KAZNA
Dobar policajac. Istinita priča iz života
Vraćajući se sa godišnjeg odmora iz Crne Gore, polako i bez žurbe putovali smo po julskoj vrućini, približavajući se Podgorici usporio sam zbog mnogih kontrola saobraćajne policije, jer sam već prošle godine platio kaznu na mostu preko Morače u Podgorici.
Približavao sam se mostu i smanjio brzinu na dozvoljenu, međutim policajac koji stajao pri kraju mosta ugledavši moje vozilo pripremi palicu stop i poče mahanati da zaustavim vozilo. Ja u čudu ali ko zna šta će tražiti.
“Dobar dan, dobar dan“.
“Vaša dokumenta molim“.
Ja vadim dokumenta i odmah potvrđujem da nisam vozio preko dozvoljene brzine.
“Imate li evre?“
Ja i žena u čudu, zašto me to pita, šta li namerava? Ćutim, jer je kasa kod žene i da nije, ne znam šta da mu odgovorim. Pogledavam na nju i pitam je tihim glasom, ima li evre? Ona pomalo smušena jer ne zna šta da očekuje, pregledava novčanik i kaže da ima nešto sitno. Policajac, se tada otvara i saopštava nam.
“Imam dosta dinara, neki albanac platio kaznu i dao mi ove dinare, ne znam šta ću sa njima, ajde ako hoćete prodajte mi evre“.
Žena pita pa koliko vam treba, on odgovara da ima toliko i toliko dinara i da mu kažemo koliko mi računamo evro. Žena sa njim napravi finansijsku transakciju, koja je u nominalnoj vrednosti prošla mnogo bolje nego u nekoj menjačnici.
Završivši menjački posao-dil, na našu korist, policajac se vrlo ljubazno zahvalli rečima: “E fala vi ljudi spasili ste me, jer što bi ja i kud sa dinarima“
„Hvala i Vama“ – odgovaramo i lepo se pozdravivši nastavismo put.
Vraćamo se sa mora u novčanom plusu i to od policije, umesto da nam „uzme“ novac, đetić nam daje novac.
Nikada se ne zna šta te očekuje iza ćoška.
Zoran Lazarević