizvodi koji se prave kod kuće, ni po boji, ukusu, mirisu, aromi.
– Vina. Tu se ponekad nadje po neki bolji proizvodjač ali dominiraju jeftina industrijska vina od lošeg groždja i jako tretirana tehnologijom.
– Testenine. Samo jeftine i nekvalitetne testenine, jedino poneka Durum testenina ima neki kvalitet.
– Kolači i slaktiši. Čista industrija. Tu stvarno više niko ne pravi domaće kolače, čak ni na pijacama i u poslastičarnicama.
– Povrće. Ne mogu da nadjem iole normalan crni luk, domaći beli luk a da nije kineski, paradajz da nije zelen i obojen. Jedino, priznajem, sada u radnjama ima zanimljivih salata, rukole, vlašca, …
I tako redom. Radnje su ispunjene osrednjom i jako procesuiranom hranom koja nam se natura kao glavni izbor. Teško da možemo da procenimo koliko to ima štetan uticaj na naše zdravlje kroz godine koje provedemo konzumirajući je. Tek kad postanemo bolesti setimo se zdravije hrane, samo često to bude kasno.
Stoga smo prinudjeni da iole bolju hranu tražimo na selu, po pijacama, da nam donose u torbama, ili da je i sami pravimo ako želimo bolje da se hranimo. Medjutim, nije lako praviti sam hranu, mnogo vremena to oduzima. A nije ni lako naći sigurnog i pouzdanog dobavljača dobre hrane. I seljaci se lako pokvare, pa varaju. Zato treba tražiti kvalitetnu domaću hranu. A toga ima ali je skriveno. Traži to od nas napora, ali se nadje. I znanja da prepoznamo šta valja. A kad nadješ dobrog proizvodjača i dobar proizvod, čuvaj svog dobavljača i moli Boga da se ne pokvari.
P.S: Povod za ovaj tekst mi je bilo gostovanje naših kumova iz Slovenije koji su nam bili u gostima. I kojima se dopao naš ajvar koji imamo u kući (a već ga godinama kupujemo od istog proizvodjača iz Paraćina), pa su s radošću poneli u Sloveniju nekoliko tegli koje mi je preostalo.
Poneli bi oni i polutvrdi sir iz Sombora, salame iz Ridjice, kulen iz Bačkog Petrovog Sela, beli sir iz Andrijevice, rakiju iz Šumadije, vino sa Skadarskog jezera, pršut sa Njeguša, kajmak iz Čačka, duvan čvarke iz Valjeva, brašno sa starog mlina iz Milanovca, domaći kiseli kupus i turšiju iz Vojvodine, domaći ajvar i ljutu leskovačku suvu papriku, samo da su imali mesta u gepeku.
Zlatko Šćepanović
Da li to znači da sve nabrojano u poslednjem pasusu imate na zalihi, odnosno imate sigurne izvore za snabdevanje, kad je samo gepek bio problem (ha, ha)?
Želim Vam da uvek imate zdravu hranu u izobilju, ali vodite računa da treba organizam navići i na malo otrova, da bi se stvorio odbrambeni mehanizam za, kako kažu, „ne daj bože“ prilike kad ovakva hrana ne bude dostupna.
Inače, lično, osim sigurnih domaćih izvora (a njih je na žalost malo), jedino „poverenje“ u industrijsku proizvodnju imam u firmu „Zlatiborac“ jer raspolažu visoko kvalitetnim proizvodnim kapacitetima, a prema saznanjima koje imam, obezbedjuju kvalitetnu sirovinu za svoje proizvode. Nadam se da nema skrivenih i meni nedostupnih informacija, koje će demantovati ove moje navode.
Većinu stvari imam sa liste, neke sam doduše već potrošio, neke čekam :-)
Zlatiborac? Lično ih ne kupujem. Na izgled mi deluju previše procesuirano. Verujem da imaju dobru tehnologiju, znam da meso dobijaju iz Brazila preko Albanije, luka Drač. Svojevremeno su mi gosti bili poslovni partneri iz Nemačke, jedna vrhunska firma za proizvode od mesa, koja zaista ima fenomenalne proizvode, doduše skuplje od proseka ali stvarno dobre.
Obilazili smo domaće trgovine i oni su probali naše proizvodjače da vide šta se kod nas prodaje. Sećam se baš kad su probali Zlatiborac kulen i kobasice. Kako su zagrizli parče kobasice, odmah su se namrštili i prokomentarisali da je puno začinjeno da bi sakrili slabiji kvalitet mesa.
To mi je ostalo upamćeno oko Zlatiborca :-)
Уље, рафинисано, сунцокретово, је до прије 10-ак година, било драстично квалитетније. А, онда се, буквално, преко ноћи срозао квалитет. Појавио се Искон, а на кратко нестао Витал. Од тада су сва уља иста, некако воденкаста.
Јаја су осјетно (али, баш осјетно) лошијег квалитета, него раније.
Највише ми је жао због бијелог лука. Засад, имам поузданог добављача. Размишљао сам и, да га узгајам у саксији, на тераси. :)
@ Zlatko Šćepanović
Знате ли шта о квалитету хљеба „тонус“? Ја га конзумирам због биљних влакана, а немам појма ни да ли их уопште има. На амбалажи пише да има.
Eric, potpuno ste u pravu oko suncokretovog ulja. Primećujem drastičan pad kvaliteta suncokretovog ulja u zadnjih godinu dana. I dugo nisam mogao da shvatim da je toliko promenjeno.
Naime, u kući mi stalno pravimo domaći majonez po ovom receptu:
http://www.bastabalkana.com/2014/01/recept-za-majonez-sa-maslinovim-uljem-kako-napraviti-domacu-majonezu/
Medjutim, zadnjih godinu dana nikako da mi uspe majonez, stalno je vodnjikav, nikako da bude čvrste konzistencije. Mislio sam da je to do jaja koja verovatno nisu sveža. Onda sam nabavio sveža domaća jaja ali opet fijasko. Pa sam onda fantazirao da su jaja hladna, što stvarno ima uticaja, jaja moraju biti na sobnoj temperaturi i sveža. Medjutim, opet isto, vodnjikav majonez.
Onda sam se dosetio i uzeo hladno cedjeno ulje suncokreta. I odmah sam dobio majonez kakav treba da bude i to sve sa jajetom iz supermarketa :-)
Da, ulje postalo potpuni krš. Jaja, verovatno, mada ih mi stalno nešto jurimo po selu da uzmemo.
Tonus hleb?
Mnogo bolji hleb napravim kod kuće u mini pekaču i sa 70% integralnog brašna i 30% belog brašna nego što je to Tonus hleb. Lično ga ne cenim nešto posebno i ne uzimam jer se dosta razlikuje od domaćeg integralnog hleba, više je industrijski nego integralni, tako da nisam neki poštovalac Tonus hleba.
Ko god kod kuće napravi pravi integralni hleb može lako da uporedi sopstveno delo sa poznatim sastojcima sa Tonusom, za koji više mislim da je u pitanju reklama nego sam kvalitet. Ljudi koji ne znaju za bolje veruju u Tonus, ja ne, ne zato što sam umišljen nego što sam pravim hleb pa mogu da procenim šta je u redu a šta ne.