Šta je trol – tolovanje i trolovi na internetu i u životu

 

Tamo, oni – odmah pored nas!…

TROLOVI SU MEĐU NAMA!

Šta je trol i kako nastaje trolovanje. Trolovi na internetu i u mitologiji

 

Šta je, sad, pa, to – TROLOVI?!… Nikad čuo!… Trolovi… još nam, samo ALE FA… pardon!… TROLOVI fale… pa smo na konju!…

Hm, to, što vi ne zate, ne znači da trolovi ne postoje!… To je jedno… Drugo, pa, evo.. čitajte…

Trolovi…

Trolovi su stvorenja iz nordijske mitologije, divovski i nezgrapni stanovnici divljine. Načini na koje se prikazuje se razlikuju, ali obično su to stvorenja s velikim nosevima, dugačkim stopalima i dlakavim tijelima, neprijateljski raspoložena prema ljudima…

Vidi-vidi!…

U nekim pričama, trolovi su noćna bića koja se izlaganjem Sunčevoj svetlosti, to jest, suncu, pretvaraju u – kamen!

Dakle, to su stvorenja… čudovišta koja u pričama i legendama prouzrokuju razne štete. Ali – pazi, sad, ovo čudo! – oni postoje i na internetu, to su internet-trolovi…

A gde?…

Ima ih, svud! Anonimni su i često zlobni. Prave probleme na forumima, društvenim mrežama i sabotiraju blogove. Njihov cilj je ometanje komunikacije na internetu. Neki od njih, čak, vređaju učesnike diskusija ili izbacuju rasističke parole. Nemaju  ni truni kućnog-domaćeg vaspitanja!

Bogami, kao da se, malo, OPSEĆAM… prepoznajem!…

Trolovi sve znaju bolje, gunđaju, nerviraju, gnjave… Neki su stručnjaci, drugi, samo, žele da unište diskusiju, kao dete koje na plaži zgazi pažljivo napravljeni peščan dvorac. Neki troluju namerno, a drugi u afektu – kad se uzbude zbog neke teme. Stvar karaktera… navodno, imaju karakter… u šta, čisto, sumnjam…

Daleko im lepa kuća!…

Ne morate dugo da ih tražite. Posebna vrsta su neki od fudbalskih navijača na Facebooku. Ti internet-huligani se nazivaju navijačima, ali ne kriju svoje razočaranje lošom partijom svoje ekipe. DW, npr., piše da, to, može da se prati na stranici drugoligaša Fudbalskog kluba Keln: „Bezvoljni nesposobnjakovići!“, „Debili!“, „Gubitnici!“, „Kreteni, hvala što ste nam upropastili nedelju!“ Tako i drugi korisnici začuđeno mogu primetiti kojom brzinom se nivo komentara pogoršava, pogotovo posle poraza… trolovi ne vole da gube!…

Trolovanje u dobrotvorne svrhe?!…

Još gore stvari mogu se pronaći na stranici hatr.org. Tu se nalazi spisak,  zaista, zlih komentara trolova koji se svakodnevno mogu pronaći na stranicama društvenopolitičkog sadržaja. Blogovi s antirasističkim, feminističkim ili homofobnim sadržajem, najpopularniji su. Spominju se reči za koje bi vas u normalnom životu odmah tužili, ali…

Ima sveg – od seksualno ponižavajućih psovki, preko ekstremno nasilnog govora i maštanja o mučenju, do slavljenja Aušvica! Užas!… To je „kuća strave i užasa“, puna ljudi koji bi mogli da budu vaše komšije. Hatr.org pre otvaranja stranice upozorava: „Sadržaj može da izazove strah i traumatska sećanja. Teško je, podneti ga. Molim te razmisli da li želiš da se s tim suočiš…“

