RAZMIŠLJANJA JEDNOG ATEISTE
Molitva je potrebna, religija nije
UMESTO UVODA
Na početku smo 21. veka. Medjutim, 21. vek je samo tehnički, opšteprihvaćeni podatak o proteku vremena, koji je rezultat kompromisa, nametnut od strane crkvenih autoriteta, da bi se na neki način pomirila suprostavljena tumačenja i učenja religijskog karaktera. Po srpskom kalendaru ovo je 7524 godina, kinezi kao i muslimani imaju svoj sistem računanja godina. Medjutim, jedno je zajedničko za sve, a to je da od ukupnog broja svih svetskih naučnika, koji su se bavili ili se bave poreklom života, čoveka, univerzuma, religije i smislom života uopšte, 99% je sad živo i aktivno. Ovaj vek će doneti mnoge nove poglede na ove značajne teme, pa i na ulogu religije i vere, čiji je jedan segment i pojam ateizam. Novo vreme zahteva i novi pristup, oslobodjen dogmi i straha i približavanje nepomirljivih razlika.
Da bi se bavili temom verovanja ili neverovanja moramo koristiti opšte prihvaćene definicije. Sačinili su ih oni koji su uložili mnogo više vremena i truda da nam na prihvatljiv i razumljiv način, sa što manje komplikovanih teoretisanja, saopšte suštinu nekog pojma. Uostalom, ako su te definicije opšte prihvaćene imaćemo manje nesuglasica oko značenja odredjenih pojmova, a polemika će se svesti na shvatanje i upotrebu tih pojmova.
Simbol ateizma
Ateista je, po definiciji, onaj koji odbija da veruje u postojanje božanstva, koji je skeptik u odnosu na natprirodne pojave jer ne postoje empirijski dokazi. Postoje i drugi razlozi za neverovanje u bilo koje božanstvo, kao što je problem zla, argument protivrečnih otkrovenja i argument neverovanja.
Stereotip je, najčešće zloupotrebljen, da je ateista neverujući „opšteg tipa“, odnosno, ovaj pojam koriste u pežorativnom smislu religijski sledbenici. Medjutim, u tom nastojanju da se ateizam prikaže u pogrdnom svetlu, prikriva se činjenica da ateista u stvari ne veruje u ono u šta veruju pripadnici znanih i neznanih religija, pokreta, sekti i sl., a da njegovo ne verovanje u stvari predstavlja traženje istine, koja je zasnovana na logici i razumu. Ateista veruje u Stvoritelja, ali još nije pronašao ko je on. Koliko je religija toliko je i bogova, proroka, protivrečnih tumačenja, otkrovenja. Na ova pitanja verujući, kao i sama Crkva, ne daju logičan i razuman odgovor.
Ateista postavlja pitanje o problemu zla, toliko aktuelnom u današnjem svetu, zbog čega ne može da se pomiri sa postojanjem Boga, svemogućeg i dobrog. U čemu je problem?
„Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može ali ne želi; ili pak niti može niti želi. Ako želi a ne može, onda je nemoćan. Ako može a ne želi, onda je zao. Ali ako Bog može i želi da ukine zlo, otkud onda zlo u svetu?“ (Epikur)
Argument protivrečnih otkrovenja tvrdi da je mala verovatnoća da Bog postoji, jer su mnogi teolozi i vernici različitih religija dali protivrečna i medjusobno isključiva otkrovenja. Argument navodi da osoba, koja nije bila svedok otkrovenja, mora da ga prihvati ili odbaci samo na osnovu autoriteta njenog predlagača. Prihvatanje bilo koje religije zahteva odricanje od drugih, a suočavanje sa ovakvim konkurentskim pretenzijama, u odsustvu ličnog otkrovenja, zahteva tešku odluku.
Argument neverovanja (argument za razumno neverovanje) ili argument svetog skrivanja glasi: „Ako ima Boga zašto nam se ne pokaže?“ Argument za razumno neverovanje se temelji na pet tačaka:
- Ako Bog postoji, On voli sve, On je svemoćan, pravedan, i On želi da Ga svi lično poznaju
- Ako osoba razumno neveruje, onda mu nije data prava šansa da upozna Boga
- Ako Bog postoji, On ima i moć i motiv da poništi razumno neverovanje
- Razumno neverovanje postoji
- Dakle, Bog ne postoji.
