BORBA SA SAMIM SOBOM
Šta je život i zašto autorka knjige Igra života smatra da sve počinje od nas i onoga što nosimo u sebi
Mnogi ljudi smatraju život borbom, mada on nije borba već igra.
Doduše, to je igra koju ne možemo uspešno da igramo ako ne poznajemo duhovni zakon. Stari i Novi Zavet izuzetno jasno iznose pravila ove igre. Isus Hrist je poučavao da je to čudesna igra Davanja i Primanja.
»Kako seješ, tako ćeš i žnjeti.« To znači da što god ispoljimo u svojim rečima i delima, to nam se i vraća. Ono što dajemo, to ćemo i dobiti.
Ako dajemo mržnju, primićemo mržnju. Ako dajemo ljubav, primićemo ljubav.
Ako lažemo, i nas će lagati. Takođe, naučili smo i da sposobnost imaginacije igra vodeću ulogu u igri zvanoj život.
»A povrh svega, krajnje prilježno čuvaj svoje srce (ili imaginaciju), jer iz njega izvire život.« (Izreke, 4:23)
To znači da se ono što čovjek zamisli, pre ili kasnije ispolji u njegovim delima.
Znam za čoveka koji se pribojavao izvesne bolesti. Bila je to veoma retka bolest koja se veoma retko dobija, ali on ju je neprekidno zamišljao i pročitao sve o njoj, i onda se jednog dana ona zaista pojavila u njegovom telu, pa je tako umro kao žrtva izvitoperene mašte, ili negativne autosugestije.
Kao što vidimo, da bismo uspešno igrali igru života, moramo da usavršimo sposobnost imaginacije. Osoba koja ima sposobnost imaginacije izvežbanu da zamišlja samo dobro, unosi u svoj život »svaku opravdanu želju svoga srca« – zdravlje, bogatstvo, ljubav, prijatelje, savršeno samoostvarenje, najviše ideale.
Maštu zovu i »Makaze uma«, jer ona iz dana u dan kroji i prekraja slike na koje čovek nailazi u svom umu, pa se on, pre ili kasnije, i u spoljašnjem svetu susretne sa onim što je stvorio u mašti. Da bismo uspešno izvežbali maštu, potrebno je razumeti na koji način radi naš um. Stari Grci su rekli: »Spoznaj samoga sebe«.
Um ima tri dela: podsvesni, svesni i nadsvesni. Podsvest je samo snaga, bez usmerenja. Ona je poput pare ili električne struje, i radi ono što joj se naloži. Sve što čovek oseća u dubini duše ili što jasno zamisli, biva utisnuto u podsvesni um i sprovodi se do najsitnijih pojedinosti.
Jedna žena koju poznajem u detinjstvu je uvek zamišljala da je udovica. Oblačila se u crnu odeću i nosila je dugi crni veo, a ljudi su mislili da je vrlo maštovita i zabavna. Kad je porasla, udala se za čoveka u koga je bila jako zaljubljena. On je ubrzo umro i ona je godinama nosila crninu i dugi veo. Slika nje kao udovice utisnula se u podsvesni um i u dogledno vreme se obistinila, bez obzira na nesreću koju je time stvorila.
Svesni um se naziva i smrtni ili karnalni um.
To je ljudski um koji vidi život onakav kakav je naizgled. On vidi smrt, nesreću, bolest, bedu i ograničenost svake vrste, i time utiče na nesvesno. Nadsvesni um je Božji um u svakom čoveku, i to je oblast savršenih ideja.
U njemu je, »savršeni obrazac« koji Platon pominje kao »Božanski plan«, jer Božanski plan postoji za svakog čoveka. »Ima jedno mesto koje samo ti možeš da popuniš i niko drugi, nešto što ti treba da uradiš, što ne može niko drugi.«
Savršena slika koja to predočava nalazi se u nadsvesnom umu. Ona često u bljesku proleti kroz svesni um kao nedostižni ideal: »nešto isuviše dobro da bi bilo istinito«.
U stvarnosti, to se čoveku u magnovenju pojavi njegova istinska sudbina (ili cilj) potekla iz Beskonačne mudrosti u njemu samom. Ipak, mnogi ljudi ne znaju šta je njihov istinski put, i žude za stvarima i okolnostima koje im ne pripadaju i koje bi im, ako bi ih postigli, samo donele neuspeh i nezadovoljstvo.
Jedna žena mi je došla i zamolila da »izgovorim reč« da će se ona udati za izvesnog čoveka u koga se zaljubila. (Ona ga je nazvala B.) Odgovorila sam joj da bi to bilo narušavanje duhovnog zakona, ali da ću izgovoriti reč za pravog čoveka, za »božanski izbor«, za čoveka koji joj pripada po božanskom pravu. Dodala sam: »Ako je B. pravi čovek, ne možeš ga izgubiti, a ako nije, dobićeš nekoga ko mu je
ravan«. Ona ga je često viđala, ali njihovo prijateljstvo nije napredovalo. Jedne večeri me je pozvala i rekla: »Znate, poslednje nedelje B. mi više ne izgleda tako divan«. Odgovorila sam joj: »Možda on nije božanski izbor – možda je neki drugi čovek onaj pravi«. Ubrzo posle toga, srela je drugoga koji se u nju odmah zaljubio i izjavio da je ona njegov ideal. Zapravo, rekao je sve ono što je oduvek priželjkivala da čuje od B.-a. Uskoro mu je uzvratila ljubav i sasvim izgubila interesovanje za prethodnog muškarca.
Ovde vidimo kako deluje zakon zamene. Ispravna ideja je zamenila pogrešnu i zato nije bilo nikakvog gubitka niti žrtava. Isus je rekao: »Potraži Carstvo Božje i njegovu pravednost; i sve što treba pripašće ti«, i rekao je da je Carstvo Božje u samom čoveku. Carstvo Božje je oblast ispravnih ideja, ili božanski obrazac.
Isus je poučavao da ljudske reči igraju glavnu ulogu u igri života. »Tvoje će te reči iskupiti, i tvoje će te reči osuditi.«
Mnogi su u svoj život uneli nesreću nekontrolisanom pričom.
Jedna žena mi je došla s pitanjem zbog čega sada živi u siromaštvu i skučenosti. Prethodno je imala dom, bila je okružena prekrasnim stvarima i imala je mnogo novca. Otkrili smo da su je kućni poslovi često umarali i da je stalno govorila: »Muka mi je od stvari i zamaraju me – volela bih da živim u nekom sanduku«. »Danas živim u tom sanduku«, rekla mi je. Samu je sebe rečima dovela do sanduka. Podsvesni um je lišen smisla za humor i često kroz šalu sebe dovodimo do nesrećnih iskustava.
Florens Skovel Šin