GOSPOD ISUS HRISTOS
Spasitelj Sveta
Isus Hristos…
Gospod Isus Hristos je Bogočovek jer ima u sebi dve prirode: božansku od Boga Oca i čovečansku od Svoje Majke, Presvete Deve Marije. Ona je Boga rodila u čovečanskom telu. Po rečima Svetih Otaca Četvrtog vaseljenskog sabora (451. g.) božanska i čovečanska priroda su se u jednom i istom Hristu, Sinu Božjem Jedinorodnom, sjedinile „nesliveno, nepromenivo, nerazdelivo, nerazlučno“. Hristos je stoga istovremeno Bog i Čovek, zato se i naziva Bogočovek.
(Mitropolit Amfilohije, Episkop Danilo – Nema lepše vere od hrišćanske)
Gospod Isus Hristos – ikona Dobri pastir
Obrezanje Isusa…
Evanđelje po Luki prenosi da je Isus bio obrezan osmog dana po rođenju (Luka 2:21). Osmi dan po rođenju novorođenče Isus je donesen u hram i obrezan shodno zakonu postojećem u Izraelu još od vremena Abrahama. Tom prilikom, roditelji mu nadadoše ime Isus, kako je prema hrišćanskoj predaji blagovestio arhangel Gavrilo njegovoj majci Mariji.
Kasnije su se judeo-hrišćani pozivali na Isusovo obrezanje kao primer da je obrezanje obavezno za sve hrišćane. Međutim, u hrišćanstvu je obrezivanje veoma rano ukinuto i, donekle, zamenjeno krštenjem.
Srpska pravoslavna crkva praznuje ovaj praznik 1. januara po julijanskom, a 14. januara po gregorijanskom kalendaru.
Rođenje Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista…
Mir Božji – Hristos se rodi!
Vaistinu – Hristos se rodi!
„A kad se navrši vrijeme, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga“ da spase rod ljudski“. U to vreme iziđe zapovest rimskog imperatora Avgusta, da se popiše sav narod u rimskoj Carevini. Shodno toj zapovesti, trebao je svako da ode u svoj grad i tamo se upiše. Zato Josif Pravedni dođe s Presvetom Devom u Vitlejem, grad Davidov jer su oboje bili od carskog Davidovog kolena. Kako se u taj mali grad sleže mnogo naroda, Josif i Marija nisu mogli da nađu prenoćište ni u jednoj kući, zbog čeg su se sklonili u jednu pećinu gde su pastiri svoje ovce čuvali. U toj pećini rodi Presveta Deva Spasitelja Sveta, Gospoda našeg Isusa Hrista. Rodi Ga bez bola, kao što Ga je i začela bez greha, od Duha Svetog, a ne od čoveka. Ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i položi Ga u jasle. Potom je prišao i pravedni Josif. I on Mu se pokloni kao božanskom plodu devičanske utrobe.
Dođoše i pastiri iz polja, upućeni od angela Božjeg, i pokloniše Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I čuše pastiri mnoštvo angela Božjih kako pevaju: „Slava na visini Bogu i na Zemlji mir, među ljudima dobra volja“. Za njima stigoše i tri mudraca s Istoka, vođeni čudesnom zvezdom. Oni novorođenom Spasitelju darovaše: zlato, tamjan i izmirnu. Pokloniše Mu se kao Caru nad carevima…
Tako dođe na ovaj svet Onaj, čiji dolazak bi prorečen od proroka. Rodio se onako kako je bilo i prorokovano: od Prečiste Deve, u gradu Vitlejemu, po telu od kolena Davidova, u vreme kada više nije bilo u Jerusalimu cara koji je bio potomak Jude, nego carovaše tuđin Irod. Posle mnogih Svojih praobraza i nagoveštenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi Gospodar sveta i Car nad carevima, da izvrši delo spasenja ljudskog, koje nisu mogle da izvrše Njegove sluge.
Kada je ljudski rod, u svom ovozemaljskom hodu, zašao u tamu, u mrak gde se nije znalo ko je ko i u kome čovek u čoveku nije brata video, tada je Tvorac neba i zemlje, iz svoje prevelike ljubavi, poslao Arhangela Gavrila u grad Nazaret da najčistijoj i najdostojnijoj devojci Mariji, a preko nje i celom Čovečanstvu, objavi radosnu i blagu vest izbavljenja i spasenja!…
„Raduj se, blagodatna, Gospod je s tobom!“ glasio je pozdrav kojim se otvorila drama novog stvaranja i novog početka. Videvši njenu zbunjenost, Arhangel joj je rekao: „ Ne boj se, Marija jer si našla blagodat u Boga. I evo začećeš i rodićeš sina i daćeš mu ime Isus.“ „Kako će to biti kad ja ne znam za muža?“ – pita ona u svojoj detinjoj čednosti i čistoti. Arhangel joj tad, i svima nama, otkriva „veliku tajnu pobožnosti“ i odgovara: „ Duh Sveti, doći će na tebe i sila Višnjeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božji“. Čuvši ovo, Prečista, smerno odgovara: „Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj“…
Ona nije rekla evo sluškinje tvoje, Arhangele, već; evo sluškinje Gospodnje jer zna da je on samo vesnik volje Božje, sluga Boga živog, Boga kom je i ona svojim životom, i celim svojim bićem, izražavala svoju poslušnost, u najpotpunijoj smirenosti. Pošto ova blagovest nije samo bila reč, već, kao i svaka Božja reč, Božje delo, Prisnodjeva Marija je, posle devet meseci, kao najčistiji izvor, u kom se Bog ogledao, rodila sina, svog Prvenca, Bogomladenca Hrista, Besmrtno sunce i Istočnika našeg Spasenja!..
To radosno viđenje mi i danas proslavljamo, ali ne samo kao istorijski događaj već, pre sveg, i iznad sveg, kao rođenje Boga u nama, u našim srcima.
Slavimo večnog Boga koji se rađa u vremenu. Onog koji se ovaplotio u ljudsko telo i došao da uništi carstvo smrti da bi nas od nje izbavio, pokazao put spasenja i najzad priveo Bogu.
Okrenimo lice ka Bogomladencu Hristu i odlučno pođimo ka „Gori Tavorskoj“, Gori našeg Preobraženja i Spasenja. Neprestano se otvarajmo ljubavlju prema Bogu i bližnjima, praveći i pripremajući kolevku za Bogomladenca Hrista koji se radi svih, a ne samo radi nas, rodio, stradao, na krstu raspet, pogreben bio i Vaskrsao. Znajmo da se bez ljubavi prema Bogu u nama, ne može roditi ni ljubav prema bližnjima, ljubav kojom nas je Gospod voleo i kojom nas još uvek voli. Samo tako postupajući, doživećemo radost ovog velikog praznika, praznika anđela i ljudi, Neba i Zemlje i tako osvetljeni i prosvetljeni, moći jedni drugima, posvedočiti istinu Bogorođenja.
Rođenjem, Tvojim, Hriste Bože, naš, zasija svetu svetlost razuma, u kojoj oni koji se zvezdama klanjahu, od zvezde naučeni behu da se poklone Tebi – Suncu Pravde, i da poznaju Tebe s visine Istoka; Gospode, slava Ti!
Mir Božiji – Hristos se rodi!
Priredio: pf dipl. fil. Velibor Mihić, knj.
Izvor: spc.rs, sh.wikipedia.org, svetigora.com, google.rs
oOOo