Argument za neverovanje odnosi se na Boga koji je svemoguć, koji sve voli, koji je sveznajuć, koji je potpuno pravedan i ima želju da ga svi poznaju. Ove osobine su atributi koje Hrišćanski Bog poseduje. Na bilo kog Boga, koji ne poseduje ove osobine, ovaj argument ne utiče.
Na pitanje da li Bog postoji ili ne profesor Vladeta Jerotić, priznati autoritet po pitanju vere, ateizma, religije i života uopšte, kaže da ne postoje dokazi da Bog postoji, ali isto tako i da ne postoje dokazi da Bog ne postoji. Šta to znači? Pretpostavka je da Bog ne postoji van čoveka, već da je to samo lično, individualno poimanje života. Stvoritelj jeste Bog, ali Bog bilo koje religije ne mora da bude stvoritelj, jer jednostavno – mnogo ih je, ko je pravi?
Religije sveta
Drugi važan, suprostavljen pojam za ovu temu je religija, čiji osnov čini verovanje čoveka u Boga i svet koji ga okružuje. Religija, po definiciji, ima potrebu da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma i predstavlja skup kulturnih sistema i učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Svaka religija se postavlja kao primarna i jedino ispravna u svom učenju, a svoju originalnost „obezbedjuje“ kroz propovedi, bogosluženja, obrede, inicijacije, načine sahranjivanja pokojnika, rituale, sklapanje braka, kao i kroz muziku, umetnost, ples i druge aspekte ljudske kulture.
Religija je fenomen koji možemo posmatrati jedino subjektivno, jer je isključena objektivnost kojoj podleže preispitivanje drugih pojava. Religije nastaju, razvijaju se i nestaju i možemo ih definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom.
Šta možemo da zapazimo u ovim definicijama? Religija ima potrebu, zasnovanu na subjektivnom principu, da objasni poreklo i smisao života, čoveka i univerzuma. Ima potrebu, ali ga ne objašnjava na razuman, logičan i na kraju krajeva objektivan način. I dalje nemamo saznanja o fenomenu života, onome što prethodi i onome što predstoji. Objašnjenje ne daje ni nauka. Istina je i dalje sakrivena, nepoznata i nedodirljiva. A istina je samo jedna.
Nesporno je da su religijska učenja zasnovana na pozitivnim principima ljubavi, mira, tolerancije, pravde, na kojima treba da počiva ljudska civilizacija. Ali je i nesporno da se obezbedjenje primene tih principa zasniva na strahu. Ko će vam i koliku kaznu izreći za počinjene grehe? Gde ćete i kad izdržavati kaznu? Izgleda da su se u današnjem svetu mnogi oslobodili tog straha, ili su ubedjeni (subjektivno) da će se iskupiti za učinjene grehe na drugi način.
ZAŠTO SU MOLITVA I VEROVANJE POTREBNI
Subjektivnost molitve i verovanja, njihov intezitet i dugotrajnost, imaju objektivan učinak na čoveka, i to pozitivan objektivan uticaj na fizičko i psihičko stanje ljudskog organizma. Ljudski organizam, „o kome tako mnogo znamo a tako malo razumemo“, savršen je spoj. Da li su ispitani svi oblici energije koja se širi ovom planetom, uticaj zvuka, svetlosti, vibracija, frekvencija i sl.? Dokazano je da su sveta mesta, koja posećuje veliki broj vernika, izvor pozitivne kumulirane energije, koja utiče na čoveka, na njegovu i fizičku i psihičku realnost. Prava je blagodet mir i spokojstvo koje čovek dostigne putem molitve, kada svoju psihičku i fizičku realnost približi Šumanovoj frekvenciji na kojoj pulsira planeta Zemlja, što je direktno povezano sa ljudskim mozgom, DNK sekvencijama i stvaranjem života na zemlji.
Simboli religija
Zato, molite se, verujte, jer će vam to lično doneti mnogo pozitivnog. Medjutim, nemojte nastojati po svaku cenu da preobrazite drugog, koga niste ubedili ličnim raspoloživim argumentima u ispravnost svojih stavova, jer tu misiju i taj „mandat“ niste sigurno dobili od onoga koga tako zdušno branite i tumačite. Ta netolerancija najčešće prerasta u agresiju, do te mere da se izgube kriterijumi za kulturan dijalog. Najčešće „žrtve“ ovakvog pristupa su ateisti i njihovi stavovi.
