ZNANJE NA KLIK
Prednosti i mane Vikipedije (Wikipedia)
Vikipedija je korisna, ali ima i loše strane, pogotovo kada je reč o tekstovima o politici. Oko nekih informacija se vode pravi „uređivački ratovi“, prenosi stručnjak za komunikacije iz Bamberga Rudolf Šteber.
Vikipedija je postala glavni izvor informisanja za sve generacije
DW: Kako Vi kao proučavalac komunikacije koristite Vikipediju?
Rudolf Šteber: Koristim Vikipediju pre svega kao proširenje mojih istraživanja i da bih našao podsticaje koje mogu da produbim.
Kakve rezerve imate kada je reč o standardima kvaliteta, pouzdanosti i nedostatku kredibilnosti?
Na to ne mogu da odgovorim generalno, to vrlo zaisi od tematskog konteksta. Tekstovi koji se tiču opšteg političkog diskursa, na primer, „izbegličke krize“, treba uzimati sa rezervom. Ali, ipak možete da pogledate i kako su izgledale prethodne verzije teksta. U osnovi je Vikipedija dobar leksikon. No, sa naučne tačke gledišta, nije dobro što neki studenti, pa čak i neke moje kolege, smatraju da im je ona dovoljna za bavljenje naukom. To je veliki nesporazum.
Znači li to da Vikipediju treba dopunjavati drugim izvorima?
To se mora. Vikipedija je leksikon. A zadatak leksikona je da reprodukuje određeno stanje komprimiranog znanja. To Vikipedija radi sasvim pristojno – uz izvesne nedostatke. Jer, tendencija je da se tekstovi stalno povećavaju. Tu bih ja želeo preciznije i kraće informacije – kakve možete naći u „Brokhausu“ i „Enciklopediji Britanika“. Leksikoni nude kondenzat znanja o stvarima o kojima znate vrlo malo ili ne znate ništa – oni nemaju veze sa glavnim zadatkom nauke da postavlja pitanja i probleme. Oni odgovaraju na pitanja o činjeničnom znaju („šta je šta?“) ali ne i o problemski orijentisanom znanju o metodama („kako?“)
Prof. Rudolf Šteber savetuje studentima: Vikipedija se mora dopunjavati i drugim izvorima
Koje su po Vama najveće sadržinske slabosti Vikipedije?
Mogu da kažem da je upravo moja oblast – nauka o komunikaciji – slabo zastupljena. Mojim kolegama, kada je reč o procedurama održavanja kvaliteta, tu nedostaje nivo kakav imaju naučne publikacije. Čini nam se da o nama sude ljudi koji nisu specijalisti. Zbog toga su mnogi naučnici iz moje struke uzdržani, a ja pretpostavljam da je tako i u drugim oblastima. A to me legitimiše da ukažem studentima da postoje i stručni leksikoni, kao i časopisi i knjige.
Vikipedija nije samo platforma za širenje znanja, već je ponekad i poprište borbi oko korektnog predstavljanja i interpretacija. Kako Vi ocenjujete to rvanje oko istine?
Velika prednost Vikipedije je u tome što se vide i prethodne verzije teksta. Ta transparentnost je pozitivna i ona gotovo da čini Vikipediju zanimljivom za moju nauku. No, principijelno gledano, dnevna aktuelnost nije primerena jednom leksikonu. Mogućnost tog leksikona da obrađuje i najaktuelnije stvari je istovremeno i uzrok njegove slabosti. Ali to se ne može promeniti.
Vikipedija prenosi da je objavila 37 miliona članaka na gotovo 300 jezika. U SAD je ovaj internet-leksikon na šestom, a u Nemačkoj na sedmom, mestu liste najposećenijih internet-adresa. I pored toga, Vikipedija je stalno na meti optužbi da je podložnba vandalizmu i sadržinskom uticaju firmi i organizacija. Šta kažete o tome?
To nisam statistički proverio, ali to je problem koji je nerešiv: postoje autori čiji se pravi identitet ne zna i koji u Vikipediju ugrađuju PR-tekstove. To rade rafinirano pa se njihov postupak ne može brzo otkriti. Mislim da je to poblem koji proističe iz strukture otvorene zajednice i ne može se rešiti. Ali, to je povremeno vrlo krupan problem; ako pogledate šta je pisano o pojedinim političarima, videćete da je tu bilo pravih „uređivačkih ratova“. Tako je bilo sa tekstovima o Ukrajini na engleskoj Vikipediji. Kada god vidite da je neki članak često menjan, postaće vam jasno: to je problematičan tekst.
U Nemačkoj se portal Vikipedije otvara više od milijardu puta mesečno. I dok Vikipedija sa razvijenim jedrima plovi internetom, ponos nemačke enciklopedistike, Brokhaus, polako tone. Je li Vam žao zbog toga?
Da, zbog sažetosti i preciznosti ranije leksikografije. Za žaljenje je to što su Brokhaus i Enciklopedija Britanika nestali. Ti leksikoni su imali fino podeljen sistem različitih dužina tekstova, već prema njihovoj važnosti. Naravno, kao kontraargument može da se kaže i da relevantnost zajednice na internetu ne sme da se potcenjuje.
Klaus Kremer
Izvor: DW
Profesor Rudolf Šteber predaje nauku o komunikacijama na univerzitetu „Oto Fridrih“ u Bambergu. Glavna tema njegovog rada je evolucija komunikacije, javnosti i medija.