Kad se Prelomna tačka u životu desi jednom poukom

 

SUDBINA I SREĆA

Kako i kad vam se desi prelomna tačka u životu kada vam jedna duhovna pouka preokrene tok života na bolje

 

A jedan poziv menja sve … (1000 godina) – Partibrejkersi

Prelomna tačka je u matematici i u naukama granično mesto dve dimenzije ili dve stvarnosti koje su drugačije. U kolokvijalnom smislu i u običnom životu se pod tim pojmom podrazumeva neki dogadjaj koji je čoveku izmenio tok posla, zdravlja, života, bilo na bolje ili na gore. Često se smatra da je to upliv sudbine ili jednostavno slučajna sreća.

Popularna literatura o uspehu u životu je puna romansiranih priča o uspehu koji je došao preko noći, nekim čudom – desilo se nešto što je magičnim putem od običnog čoveka stvorilo uspešnog poluboga. Takvih priča ima mnogo i u ulickanim biografijama bogatih i uspešnih ljudi, svuda stoji neka misteriozno i neobična priča o iznenadnoj promeni i sili koja im je promenila tok života na bolje. Često takve tvrdnje imaju nameru da stvore oreol sudbinske izabranosti oko našeg junaka, kao da je on miljenik neba u najmanju ruku, izabrani srećnik. A ljudi vole da veruju da je sreća važnija nego minuli rad, da je sudbina značajnija od ulaganja u sebe i napora da se nešto savlada.

Naravno, niko ne pominje da je do tog prelomnog momenta u njihovim životima bilo puno pripremnog rada, muka i tegoba, napora i borbe. To trpljenje i mučenje u životu nije interesantno ljudima, jer obični ljudi vole laka instant rešenja, verujući da i njima to može da se desi, da oni mogu da postanu izabrani ljubimci sudbine. A stvarnost je upravo suprotna.

Stvarnost uspeha je opisana jednom zanimljivom pričom koja kaže da je uspeh u životu nalik na kopanje Sueckog kanala. Naime, kopanje tog kanala počinje ne od obale mora, nego od sredine kopnenog dela kuda kanal treba da prodje i tako se prema jednom i prema drugom moru kopa iz sredine zemlje godinama i decenijama (dansa zbog mehanizacije to ide brže), dok se ne stigne na zadnjih 10-20 metara do obale mora i vode.

I u jednom trenutku, bez asistencije ljud ali zbog velikog pritiska na zemlju, voda sama probije zadnju zemljanu prepreku i ispuni kanal vodom. Samo more je na kraju dovršilo kopanje radnika. To je uspeh koji deluje kao čudo, kao da je sama voda iskopala kanal a ne one hiljade dana upornog kopanja radnika pod jarkim suncem i u vrelom i zagušljivom pesku.

To je tako u životu, uspesi ljudima deluju magično i lako. Svi gledaju onih zadnjih 20 metara kopanja i spektakl kada voda probija zemljani nasip i puni kanal. Kao da ljudi nisu ništa radili nego je sama priroda sve odradila.

Medjutim, u životu nema prečica, ako ste pošten igrač. I to je zaista tako, nema kraćeg puta, svuda negde stoji neki veliki rad iza svakog uspeha. Godine usavršavanja, proba i pokušaja, napora, borbi i poraza. I onda se desi nešto, neka prelomna tačka, koja vas podigne visoko. Ili nisko, ako vam je put ispunjen greškama i gresima.

Postoji i situacija ako taj vaš životni kanal niste iskopali do samog kraja, mada ste uporno kopali ali ne naslućujete kraj, pa neko mora da vam pomogne i da kaže čarobnu reč: Kopaj još tri dana i pojaviće se voda!

To je prelomna tačka i to se meni desilo, i ako bih želeo da budem neiskren, rekao bih da mi je mudri učitelj rekao samo jednu rečenicu od 5 reči i da je to bilo dovoljno da mi promeni život. I zaista se tako desilo, mudri otac Serafim mi je na moje pitanje oko nekih ličnih stremljenja rekao samo jednu rečenicu sa 5 reči, koju sam slepo poslušao, jer sam naučio da je duhovnik „uvek u pravu“. I to mi je promenilo život na bolje.

No, ne može se nadati svako da će mu se desiti tako nešto, jer mnogi svoj kanal kopaju u pogrešnom smeru, pa umesto da idu ka moru idu dalje u pustinju. Njima treba duhovna pouka ili životno usmerenje ne da dodju do kraja, nego da ne idu jalovo stranputicom.

Naravno, u mojoj priči o uspehu, nije ispričano kroz šta sam sve morao prethodno da prodjem, kroz kakve borbe i kakva iskušenja, učenja i spoticanja, da bih tako okaljen i spreman mogao da izadjem pred oca Serafima i da mi on kaže samo jednu rečenicu koju sam mogao da shvatim i razumem, rečenicu koja je postala prelomna tačka mog života.

Kad je učenik spreman, učitelj dolazi.

U celoj ovoj priči uopšte nije bitno ni šta sam pitao oca Serafima, ni šta mi je otac rekao. To je samo jedan aspekt mog života, kao što ima i mnogo drugih stvari koje su nerešene i gde se uporno kopa, kopa, kopa, a ne zna se gde smo stigli.

I što je još zanimljivije, otac Serafim nije moj duhovnik, niti me savetuje ali sam se u jednom trenutku našao pored njega i spontano ga upitao ono što me je mučilo. Slične stvari i pouke je on davao i govorio i drugim ljudima, čak i mojim poznanicima, ali ga oni ili nisu razumeli, jer se nisu dovoljno spremili za pitanje koje postavljaju i odgovor koji treba da usvoje ili su smatrali su da su oni već iskopali svoj Suecki kanal a bili su daleko od mora. U tom smislu imam iskustvo sa jednim svojim prijateljem, kome je otac Serafim takodje bio prelomna tačka, koji je bio na nebu jedno vreme, a onda se u potpunosti vratio na staro i potonuo još niže. Dobio je bio šansu ali je nije iskoristio jer nije zadržao dar koji je dobio. Da li zato što je bio lenj, samozadovoljan, sumnjičav, nerevnostan, ko bi to znao osim njega samog. No, prouštena šansa.

Prelomna tačka je mesto za one koji su nevidljivo uspešni. Rade i trude se a rezultati slabi ili nevidljivi, ali ne odustaju. U životu pravoslavnog hrišćanina to znači da čovek treba da živi jevandjelski, trpljivo i revnosno, jer tek tada mu dolazi s više (s neba) pomoć. Valjda sam bio uspešan u „kopanju svog kanala“ jer sam ispunjavao sve ono što otac Serafim postavljao kao preduslov ispravnog hrišćanskog života, kada sam bezrezervno prihvatio sugestiju koju mi je on u ključnom trenutku dao. Z a razliku od mnogih vernika koji „demokratski diskutuju o poukama koje dobiju“ sam nisam sumnjao u njegovu pouku, nisam propitivao, nisam se raspravljao, samo sam mirno prihvatio to što mi je rekao da uradim. I radio sam to što mi je postavio kao zadatak uporno i strpljivo.

I desilo se TO što sam želeo.

Desila mi se prelomna tačka. Otišla je u pozitivnom smeru i nije se vratila nazad.

Tako da sada mogu da vam pričam bajkovite priče kako mi je jedna rečenica promenila život i kako jedan poziv menja sve.

https://www.youtube.com/watch?v=QMXmXHPP_xg

Zlatko Šćepanović