ZLATOKOSA
Mojoj zlatokosoj unuci
Spustio sam glavu na jastuk polako, da je ne probudim. Lice mi je zaronilo u plave uvojke, a najlepši miris potpuno odvojio od stvarnosti. Divan, predivan osećaj. Nikakav zvuk sa televizora, sa ulice ili govor ukućana nisu mogli da mi poremete mir, spokojstvo koje sam osećao. Uplašio sam se da će ovaj trenutak biti prekinut, da će se probuditi. Vrhovima prstiju mazio sam je po kosi, posmatrajući to savršenstvo očiju, nosa, belog lica, obrva, trepavica i poluotvorenih usta. To je moja Zlatokosa, to je moja unuka u lakom popodnevnom snu.
Moja Emilija
Ima li veće sreće od ljubavi prema deci svoje dece? Pa još kad je ta ljubav uzvraćena, onda više ni nebo nije granica. Onda ste zarobljeni u čarobnom krugu ljubavi i straha. Dovoljno ste stari i iskusni da znate šta znači voleti, ali ta starost i to iskustvo unosi i trajni strah i nemir i brigu kad su deca u pitanju.
Nije tačno da se unuci vole više od rodjene dece. Nije to ista ljubav da bi mogla da se meri. Dok ste mladi uglavnom pokušavate da tu svoju decu prilagodite svom životu, pa u tom nastojanju previdite da ih treba što više nositi, maziti, grliti i ljubiti, ma koliko vam to remeti san ili produžava period u kom bi da se vratite u „prethodni život“. A kad vas „otkače“ i počne da ih bude blam ukoliko ih zagrlite i poljubite ispred škole ili u njihovom društvu, onda počinjete da shvatate da ste propustili nešto važno u životu. To se ne nadoknadjuje igračkama, crtanim filmovima ili mobilnim telefonima.
Zlatokosa Emilija
Obično za decu vaše dece imate više vremena. Možda želite da nadoknadite propuste iz mladosti, možda želite da se „osvetite“ deci – poznata je „kletva“: „Da Bog da imao dete kao što si ti bio“, ili ste jednostavno takvi. Kako god, ništa ne može da zameni taj osećaj kad vam unuče pruži ruke, kad ga uzmete u naručje i kad vas zagrli oko vrata. A kad još dospe da peva i igra sa vama, ili kad vam, kao vrhunac, kaže da vas voli, onda ste doživeli otkrovenje da je vaša misija na ovoj planeti ispunjena. Spokoj dečijeg sna, koji uspete da ukradete i koji ovlada vašim čulima, delotvorniji je od bilo kojeg leka.
Život sam uvek doživljavao kado teniski meč. Naravno da želite da pobedite, ali za to vam je potrebno da osvojite bar jedan gem više od protivnika. Ako to i potvrdite, onda ste obezbedili pobedu. Ta potvrda su ta mala divna stvorenja.
Volite ih, čuvajte ih, mazite i pazite. Oni su vaša budućnost, oni su dokaz da je vaša misija ispunjena. Mudri Duško Radović je rekao da je bolje biti nečiji deda, nego samo deda. Istina, vaistinu istina deda.
Aleksandar Zlatar