Веселинка Стојковић
Слика Станислава Сугинтаса
Не хитајте, вали морски
Куд кренусте, морски вали, луде воде,
Што хучите тако силно, силе вајне,
Зар пођосте камо с’ не сме, искре сјајне,
Не знате л’ да хитате у непроходе?
Што вас носи из дубина, какве тајне,
Куд журите, коњи врани, светли роде,
Чека ли вас сунце ведро, звезде сјајне,
Не видесте л’ да зоре, дани, да све оде?
Не хитајте, не хитајте, вали морски,
Не хучите тако силно, силе вајне,
Ослушните ветри што вам носе горски;
И што кажу жита златна, пожњевена,
Небо што се мрачи, светлине бескрајне,
Шта то брда шапћу, сена покошена!
(Софија, Анушка моја)