JEDNOSTAVAN ŽIVOT
Čemu ulepšavanje i farbanje kose kod žena i muškaraca
Da li smo toliko slabi da ne prihvatamo prirodne tokove, a posebno kod nas, u sebi samima? Najbolji pokazatelj naše psihe su velike ledene sante koje izviruju iz ledenog mora (30%,) a onaj mnogo veći deo (70%), se nalazi pod vodom.
Takve činjenice, koje su takve kakve su, ne prihvataju mnogi ljudi, pa se veoma trude da ih na veštački, na neprirodan način promene. Takvih pojava ima mnogo i u raznim segmentima, a posebno kod fizičkog izgleda te tako i psihičkog stanja.
Naveo bih jedan primer koji je svojstven mnogo više ženama, ali i neki muškarci podležu toj pojavi.
Radi se o farbanju kose.
Pamtim od svoje mladosti, početkom sedamdestih, da mi je majka s vremena na vreme, naručivala, ako se dobro sećam, Ilirija Vedrog, slovenačke farbe za kosu. Tada kao školarac, sve do kada sam nešto sazreo, nisam ni znao zašto se mama i druge žene farbaju, verovao sam da je to neka moda, želja za promenom boje. Kasnije sam uvideo da žene kupuju veštačke boje-farbe da bi sakrile kosu koja, o kakva grozota, sedi. Kakav užas, kosa nije iste boje kao pre koju godinu, i šta je tu nenormalno, loše i ružno? Ništa naravno, prirodni proces, a sve što je prirodno to je i normalno. Ali čovek se postavlja iznad Boga i njegovog stvaranja.
Dakle čovek menja svoj prirodni izgled uz pomoć hemije. Kako se vesele i raduju vlasnici hemijske industrije, novac samo pridolazi i umnožava se. Dodatno je čudno što se i mlade žene, devojke odlučuju na isto, verujući da su tako lepše. Pored svega zanimljivo je da se mnoge dame odlučuju za „plavu“ boju, valjda zlatnu, ili žutu, pa zamislite samo zaista neku ženu sa plavom-azuro bojom. Zašto se smatra da je imperativ biti plavuša? Čak i one osobe koje su tamnije puti, obrva, očiju i usana dakle kao izrazito crne na silu postaju plave, a onda ako samo propuste, što je zdravije za kožu i vlasi, da se ponovo oboje, vrlo brzo izrastu crne vlasi i šta se onda vidi? Veoma neukusno, neestetski. Pogledajte javne ličnosti, političarke, TV lica-posebno voditeljke, gotovo 80% su blondi.
Čast izuzetcima, na primer napomenuo bih: ministarka K. Udovički, J. Kosor, B. Andrić penzionisana čuvena urednica TV Beograd, i na kraju direktoricu MMF K. Lagard, sve su lepo očuvale svoju fizičku-estetsku istovetnost-identitet.
Sećam se više puta sedeo sam sa poznanicom na kafi, inače obojenoj plavuši, iako se po ostalim detaljima primećivalo da je tamnoputa, inače prijatnog izgleda, privlačna-ataktivna. Nekim povodom izvadila je ličnu kartu, a ja pogledh i videh njenu prirodnu boju, crnu. Veoma iznenađen rekoh joj da izgleda sa prirodnom bojom mnogo lepše, na šta je ona sa nervozom to odbacila. Zašto ljudi sebe gledaju kroz iskrivljeno ogledalo? Vide ono što samo oni vide ili žele videti, a malo ko vidi.
Jedan još gori primer i nažalost jadniji je da žene koje su u trećoj dobi, dakle više od šesdeset godina, koje su počele gubiti kosu, te im se teme projavljuje iz proređene kose, sa takvim ubeđenjem se farbaju u bordo, kestenastu boju, a sa više metara je vidljivo da to nije prirodno, jer im se pojavljuju sede izrasline, kako je to ružno da stare žene, ne žele da ostare, a mora se. Ali kada sa ofarbaju, e to je mnogo bolje, mlađe izgledaju.
Tek sada nastupa najgori, najružniji primer. Muškarci u istoj ulozi. Mogu li stariji da izgledaju staro, ma ne oni su još u srednjim godinama. Među takvim se izdvaja poznati kompozitor, muzičar, zabavljač itd. Minja Subota, rođen 1938. Sa 77 godina uvek smeđ.
Vuk Drašković, 1946. rođen, seda brada još odavno, a kosa razređena, ne. Na moju žalost videh pre neko veče na TV, istaknutog magistra muzike, frule, Bora Dugić, duhovan čovek, pametan obrazovan. Na kraju ove liste čovek koji je tvrdo u veri – hadžija, tačno ne znam ali negde preko 60 godina, videh ga pre desetak godina u crkvi, ali ga u prvi mah neprepozah, čudan mi beše. Tek shvatih, ofarbao se, odjednom postade onakav kakav je bio kada sam ga i upoznao? Vratio je desetak godina naizgled.
Zašto moramo stalno stavljati na sebe neke maske, i biti ono što nismo?
To pitanje nije ni za neučene, slabo ili bez obrazovanja već za pametne, obrazovane, poznate. Kako je ranije bilo ljudi su se ponosili sa sedom kosom, bradom, ljudi su takve više uvažavali što zbog iskustva, godina, ali vremena su druga. Sada se ljudi stide vrlina, a ističu mane, eh kakvo poimanje i rasuđivanje.
Mnogi se bave isključivo spoljašnošću, materijalnim dešavanjima: automobili, nekretnine, putovanja pa ponovo putovanja, sakupljanjem mnogih tehničkih pomagala, aparata, decu im vaspitavaju druge, tuđe devojke. A sami nisu uopšte zadovoljni svojim životima mada se na sve načine trude da to pokazuju, a u biti su jako usamljeni bez onih ko bi ih voleo, ne samo zbog novca. Nisu zadovoljni mnogim stvarima, a okružuju se istim samo da se ne bave sobom-introspekcijom, sagledavanjem onog ja u sebi. Svi problemi gotovo su samo plod naših neuspeha, nezadovoljstava, prevelikih i pogrešnih želja.
Reklame na televiziji su prepune preparata i hemije za telo, kosu, nokte, trepavice. Sve je u službi profita, laži, privida. SVE. Samo da se čovek ne počne baviti duhom i dušom, tu se slabije zarađuje.
Zoran Lazarević
Ajme meni lipog li teksta i zapazanja. Cestitka autoru