In memoriam
PREMINUO PISAC UMBERO EKO
Tanjug, 20. februar 2016: Poznati italijanski pisac i filozof Umberto Eko, preminuo je noćas u 85. godini, preneli su italijanski mediji…
Umberto Eko je bolovao od raka, umro je u svom domu, objavila je Republika na svom sajtu navodeći da je „svet izgubio jednog od najvažnijih ljudi savremene kulture“, dok je Korijere dela sera napisala da je preminuo „jedan od najslavnijih italijanskih intelektualaca“.
Umberto Eko (ital. Umberto Eco; Alesandrija, Pijemont, 5. januar 1932 – 19. februar 2016) bio je italijanski pisac, filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, esejist i istoričar srednjeg veka. Poznat je po svojim romanima i značajnim esejističkim delima.
Tokom 1960-ih bavio se estetikom i istakao se kao jedan od najznačajnijih predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi. Pripadao je književnom pokretu Grupa 63. Bio je osnivač književnih časopisa Il Marcatre i Il Quindici. U svom istraživačkom radu bavio se proučavanjem sredstava masovnog informisanja u okviru semiologije i estetike primenom strukturalističkog metoda. Estetika televizijskog iskustva, estetske strukture direktnog prenošenja, sloboda događaja i determinacija, analiza poetskog jezika, otvorenost i teorija informacija, teme su kojima se bavio.
Za svoj prvi roman „Ime ruže“, napisan 1980, osvojio je brojne nagrade, a preveden je na 47 jezika i prodat u više od 30 miliona primeraka.
Roman je, svojevremeno, francuski Mond stavio na listu 100 najznačajnijih knjiga 20. veka.
Svetsku slavu, stekli su i romani „Fukoovo klatno“, „Ostrvo dana pređašnjeg“, „Praško groblje“, „Baudolino“, „Tajanstveni plamen kraljice Loane“, i, najnoviji, „Nulti broj“.
Eko je i autor brojnih eseja i knjiga iz teorije umetnosti, lingvistike i semiotike (nauka o značenjima reči). Osim tog, pisao je i književne kritike i knjige za decu.
Eko o sebi: u 7 reči…
„Ja sam filozof. Romane pišem samo vikendom“, rekao je Eko jednom prilikom.
Rođen je 5. januara 1932. u Aleksandriji, u severnom italijanskom regionu Pijemont.
Diplomirao je iz filozofije na Univerzitetu u Torinu 1954, bavio se Srednjim vekom i estetikom teksta. Kasnije je definisao semiotiku kao „filozofiju jezika“.
Pripadao je književnom pokretu „Grupa 63“.
Promeniti – ali koga?!…
U intervju za list Gardijan prošle godine, Eko je rekao da je pisanju pristupa sa željom da „promeni“ čitaoca.
„Ne znam šta čitalac očekuje. Mislim da autor treba da piše ono što čitalac ne očekuje. Problem nije pitati šta im je potrebno, već promeniti ih“, naveo je.
Uspevao je da premosti jaz između popularne i intelektualne kulture objavljujući svoje misli u dnevnim novinama i vodećem italijanskom magazinu Espreso.
Za sobom je ostavio suprugu Renatu koja je istoričar umetnosti i dvoje dece, navodi AFP.
Video-prilog
Sećanje na Umberta Eka, trajanje: 20 sekunda
Klikni(te), dole:
http://www.rts.rs/page/
Priredio: pf Velibor Mihić, ur.
oOOo