NEKA SILA BUDE SA TOBOM
Kakvo je vino u Sremskim Karlovcima. Obišli smo vinarije u Sremskim Karlovcima
Posao je suprugu i mene odveo do Novog Sada. Bio je divan i sunčan februarski dan, pa smo odlučili da u povratku ka Beogradu odemo do Sremskih Karlovaca i karlovačkih vinarija, da kupimo nešto domaćeg vina za kuću i prijatelje.
Proletos smo bili u Sremskim Karlovcima i prijatelj Djordje iz Novog Sada nas je vodio od vinarije do vinarije u Sremskim Karlovcima. Obišli smo nekih 5 vinarija u centru naselja i uz vino dobro se zagrejali. Pored vina probali smo i suve kolače (Komisbroht) i štrudle, i sve u svemu su nam Sremski Karlovci ostali u lepom sećanju.
Vinarije u Sremskim Karlovcima su grupisane na dva mesta, ima ih dosta oko samog centra mesta gde su glavne turističke znamenitosti i najveća fluktuacija ljudi i ima ih po sporednim ulicama. Vinarije u centru Sremskih karlovaca smo prethodnog puta obišli, stoga smo odlučili da ovog puta posetimo sve one bitne vinarije u Sremskim Karlovcima koje do sada nismo posetili, a ima ih dosta, posebno u Švapskoj ulici koja je i glavna vinska ruta u Sremskim Karlovcima. Sremskokarlovački kraj je vekovima već vinarski i vinogradarski, tako da je postao moderni centar vinskog turizma u tom delu Vojvodine.
Čim smo ušli u mesto, uputili smo se u jednu od vinarija gde smo prošle godine bili i pili zanimljiv barikirani Merlo. Očekivao sam da ćemo naći još bolja vina nego prošle godine.
Uz to, hteo sam da probam domaće sorte, belo vino Neoplanta i crveno vino Probus, kao i da kupim belo vino Sila, takodje domaća sorta. To su sorte koje su stvorili naši naučnici za klimu i tlo Fruške Gore. Vrlo su karakteristične i trebaće vremena pre nego što se od tih sorti stvore prepoznatljiva vina. Po meni, Sila ima najbolju perspektivu i to je sorta groždja koja će dati jako popularna bela vina. Ako ikada budem sam pravio bela vina, Sila će biti medju prvim sortama koje bih birao za bela vina, jer ima lep, izbalansiran i prijatan ukus. Neoplanta daje neobična vina, nekome se svidjaju nekome ne, jer ima jaku aromu i karakterističan miris. To je slična priča kao sa Tamjanikom, ko je voli, voli je, ko je ne voli, ne voli je.
Crvena sorta Probus po meni ima veliku budućnost ako se bude našlo veštih vinara da od te sorte naprave vrhunska vina. Sorta je zahtevna, traži kreativnost i znanje, i neće dati prihvatljiva vina bez mnogo veštine majstora vinara. Ali ko bude uspeo da savlada Probus, imaće nezaboravno vino. S obzirom da su crvena vina fokus mog interesovanja, samo smo njih probali i tražili.
Medjutim, u prvoj vinariji nismo naišli na dobra crvena vina. Čim smo sipali vino u čašu videli smo bledunjavu boju. To ne može da bude dobro vino.
Zapravo, nigde nismo naišli na odlična crvena vina, a obišli smo 6 najvidjenijih vinarija u Karlovcima. Sva crvena vina su bila tanka, suviše „razblažena“ da se tako izrazim, vidi se da su im vinari uzeli dušu cedjeći groždje. Svi su se pravdali da na Fruškoj Gori nema dobrog crvenog groždja, ali mislim da je u pitanju nešto drugo – želja da se dobije što veća količina vina. Tim pre što dosta njih uzima crveno groždje iz Makedonije, nije svo vino poreklom sa Fruške Gore. Mada priznajem, bela vina su im bila dobra, ali crvena ne. Jedva da sam se naterao da kupim jednu Frankovku, koja je bila vrlo korektna, mada ne i vrh te sorte, kao što sam i reda radi kupio i jedan Caberne koji ću da verovatno poklonim, jer nije ukus takav da mogu da ga sa zadovoljstvom pijem. Kupio sam uz put bela vina Neoplantu i Silu koja su mi bila skroz u redu. Probus sam našao samo na jednom mestu i to vrlo mlad, prosto nije bio za piće. Probus inače ima divnu crvenu boju i koriste ga za bojenje Merloa i ponekad Cabernea.
U priči sa vinarima sam shvatio jednu zanimljivu stvar – svo vino koje proizvedu oni prodaju. A to su količine od 40 do 60.000 litara po vinariji (po ceni od 200 do 300 dinara), i često im ne dostigne vino do kraja sezone. Otuda nisu mnogo ni zainteresovani za suštinski kvalitet vina, posebno crvenih, već gledaju da samo što više litara dobiju, jer svaki dodatni litar vina je dodatni euro zarade, pa groždje cede i po 3 puta da bi dobili što više vina, a to ne daje kvalitet.
Nešto slično sam doživeo i u Rajačkim pimnicama, te otud u Srbiji teško da na tim turističkim lokacijama možete naći dobro domaće crveno vino. Takva situacija je žalosna, ali odslikava naš mentalitet koji se reflektuje i kod vinara. Većina vinara ne teži kvalitetu a i oni koji postignu uspeh vrlo brzo snižavaju kvalitet da bi što više zaradili.
Meni je prosto neshvatljivo da se neko bavi vinom a da ne pokuša da napreduje, da stvara bolja i zdravija vina, da kvalitetom pobedjuje, jer kvalitetna vina se mogu skuplje prodati. Valjda se svi plaše da neće moći prodati skuplja vina, pa prave jeftina stona vina.
Inače, vinari iz Sremskih karlovaca su pominjali da za njih rade profesori i enolozi, i neki mladji vinari su i sami enolozi, i vidi se da su njihova vina tehnološki obradjivana, ali je sve to džaba kada im osnovna sirovina, sveže cedjeno vino, nije dobrog kvaliteta.
Naravoučenije iz mog iskustva, kupujte u Karlovcima samo bela vina. I bermet, ko voli tu vrstu desertnog vina. Sremski Karlovci imaju dobar bermet i po tome su i poznati. No, ne voli svako da pije slatka aromatična vina.
Sremski Karlovci mogu da postanu regionalni centar za bela vina. Neoplanta i Sila su zanimljiva vina, nemaju kiseline u sebi, nisu živahna ali su laka za pijenje, klize i brzo mogu postati popularna na stolovima ljubitelja dobre kapljice. Posebno Sila ima potencijal.
Neka Sila bude uz tebe*.
—
Zlatko Šćepanović
Mala vinarija Šćepanović
* May the Force be with you – čuvena rečenica iz filmskog serijala Rat zvezda