Karikatura Srbija je obećana zemlja i samopoštovanje nacije

 

NE PROPUSTI TEKST !

O „Obećanoj zemlji”

Karikaturom objavljenom u „Politici“, uveravaju nas da Srbiju i njenu budućnost grade karikirane ličnosti koje stoje okupljene oko velikog srpskog grba… Kako da Srbija stvarno postane obećana zemlja?

Više od devedeset godina živim u Srbiji. Bio sam njen pripadnik u svim njenim fazama, od perioda Kraljevine Jugoslavije do današnje Republike Srbije. Kada se osvrnem na taj krnji vek, živim u uverenju da sam ga proveo normalno i zadovoljno bez obzira na to u kojoj formi je država nosila ime. Od prvih osnovačkih dana, od prve đačke knjižice, prvog sricanja „Politikine” „Sili simfonije”, pa preko gimnazijskih i studentskih dana, uvek sam osećao svoju državu negde oko mene, osećao red i rad i bio zadovoljan svojim razvojem, u uverenju da svojim znanjem doprinosim ugledu svoje zemlje.

Ima vrlo različitih država – od onih koje se mirno i umešno razvijaju i napreduju, ali ima još više onih koje bi da otmu od drugoga, kroz male ekscese do imperijalnih ratova. I tu je koren permanentnih sukoba i svetske politike. Srbija je mala zemlja i ne poseže za tuđim dvorištima. Ali izvestan broj agresivnih država nasrću na male i nemoćne radi pljačke njihovih dobara.

Neiskreni, lažni i perfidni neprestano insistiraju na satanizaciji Srbije. Srbija je mala istorijska zemlja, ni od koga ne traži ništa, nema nikakvih pretenzija prema susedima, pa i takvu je decenijama ne ostavljaju na miru. Satanizacija je proces koji traje po formuli: prvo satanizovati najuglednije ličnosti jedne zemlje, a zatim satanizovati celu zemlju, izazivati razne provokacije i na kraju sve pripremiti za barut i avione.

I mala Srbija je izdržala razorne razmere satanizacije, i veliki deo agresorskog repertoara bio je sručen na našu zemlju. Nastavlja se u mekoj formi i dan-danas, uprkos tome što mnogi iz tog drugog sveta hvale Srbiju da je kooperativna i da računaju na nju. Naivni, zamislite se nad ovim pohvalama! Umesto, kako je red u celom svetu, da se pohvale slave na bilo koji način. Kod nas to nije tako.

U pomoć je došla i karikatura. Uobičajeno je da se ona koristi da ismeje neke neprimerene stvari, da bude šaljiva, dovitljiva, satirična, rugalica, predmet zloupotrebe, ali i oruđe satanskih ciljeva. Setimo se karikature Alaha koja je svojom provokacijom podigla ceo svet na noge. Iz našeg novijeg iskustva znamo šta znači satanizacija danas. Pakao, sankcije, suze, izbeglice, otimačinu, progone, potiranje ljudskosti i smisla života.

Nažalost, satanizacija naše zemlje neprekidno još uvek traje, uprkos licemernim izjavama da se „odmakla od tridesetog mesta”. To što sankcije dolaze od agresivnih zemalja i njihovih glasnogovornika prirodna je stvar, ali je neprirodno da u toj istoj satanizaciji učestvuju i naši sugrađani koji kao da se takmiče sa strancima ko će da planira više zla našoj zemlji.

Razlog da napišem ovaj tekst o satanizaciji Srbije jeste napor kako da te agresivne procese zaustavimo. U novogodišnjem broju „Politike” dobili smo karikaturu – čestitku pod naslovom „Obećana zemlja“ u kojoj se na najperfidniji način ponižava Srbija. Ovom karikaturom nas uveravaju da Srbiju i njenu budućnost grade karikirane ličnosti koje stoje okupljene oko velikog srpskog grba. Tu su poređane razne spodobe koje počinju od jedne ličnosti sa fantomkom i kapuljačom na glavi, pa se pored nje ređaju ličnosti sa lancima, sa sekirom i čekićem uz koje stoje još i džeparoši i kockari sa tri kuglice, stoji jedna karikatura sveštenika i, da bude još malo više pritiska, tu je za svaki slučaj prisutan i jedan tenk.

Svi odreda su moji sugrađani, sunarodnici, nikog od takvih ne znam, to je neki drugi infernalni svet sa gargujskim fizionomijama koji nam šalju ciničnu čestitku Obećana zemlja.

Genijalni i nenadmašni karikaturista „Politike“ Pjer i njegov naslednik Kušanić prevrnuli bi se u grobu kada bi videli ovaj tekst. A on je napisan s namerom da je i u najmanjim stvarima koje se podmeću Srbiji potrebno dobro otvoriti oči i učiniti onoliko koliko se može da se preseče put satanizmu. Ko će drugi nego mi čije se kože to tiče.

Satanizacija je đavolski start za sve nedaće koje smo doživeli u novijoj istoriji, ali istovremeno i permanentna pretnja da ona može ići još dalje i dublje negirajući uspostavljene civilizacijske odnose među narodima.

Autor teksta: Mihajlo Mitrović, arhitekt

Izvor: politika.rs

Priredio: pf Velibor Mihić, ur., web riter

oOOo