Ali hatr.org ne želi samo da predstavi „sabrana dela izbezumljenih nakaza željnih pažnje“. „Mi želimo da na trolovima bezobzirno zaradimo“, piše na stranici. „Prikupljeni novac želimo da stavimo na raspolaganje dobrim projektima“. Zbog tog hatr.org na stranici ima reklame, a zarađen novac donira se u dobrotvorne svrhe! Tako se, bukvalno, od đubreta – prave pare!… Trolovanje u dobrotvorne svrhe?! O, Bože!…

„Trolling“… i pažnja…

Reč trol je samo slučajno iz mitologije jer na engleskom je „trolling“ vrsta pecanja u kojoj se mamac (varalica) povlači kroz vodu. Internet-trolovi isto tako žele nešto da upecaju. I to pažnju. Zbog tog važi pravilo: „Ne hranite trolove (Don’t feed the Trolls)“. To znači: ne reagovati, samo ih ignorisati!…

Trolovanje kao umetnost!… Samo ne znam ČEGA!…

Ali, ima i drugih načina da se posmatraju trolovi. Dizajner komunikacija Štefan Krapic svoj diplomski rad posvetio je trolovanju. On veruje da je to neizostavni deo društva.

Stanovao je u buretu i…

„Starije je od samog interneta“, kaže Krapic za internet-izdanje lista „Cajt“. „Diogena iz bureta isto tako možete posmatrati kao trola. Živeo je na pijaci u buretu i ponekad urinirao na kritičare. Danas trolovanje nudi umetnički ili politički potencijal!“

Ako ćemo da se… hm!…

Trolovanje kao umetnost?! Sasvim je moguće, smatra Krapic, ako se izostave, zaista, grozni govor mržnje i mobing na internetu: „Dobar trol nije zabavan samo sebi, već i mnogim drugim ljudima“… Ene, de!…

Tako Peter S. na Facebooki uvek komentariše fudbalska i televizijska dešavanja zlobnim rečenicama. Bilo da se radi o utakmici Fortune Diseldorf („Na stadionu nemiri i zahtevi da se vrate pare: šampanjac je prevruć“), ili o novoj verziji popularnog nemačkog šou programa „Wetten dass“ („Konje možemo da eutanaziramo. Nažalost, TV-emisije ne mogu da ržu“). On ne štedi nikog. Njegove rečenice, uvek ispisane uz zao osmeh, sakupljaju brojne lajkove i – zabavljaju čitaoce – cilj je postignut…

Internet ne pravi razliku između dobra i zla…

Mogu li trolovi i kultura da se spomenu u istoj rečenici? Mogu. Jer, bilo da su zlonamerni ili smešni – trolovi su, kao i sve ostalo, deo interneta. Internet je slobodan i ne pravi razliku između dobra i zla. Korisnici to treba da razlikuju. Ono što trolovanje čini kulturom je što ono – TROLOVANJE – stvara sopstven jezik, kod za određenu scenu, koji se uvek obnavlja.
Tako nastaju mnoge „subkulture“. Takozvani „trolfejs“ (trollface) je prvo kružio po manje poznatim stranicama, pa posle i po 4Chan-u, mestu okupljanja internet-frikova svih vrsta. Sad je „trolfejs“ dostupan i kao aplikacija za mobilan telefon s kojom mogu da se menjaju slike.

Poznati su i „ragecomics“ – kratki stripovi sa pričama koje se nikad ne završe, dobro, nego glasnim „FFFFFFUUUUUUJJ“. Iskrivljuju se slike mački, dodaju im se čudni komentari. Sve se ogromnom brzinom širi po mreži. To se još zove: meme. Iza, skoro, sveg tog stoji kod – poruka koja se obraća specifičnoj grupi. Možete shvatiti, ali (i) ne morate. Mnoge stvari se preuzimaju i prenose jednostavno zato što izgledaju smešno. Lakmus-štos!…

Mogu li se oterati…

Manje smešni trolovi, oni koji ljudima prouzrokuju štetu i nanose bol, ne mogu se oterati s interneta. Međutim, većina dobro posećenih foruma i blogova imaju mere bezbednosti. Postovi se pre objavljivanja uređivački kontrolišu i tek tad puštaju na stranice. Ne dešava se, često, da se, uprkos tom, neki zao komentar provuče.