Aleksandar Zlatar
Definicije: Wikipedija
Mrsko mi je zaista da na ovakav tekst napišem nekakav komentar..Jer,načitali smo se do sada gospodine Zlatar Vaših tekstova i Vaših mišljenja, i ne znam kome još uvek pokušavate da dokažete to Vaše viđenje svega. Super što ste koristili Wikipediju i pojasnili nam ovde te mnogo bitne pojmove, ali činjenica je još uvek da Vi o pravoslavlju ama baš ništa ne znate i ne želite da znate. Zato umesto praznih priča Vi lepo pređite na dela- molite se! Molite se kako god znate. Jer Vam je to zaista potrebno.Da nije, ne biste nas ovoliko gnjavili sve ove godine pokušavajući da dokažete kako grešimo, mi grešnici u strahu od Boga.
Pišem sada sve ovo samo iz jednog razloga- ne dam da više niko obmanjuje one koji se obmanuti mogu. A među njima sam dugo bila i ja.
Upoznajte pravoslavlje svi vi koji biste po njemu da pljunete. Prvo ga dobro, temeljno izučite! A onda, ako vam se još bude pljuvalo,a vi slobodno, onako muški..do tada šuš.
@ Petkana (ma ko to bio)
Ne znam da li to sebi persirate, ili zastupate neku grupaciju, kad kažete „načitali smo se“. Inače, „osećanja“ su obostrana po pitanju mrskosti, mišljenja, vidjenja i dokazivanja. Isto tako po Vašim ispraznim pričama i gnjavažama. Ne mogu da Vam se obratim ni sa gospodine ni sa gospodjo, jer ne znam ko se krije iza pseudonima koji bi valjda trebao da istakne svu snagu pravoslavnog vernika.
Ne znam šta znači to „šuš“ na kraju. Da li je to pogrdno u stilu „marš“? Ako jeste – to znači da ste ostali na dosadašnjem nivou (niskom).
Više objašnjenje reda radi-znači tišina. To znači šuš, tišina, dok se ne informište onoliko koliko je to potrebno da biste komentarisali na ovakvu temu. Mada je već u naslovu jasno sve..baš sve. No nisam mogla da prećutim.
Poštovani gospodine Zlatar!
Kao vernik SPC iz iskustva Vam mogu reći da još nikoga lično nisam pokušavao da preobratim da od ateiste postane vernik. Takođe nisam imao prilike da kod bilo kog pravoslavnog vernika uočim takve namere. Uostalom, i dogmat propoveda da je pristupanje pravoslavlju čin zasnovan isključivo na dobrovoljnoj osnovi. Mogu reći da ste u pravu kada kažete da postoje pojedine verske grupacije čiji vernici imaju veoma agresivan nastup ne samo prema ateistima, već i prema verujućim.Više puta sam i sam bio „žrtva“ te agresije. Naravno da nisu dobili „mandat“, kako Vi kažete, od onoga koga zdušno tumače da se tako ponašaju. Međutim, trebalo je da navedete odakle potiču ti „tumači“.
Na kraju, mogu Vam reći da sam više puta nailazio na diskusije po forumima gde se vodila polemika oko verskih i religijskih pitanja, i ne samo njih, i da su upravo ateisti veoma neprijatni, skloni vređanju i ponižavanju vernika nazivajući ih primitivnim, zaostalim… Ovo je je l’ te 21. vek i nezamislivo je da se veruje u Boga. To je prosto nedopustivo ponašanje. Čovek preko monitora može osetiti neizmernu količinu netrpeljivosti, čak i mržnje. Složićete se da svako ima pravo da veruje i da iznosi svoje stavove a da ne mora da trpi uvrede i ponižavanja. Na osnovu toga može se zaključiti da upravo ateisti imaju intenciju da vernike preobrate u nevernike uz kranje neprimeren odnos.
Znamo da je još Dostojevski kroz Karamazove rekao da ako Boga nema, sve je dozvoljeno. Upravo su vrednosti koje propovedaju pojedine religije neprihvatljive društvu kome težimo. Kako pohlepu, zavist, egoizam, hedonizam, gordost, uklopiti u pravoslavlje a odbaciti altruizam, milosrđe, skromnost, trpeljivost? Ne,nikako se vrline koje propoveda pravoslavlje ne mogu uklopiti u sistem vrednosti koje nameće neoliberalizam.
Pozdrav i sve najbolje.
Poštovani gospodine Zlatar!
