Moj prvi posao

 

MODA

Moj prvi posao

 

Daleke 1978-9 sa mojih dvadeset, poželeo sam da nešto radim, zarađujem, i zamolio oca da ako može pronađe nekog prijatelja i nađe mi posao. Budući da je otac radio u tekstilnoj industriji, pozvao je jednog poznanika iz sveta mode, akademskog slikarara, kreatora itd., i upitao ga da li bi imao za mene da nešto radim za njega. Saglasio se i poručio da sprema nešto novo u JUGi i da dođem da me vidi i upozna, pa od razgovora sa mnom videće, da li i šta bi mogao raditi.

U zakazano vreme sam došao kod Grade koji je stanuje kod Slavije i prvo što mi privuklo pažnju bio je stari lift koji je iz vremena pre rata. Pozvonio, ušao i upoznao se sa njim. Uz rakijicu, Kimovaču, pojasnio mi je da će to biti prvimodni časopis, nešto nalik VOGU u domaćem izdanju. Trosoban stan u kojem žive Gradina mama, njegova sestra, sestričina i starija crna pudla Liki, a Grada ga je često zvao Liki pederu.

Grada je vozio stari Citroen spaček koji je bio u takvom stanju da ga nije zvao kolima, što i nije bilo daleko od istine, zvao ga je šklopocija, sav se raspadao.

S obzirom da mi je otac radio sa tim profilom ljudi iz sveta konfekcije-mode, sajmovi itd. Meni nije to bila strana delanost.

Tako sam počeo da volontiram po dogovoru a bilo mi je i zanimljivo da imam te vrste obaveze, raditi sa poslovnim svetom, plus sa lepim devojkama-manekenkama, fotografima, mladom čoveku je bilo zanimljivo, priznaćete. Nakon nekoliko meseci izašao je prvi broj, na kioscima se mogao videti naslovna strana u punom koloru.

Došlo je vreme da se nivo posla podigne na profi nivo te da se zakupe dve sobe, aneksa hotela Jugoslavija. Od tada smo već bili mnogo posećeniji a dolazili su ljudi raznih profila. Jednog jula pred izlazak novog broja, Grada koji je pun ideja, smislio je da sašiju kombinezone iz jednog dela sa natpisom MODA na leđima koje bi nosile devojke, a bajkeri bi ih vozili, fotografi bi slikali iz gepeka za reklamu.

Doneli su nam jedan dan kombinezone i mi koji smi bili u redakciji kao i devojke – modeli su trebali da ih isprobaju. U neko vreme dođoše i dva kreatora. Jedan je stariji, malkice femi, visok sa ofarbanom kosom, sa malom govornom manom. Dobro je poznato da među kreatorima ima visok procenat pe..škira. Za BF mislio sam da je on 100% pe-mislim gej, različit, tako se kaže u EU.

Drugi je bio MD a imao je izgled pravog muškarca, poput glumca Marka Nikolića, crn isto sa brkovima, simpatičani šaljivdžija.

Grada nas „naterao“ da svi koji smo u redakvciji isprobamo kao i prijatelji MODE.

Dođe red i na njih i ja upadoh u tu grupu za probu, koja se odvijala u drugoj kancelariji u toaletu. S obzirom daje bila vrućina, trebalo je skinuti pantalone, i obući kombinezon crvene boje. Grada mi reče idi sa BF i isprobajte te ih. Skinuvši farmerke i košulju tako je isto uradio i BF a ja pomislih, da bi bi možda mogao da iskoristi tu priliku i da me oproba, istestira kako reagujem. Krajičkom oka pratio sam kretnje njegovih ruku, međutim sve prođe bez „napada“. Meni su oba kombinezona bila velika, trebao sam naći neki odgovarajući. Došao je MD, te se ja ponovo nađoh u istoj ulozi. Opušten potpuno, jer sam u toletu sa normalnim – strejt čovekom, koji me je plus i simpatisao, ja mu opisivah prethodnu probu, i kazao mu da se ničim izazvanim nađoh u kupatilu sa pederom, samo sam ga čekao da nešto pokuša, sve kroz smeh, no on se nije ni malo smejao!?

Kada smo isprobali, ponovo za mene nije bilo broja, izađosmo u prvu kancelariju. MD je otišao, a ja ostavši sa Gradom, počeh da mu opisujem i prvo i drugo isprobavanje i opisah mu moj „strah“ da me peder BF nije pokušao da pipne. On se tog trenutka iskrivio od smeha. Ja ga gledam i čudim se, šta je smešno, a on mi kaže pa nije BF peder, nego MD!

Osetio sam se kao ovca i budala.

 

Zoran Lazarević