Ipak, možemo, samo, da se divimo posvećenosti koju kvalitetan trol pokazuje u svom poslu.

Ni na srpskim stranicama ne moramo da idemo predaleko da bismo naišli na trola.

U skoro svakoj diskusiji na internetu, naći će se neko da uvredi druge korisnike! Da iznese stav da nam je država previše zaostala, nacionalistički napadne sve ostale učesnike ili, na kraju, okrivi masone i CIA za sve što se dogodilo…

(MONDO)

Hm…

Trolovanje se može definisati kao namerno pokušavanje ometanja normalnog funkcionisanja Vikipedije i njenih urednika, administratora, programera i drugih ljudi koji rade na stvaranju njenih sadržaja i pomažu u njenom održavanju. Trolovanje je kršenje nepisanih pravila koja postoje u internet-zajednicama i obično se preduzima s ciljem da se stvore novi sukobi ili da se rasplamte već postojeći. Obično sadrži komentar jednog korisnika na račun kvaliteta izmene drugog korisnika. Ne treba ga mešati s dlakavim čudovištima koja obično žive ispod mostova, u pećinama itd.

Ovo da – ovo ne… he-he!…

Trolovanje nije uvek isto što i vandalizam, iako se i vandalizam može upotrebiti u svrhu trolovanja. Vandal može biti neko ko, jednostavno, uživa u unošenju lažnih podataka, u vređanju slučajnih korisnika ili širenju ličnih shvatanja na neodgovarajući način! Trol namerno zloupotrebljava slabosti ljudske prirode ili onlajn-zajednice kako bi iznervirao druge korisnike!…

Polutani… ti su najopasniji… ni-za-glavu-ni-za-rep!… U stanju su da te ubede da je šećer mleko samo zato što je beo!…

Ima mnogo vrsta korisnika-štetočina koji se, ipak, ne mogu svrstati u trolove. Korisnici koji vole da ulaze u rat izmenama, ili u ratove oko neutralne tačke gledišta, nevaspitani korisnici, korisnici koji stalno kritikuju Vikipedijinu strukturu i procese ne mogu se uvek svrstati i u trolove.

Osnovna karakteristika trolova je što ih daleko više interesuju reakcije drugih korisnika na njihove izmene nego ono što obično interesuje Vikipedijance: tačnost, proverljivost, razumljivost i opšti kvalitet članaka. Ako trol ne dobije odgovor na svoje izazivačke izmene, onda teško da se može smatrati trolom.

Osnovna politika u vezi sa trolovanjem je vrlo jednostavna: molimo vas, uzdržite se!..

Internet-trolovi – saboteri sadašnjice…

Oduvek su postojali saboteri koji su iz obesti ili zato što su bili plaćeni radili na tom da rasture određenu ideju, pokret ili akciju. Profesionalni saboteri su se uvek krili u masi, potpuno neprimetni, ili su se ulagivali naupućenim pojedincima da bi pridobili njihovo poverenje, čekajući unapred dogovoren trenutak da stvore konfuziju, izazovu nemir i stvore razdor. Oni koji su to radili iz obesti bili su uglavnom poznati i lako uočljivi. A pred izbore – naročito! – namnože se, ojačaju, naraste im pamet!… Sve znaju, u sve se razumeju… nadobudni proroci… enciklopedijski tumači VERTIKALE VREMENA i GRAMATURE SADAŠNJICE i sl.

