Proslava 100-godišnjice
Knjaz Nikola: „Živilo naše milo Srpstvo!“
Mojkovačka bitka Montenegra i Crne Gore
Svetli događaj crnogorske istorije umesto nacionalnog ponosa izaziva podele i osporavanja…
Proslava stogodišnjice Mojkovačke bitke još jednom je poslužila na tlu Crne Gore kao poligon za unutrašnjopolitička prepucavanja. Svetli događaj crnogorske istorije, kada je brojčano i oružano slabija vojska kralja Nikole porazila carske austrijske trupe – umesto nacionalnog ponosa, danas izaziva podele i osporavanja. Nije tu pomogao ni umeren ton premijera Mila Ðukanovića, koji kao da nije dao za pravo današnjim ekstremnim crnogorskim istoričarima.
Dva skupa u Mojkovcu, u razmaku od samo dve nedelje, iskazala su svu dubinu današnjih crnogorskih podela, za koje mnogi smatraju da svoje korene vuku upravo iz ovih dešavanja stogodišnje davnosti. Mojkovac je 1916. bio kamen međaš koji je ne samo poslužio kao „dokaz” onima koji u njemu vide navodno besmislenu i nepotrebnu žrtvu za Srbiju, već je dve godine kasnije ugrađen u temelj ujedinjenja Srbija i Crne Gore. Današnji Montenegrini, utisak je, ne mogu to nikako oprostiti svojim precima Crnogorcima. Kao da vekovima pre toga Crna Gora nije bila druga srpska žrtva i kao da je Prvi svetski rat bio nešto što se njih nije nimalo ticalo…
Tako je na skupu u organizaciji Matice crnogorske i Skupštine opštine Mojkovac, održanom 21. decembra, glavno pitanje bilo – da li je Crna Gora nepravedno žrtvovala svoju vojsku i državu za „interese saveznika”? Pripadnici ove grupe mišljenja obično u prvi plan ističu da je crnogorska vojska posle pobede na Mojkovcu kapitulirala, a da je država Crna Gora nestala kao država. To što je državnost i Srbije i Crne Gore, kroz zajedničku državu Jugoslaviju, bila veoma brzo nakon toga obnovljena, u ovim krugovima se tumači kao tragedija i pad u srpsko ropstvo.
„Mojkovačka bitka bila je poslednji blesak crnogorskog junaštva i viteštva uoči gašenja crnogorske države”, rekao je profesor Mladen Vukčević. Mojkovačka bitka, po njegovoj oceni, iako pobedonosna, imala je negativne pravne posledice, što je kulminiralo slomom suverene države Crne Gore i njenog „ujedinjenja” sa Srbijom.
Hrvatski istoričar Željko Karaula, kako prenosi Beta, predstavio je na skupu u Mojkovcu dnevnik austrougarskog generala, Hrvata Stjepana Sarkotića, u kome je navedeno da su predsednik srpske vlade Nikola Pašić, visoki oficiri Božo Janković i Petar Pešić „planski radili na kapitulaciji Crne Gore”. „Pešić je izdao bratsku i savezničku zemlju, bratsku i savezničku vojsku koja ga je prihvatila sa poverenjem”, zapisao je general Sarkotić, a Crnogorcima preneo hrvatski ekspert.
Ove „istine”, međutim, osporene su dve nedelje kasnije, na ovom istom mestu, na svečanoj akademiji u mojkovačkom kulturnom centru. Sala je bila pretesna da primi sve one koji su došli kako bi čuli slovo o najslavnijoj bici u istoriji Crne Gore. Pored audio-zapisa poruke kralja Petra Karađorđevića i kralja Nikole pred sam početak Prvog svetskog rata, na skupu su govorili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop budimsko-nikšićki Joanikije i akademik Matija Bećković.
OOOOOOOOO
Poruka kralja Nikole Petrovića Crnogorcima
Kralj Nikola Petrović
Posebno je značajna poruka kralja Nikole Crnogorcima, koja je u potpunoj suprotnosti sa tvrdnjama crnogorskih istoričara bliskih današnjim vlastima:
„Crnogorci, Austrija je objavila rat našoj dragoj Srbiji, objavila ga je nama, objavila ga je srpstvu i celom slovenstvu. Našu pravednu stvar uzela je u zaštitu moćna Rusija, predstavnica velikog slovenstva i naša vekovna zaštitnica sa svojim prosvećenim saveznicima. Crnogorci, krv se već lije na Dunavu, Savi i Drini, lije se na granicama naše moćne zaštitnice Rusije i njene saveznice Francuske, pa sad ko je junak na oružje, ko je junak nek sledi koracima dva stara srpska kralja, da ginemo i krv prolivamo za jedinstvo i slobodu zlatnu. Na našoj strani su Bog i pravda, mi smo hteli mir, nametnut nam je rat. Primite ga kao i uvek, primite ga srpski, junački, a blagoslov vašega staroga kralja pratiće ve u svim vašim podvizima. Živeli, moji mili Crnogorci, živelo naše milo srpstvo, živela naša moćna zaštitnica Rusija i njeni saveznici.”
„Još traje borba za čast i obraz Crne Gore koja se ne miri sa vladinom izdajom Janka i Mojkovca, Kosova i Rusije“, rekao je vladika Joanikije i naglasio da se „bratski i nedeljivi narod Srbije i Crne Gore u Velikom ratu herojski i jednodušno suprotstavio nadmoćnoj, osvajačkoj, vojsci Austrougarske monarhije i njenih saveznika, krstašima i krstolomima 20. veka, pretečama Hitlera i NATO agresije”. Junaštvo serdar Janka i njegove vojske ravno je kosovskom, i po smislu i po zaveštanju, pa zbog toga Mojkovačku bitku doživljavamo kao nastavak Kosovske, poručio je Joanikije i citirao pesmu mojkovačkih junaka: „Mi smo pali, prošlost krunišući”.
Matija Bećković kazao je da su i Hristos i Mojkovac rođeni na Božić i da zato „nema Božića bez Mojkovca, ni Mojkovca bez Božića“. „Mojkovačka bitka je deo Kosovskoga boja koji traje i trajaće do poslednjega vremena. Kao što se za Kosovsku bitku do kraja neće znati da li smo je dobili ili izgubili, tako se ni za Mojkovačku još ne zna jesmo li poraženi ili pobednici, da li je bila velika ili mala, to zavisi od svih nas“, rekao je akademik i podvukao da „samo srpski narod ostaje, onaj jedan te isti i jedini”. Bećković je podsetio da nije prvi put da se pucalo na srpski narod, sa svih strana i iz svih oružja: „Ubijani smo, bez spiska i bombardovani redom, i to, po pravilu, na najveće pravoslavne praznike.“
OOOOOOOOOO
Autori: Novica Ðurić, Bojan Bilbija
Priredio: pf Velibor Mihić, web riter
oOOo