Kao vernik SPC iz iskustva Vam mogu reći da još nikoga lično nisam pokušavao da preobratim da od ateiste postane vernik. Takođe nisam imao prilike da kod bilo kog pravoslavnog vernika uočim takve namere. Uostalom, i dogmat propoveda da je pristupanje pravoslavlju čin zasnovan isključivo na dobrovoljnoj osnovi. Mogu reći da ste u pravu kada kažete da postoje pojedine verske grupacije čiji vernici imaju veoma agresivan nastup ne samo prema ateistima, već i prema verujućim.Više puta sam i sam bio \"žrtva\" te agresije. Naravno da nisu dobili \"mandat\", kako Vi kažete, od onoga koga zdušno tumače da se tako ponašaju. Međutim, trebalo je da navedete odakle potiču ti \"tumači\".
Na kraju, mogu Vam reći da sam više puta nailazio na diskusije po forumima gde se vodila polemika oko verskih i religijskih pitanja, i ne samo njih, i da su upravo ateisti veoma neprijatni, skloni vređanju i ponižavanju vernika nazivajući ih primitivnim, zaostalim… Ovo je je l\’ te 21. vek i nezamislivo je da se veruje u Boga. To je prosto nedopustivo ponašanje. Čovek preko monitora može osetiti neizmernu količinu netrpeljivosti, čak i mržnje. Složićete se da svako ima pravo da veruje i da iznosi svoje stavove a da ne mora da trpi uvrede i ponižavanja. Na osnovu toga može se zaključiti da upravo ateisti imaju intenciju da vernike preobrate u nevernike uz kranje neprimeren odnos.
Znamo da je još Dostojevski kroz Karamazove rekao da ako Boga nema, sve je dozvoljeno. Upravo su vrednosti koje propovedaju pojedine religije neprihvatljive društvu kome težimo. Kako pohlepu, zavist, egoizam, hedonizam, gordost, uklopiti u pravoslavlje a odbaciti altruizam, milosrđe, skromnost, trpeljivost? Ne,nikako se vrline koje propoveda pravoslavlje ne mogu uklopiti u sistem vrednosti koje nameće neoliberalizam.
Pozdrav i sve najbolje.
@Jovan Martinović
Naravno da se slažem poštovani gospodine, da svako ima pravo da veruje i da iznosi svoje stavove, kako kažete „a da ne mora da trpi uvrede i ponižavanja“. Na toj osnovi treba da počiva svaki normalan, kulturan dijalog. To je i svrha „ovog okupljanja“ na blogu.
Čitajući Vaš komentar stekao sam utisak da imamo potpuno isti pristup, bez obzira što smo „na suprotnim stranama“. Nije cilj mog istupanja pokušaj da bilo koga preobratim, da mu menjam karakter, a pogotovo da nekoga omalovažavam ili vredjam, već je to samo poziv na dijalog. Medjutim, često je na ovom blogu dijalog prelazio dozvoljene granice, ali to nije karakteristika samo ovog bloga. Ova osetljiva tema budi različite reakcije kod ljudi, a tada do izražaja dolaze i dobre i loše karakterne osobine. Te osobine nisu „privilegija“ koja je svojstvena nekoj grupaciji, već je isključivo vezana za čoveka, njegovo poimanje i pristup problematici.
Ono na čemu počiva pravoslavlje ne treba da se menja, bez obzira u kom smo veku ili vremenu. To su trajne vrednosti i ne treba da se uklapaju u neke savremene trendove, jer nema alternative tradicionalnim vrednostima. Medjutim, treba prevazići stereotip da su tradicionalne vrednosti „rezervisane“ samo za pravoslavne vernike, da pripadnici drugih religija ili ateisti ne mogu biti dobri ljudi. Mnogo je loših medju pravoslavnim vernicima, pa čak i medju crkvenim velikodostojnicima, koji su podlegli svim iskušenjima modernog doba. Teorije su teorije, ali je ipak praksa ta koja verifikuje čoveka kao čoveka, bez obzira na njegova verska ili bilo koja druga ubedjenja. Nema alternative dobroj porodici, dobrom braku i dobroj deci. To su poruke i pravoslavlja, ali to su i moja ubedjenja kao ateiste, koja su dobila svu svoju satisfakciju u ličnom životu.
Zato, budimo dobri ljudi i uvažavajmo naše različitosti. Pozdravljam Vas.
Gospodine Aleksandre Zlatar vidim nije vam sve ovo loše ima tu logike.Nego jel problem da mi pošaljete linkove od ostaloh vaših napisanih tekatova?
@Ogi
Na „Bašti“ sam jedan od autora. Tu su i ostali tekstovi.
aha ok Aleksandre jel imaš neke filmove il knjige za preporučit?
Budjenje Duša Distorzija -Jan Wichernik