S pojavom interneta i socijalnih mreža, pojavili su se i internet-saboteri (internet-trolovi ili,samo, ili, tek, trolovi). Njihov zadatak je isti kao i zadatak sabotera iz prošlosti – samo što ih je danas, zbog neobaveštenosti velikog broja ljudi – teže prepoznati… završili su kurs maskiranja pa…

Vrste trolova… pribeležite u sveščicu…

– Trolovi iz zabave (obesti i dosade)…

– Profesionalni trolovi (službenici tajne policije, političkih partija, zaposleni  kod tajkuna, korporativni najamnici, kontrolori na portalima main stream medija)…

To je danas, bato, zaposlenje! – ma koliko u to malo ko verovao! – kao što je posao zidara, ili menadžera prodaje, ili… Oni su plaćeni „od strane“  vlasnika korporacija, političara, vrha tajne službe i njihov posao je da prate sve i miniraju. Obično napadaju sinhronizovano, u grupama, lajkuju jedni drugima komentare, tako da neupućen čovek dobija utisak da su njihovi stavovi cenjeni jer upućeni ljudi ignorišu ovakve genetski modifikovane organizme.

Kako prepoznati profesionalnog trola?…

Internet trolove je teško prepoznati, odmah. Prvi signal su komentari kojim odvraćaju ljude od teme, off topic poruke kojim pokušavaju da izazovu emotivne odgovore prekidajući normalan tok diskusije.

Obično imaju čudne nadimke i pseudonime, imaju tuđe slike ili nemaju ni jednu sliku na svom profilu. Drugi, pak, i imaju slike na profilu, obično na svojim profil-stranama pišu o potpuno nebitnim stvarima ili se svojim izjavama na ličnim profilima predstavljaju kao veliki dušebrižnici dajući nam tako potpuno pogrešnu predstavu o sebi.

Takvi će uvek pokušati da vas u prvo vreme podržavaju dobijajući tako poverenje kod vas, ali malo-pomalo će vam nametati svoje stavove i mišljenje.

Teško ih je odmah prepoznati, ali najosnovnije pravilo bi bilo: MISLITE SVOJOM GLAVOM!…

Ne prihvatajte olako internet prijateljstva sa nepoznatim ljudima!…

I nemojte se nervirati ako neko počne da vas sabotira. Ignorišite ga!…

Rasprave na forumima, na Youtubeu ili Facebooku često skrenu s početne teme, a ponekad vas i komentari nekih korisnika ‘izbace iz takta’ i iznerviraju. Takvi korisnici koji namerno provociraju i žele vam zagorčati život su… da, da… ONI!…

Mogu biti veoma uvredljivi ako im se suprotstavite!…

Osnovni cilj internet-trolova je da sadistički uživaju u nevolji drugih, ali i da se, pritom, jednostavno, zabave! Trolovi na internetu imaju osobine kao i osobe koje pate od posebnog poremećaja koji u sebi ima elemente sadizma, narcisoidnosti,  psihopatije i makijavelističkog sindroma…

Neki trolovi vole da kritikuju projekt, njegovu politike, korisnike, administratore, ciljeve. Često se te kritike manifestuju kao optužbe za zavere ili stvaranje klanova, ili se pretvaraju u prave kampanje koje imaju cilj da proguraju pristrasni pogled na neke teme, ili da ocrne određenog korisnika, i sl.

Na primer, trolovi-rasisti!…

Na primer, trolovi rasisti, kad im se neko suprotstavi, obično optužuju Vikipediju za marksizam, komunizam ili političku (ne)korektnost. Konstruktivna kritika projekta je uvek dobro došla, ukoliko je izrečena na pravom mestu. Ne preporučuje se da se kritike postuju na više mesta, ili na mestima koja očigledno ne služe za tu svrhu, kao na primer članci ili stranice s politikama Vikipedije. Isto kao i pokretanje diskusije o kontroverznim temama — ako se radi u cilju unapređenja stvari i podsticanja konstruktivne diskusije, može biti od velike koristi projektu i korisnicima. Ako se radi zlonamerno i sa „zadnjim namerama“, može da stvori probleme. Naravno, ako se s novim korisnikom postupa grubo, on to može protumačiti kao zaveru, a naročito ako za te žalbe ne postoji određeno mesto…

Itd.

Priredio: V. V. Mihić, publ.

oOOo